Predstavljam vam svoju gošću Lang

Mrzim da mi dele savete, a više od toga mrzim, jedino, da iste dajem.

Prvi slučaj: Obicno unapred, kad mi se učini da neko traži savet, ja kažem da to ne volim da radim. Ako baš moram (kad je u pitanju neko meni jako drag), onda to zaista uradim sa velikim naporom, potpuno iskreno i najbolje što umem. No, pošto nisam baš poznati diplomata, cela priča se završi tako što shvatim da taj neko zapravo nije ni hteo da čuje to što je upravo čuo od mene.
Drugi slučaj: Ne volim da pričam, a još manje da slušam mišljenja i savete na temu jako ličnih i ozbiljnih stvari (tipa posvađala sam se sa mm-om, pa trčim kod prijateljice da mi kaže šta da radim ili razvodim se, selim se, pa će neko baš umeti nešto pametno da kaže…pih) tako da u takve slučajeve i ne dolazim.
Zapravo izluđuje me sama pomisao da ljudi misle da mogu da sagledaju lične i duboke međuljudske odnose na osnovu par subjektivnih rečnica koje im servirate pričajuci o svojim problemima.

Treći slucaj- e, ovaj slučaj obožavam: Volim da razne i različite ljude pitam na temu (ne naravno, šta da obučem i kakavu frizuru da napravim jer ja to najbolje znam) nego recimo, kako da napravim prvu stanu bloga381 šta i kako da odradim na forumu, znači neke fine sitne stvari koje život znače. (Patetično, pa?) Onda uživam i skupljam informacije. 
U ovom i ovakvom slučaju popizdim samo kad se neko nađe pametan i očekuje da sam pre ili kasnije njegovo i samo njegovo trebala da i realizujem.