E, moram da vam ovo ispričam…
Vreme pred spavanje, a ko da su joj pundravci ušli u doope. Trči okolo po sobi ko muva bez glave.
Ja deset puta kažem da se smiri, ona za delić sekunde zastane, “značajno” me pogleda, i nastavlja. Povisim malo glas, napravim namrgođenu facu i prstom pokažem gde treba da sedne. Ona počinje da se smeje. Ja i dalje oštrim glasom i namrgođene face kažem gde da sedne, ona se iskida od smeha, dolazi do mene, hvata me za prst, i okreće mi ruku na drugu stranu.
Tu već i ja počinjem da se smejem, ne vredi mi ništa što bih htela da sam ozbiljna i da izigravam neki autoritet. Ništa mi ne vredi, pukoh od smeha.
Da li je to manipulacija?
02/12/2006 at 9:03 pm Permalink
hehe
ozbiljna mama kako da ne
hehe
02/12/2006 at 9:39 pm Permalink
hheheh malo te testira:) dokle moze da ide:)
03/12/2006 at 4:46 am Permalink
hehe, ja sam mislila da si ti autoritet
06/12/2006 at 11:30 pm Permalink
Деца су чудо божије очас те обрлате а да ниси свестна.
08/12/2006 at 12:57 pm Permalink
Njihov osmeh brise svaku ljutnju i bes,ponekad su toga i svesni i znaju to iskoriscavati.
08/12/2006 at 3:58 pm Permalink
hvala svima što ste svratili
08/12/2006 at 8:01 pm Permalink
Mi ne svracamo, mi dolazimo nenajavljeni