Eto, nema me danima, ne znam šta bih pisala.

Nova godina je počela baš neslavno. Prvog januara, bili smo kod Babe na ručku, i popodne, Vanja dobila temperaturu. Ja odlučim da neću da idem kod dežurnog lekara, nego kući na tuširanje i spuštanje temperature. I sutradan, nema više temperature, ali počinje kašalj. I to onaj zreo kašalj. Kupim ja u apoteci sirup za iskašljavanje. Posle par dana, kašlje malo manje, i curi joj nos, ali onaj gusti sekret. Ništa, brišemo nos i pijemo sok od pomorandže.

Posle praznika, smo imali mali kao raspust, i kad smo krenuli u vrtić, dva-tri dana bilo sve OK. Kad, jednog dana vraća se Vanja i plače, plače sve vreme. Ja ukapiram da nešto nije OK. Nema temperaturu.

Spakujemo se mi i kod lekara. Vanjin pedijatar je radila u suprotnoj smeni i sa zdravom decom. Vanja plače sve vreme, i oni reše da će da je pogledaju. Ja sam sumnjala na uši. Pogleda je, fina neka doktorka, i pošalje nas kod ORL, kaže i ona misli da su uši.
E, ali čika ORL kaže da nisu, ali je grlo jako crveno i kaže da pije antibiotik.

Dobro. Popili mi našu dozu. Ništa strašno. Ti dečji antibiotici su tako ukusni, da nema ko ih ne bi popio.

I u petak, bili kod naše doktorke, po papirić da smo zdravi i da možemo u vrtić. Pregleda je ona, kaže sve je super.
Kad, ne lezi vraže, jutros opet curi nos, i to onako, ko vodica.

I sutra opet nećemo u vrtić ni na vežbice.

… nego 1000 $

Sećate se toga? Naravno, Mile protiv tranzicije.

Ovih dana, na TV B92 ponovo emituju ovaj serijal, svakodnevno, po dve epizode.

Znate onaj uvod, kad se Mile bije sa zvezdicama?

E, pa Vanja ih obožava. Iskida se dete od smeha. Prvog dana, ja pomislila, dobro, OK, slučajno. Kad ono sutra ponovo, pa prekosutra…

Mile, živeo ti nama. A kad će nove epizode?

Večeras palimo badnjak.

Mir Božji, Hristos se rodi.