Pre nekog vremena, kupila ja neki mali dušek za plažu, onaj običan, na naduvavanje. I Vanji se dopao, igra se sa njim. Ima na onom postu gde se penje u televozor.
Dušek ima onaj kao šatro sigurnosni ventil, kad se otvori, ne izlazi vazduh, nego mora da se malo stisne da počne da izlazi. I ja mislila neće ona znati gde je to (onako se uvuče, znate na šta mislim).
Kad, juče, donosi mi ona dušek, sav izduvan. Obzirom da sve stavlja u usta, ja mislila da ga je probušila, porgrizla.
Međutim, pogledam ja, kad ono, otvoren taj ventil. Ništa, naduvam ja opet i dam joj. Ne prođe tri minuta, nosi ona opet, izduvan.
Vidim ja gleda me ona dok ga naduvavam po stoti put. I dam joj ja i sad gledam šta radi. Okreće ga na sve strane i ugleda na jednom uglu ventil, i pravac usta. Zubima otvori ventil, i izduva dušek.
Mamino dete, ja sam kao klinka SVE živo otvarala zubima.
No Comments on "Dušek"