Drugi psiholog, drugi put

E sad, pošto je Vanja već ranije dok je bila beba išla u Zavod za poremećaje govora (nisam baš sigurna da je to tačan naziv) ja sam odlučila da se vratimo tamo.

I tako ja lepo zakažem kod psihologa Jadranke Novak. Ona je jedna stvarno super žena, prepoznala me kad sam se pojavila na njenim vratima posle skoro 3 godine.

Bili mi kod nje, i ona kaže da Vanja obavezno treba da ide u vrtić, da bi naučila da se ponaša u grupi, jer je suviše dugo bila u centru pažnje. Preloži mi dva vrtića koja imaju razvojne grupe, (jedan u bloku 23. na Novom Beogradu, a drugi u Zemun Polju) i dogovorimo se da ja odem da ih vidim i da sledeći put dođem sama, da nas dve na miru napravimo test i Individualni Edukativni Program.

U međuvremenu…

Odem ja sa suprugom da vidimo dva vrtića. Prvo smo bili u Vrtiću „Pčelica“ u 23. bloku. Jako ljubazno osoblje, lepo smo popričali, proveli nas da vidimo prostorije, popričali i sa dečicom, uglavnom, moji utisci su odlični. Nakon toga, odlazimo u vrtić u Zemun Polju, i oni nas još sa hodnika (mogla bih slobodno da kažem neljubazno) ispraćaju sa izgovorom da nemaju mesta, da mogu da upišu naše podatke na listu čekanja koja je već poduža… Dobro, jednu dilemu smo rešili, nema dileme.

Dođem ja sledeći put sama, i kažu mi na kartoteci da ona nije tu, primiće me drugi psiholog. E baš nemam sreće, Jadranka u bolnici. Želimo jo brzo ozdravljenje.