Danas je Uskrs.

Vanja strašno voli da gleda kako neko trči, i odmah bi da se pridruži. Jedva smo je zadržali.

Baš je porastao. Dunav. Kažu da odavno nije bio ovoliki, i ja sam morala da to proverim.

Bili smo u subotu na Vrbici.

Hvala mojoj forumskoj teti Maji što mi je napravila ovako lepu sličicu.

Čemu služi kašika?

Da se njom jede, da se promeša jelo…

A može i ovako:

U nedelju sam bila na keju. Ali nisam bila sama, videla sam se sa mojom drugaricom Anjom.

Ona je malo starija od mene, i ide samnom u vrtić.

Malo smo se šetale, malo su nas tate nosile. Na kraju smo sele na klupicu i gledale veeeeliki dunav Dunav.

Hteli smo da kupimo tricikl. Kao na ovoj sličici, sa drškom, da mama može da upravlja.

Pronašli smo neke, izabrali najbolje, i išli da probamo.

Ali, kao i sa raznim drugim stvarčicama, nijedan nismo kupili. Mali su. Kad sedne, udara kolenima u volan. A Vanji su se baš dopali. Jedva je htela da ustane sa njega.

I tako… još tražimo neki pogodan, ali sa sve manje nade da ćemo neki pronaći.

I uvek je problem, pitaju “koliko je dete” ja kažem “4 godine” a oni listom odgovaraju “nije vam to za dete od 4 godine”. Onda ja moram da objašnjavam, a to baš ne volim.
Ne kapiram, zašto ljudima uvek treba dodatno objašnjenje. Ako tražim nešto, i nabrojim šta to nešto treba da ima, uvek pitaju “za šta će vam to”. Takav je život.