Kradljivac olovaka u akciji

Ja obožavam razne olovke, hemijske, tehničke, ball, flomastere, tanke, debele, grafitne, bojice, krejone, ma svakakvih imam.
Znate već, ovih dana sam u poprilično obimnom poslu, i potrebno mi je da s vremena na vreme nešto zapišem. Olovka stoji na stolu pored računara. Ja ustanem, odem na nešto završim, vratim se, nema olovke. Jedne, druge… desete. Danas, sutra, i tako svakog dana.

Ovo moje dete mi pokrade sve olovke. Mamino dete, šta da vam kažem. I Baba to potvrđuje, kaže: “pa šta se čudiš, ja nisam imala ni jednu olovku a da je ti nisi prisvojila i izgrickala”.

Da, to umalo da zaboravim, olovke su vrlo ukusne, znate li?
Vanja zna!

10 thoughts on “Kradljivac olovaka u akciji

  1. Pedja says:

    hahaha.. 🙂
    Kako mi je poznata ova priča 🙂
    ja mora uvek da imam pri ruci jednu grafitnu, jednu hemijsku, providni marker i digitron. Tako vec godinama. Kad god mi klinka protutnji kroz “bureau” (koji je inace kod mene na gajbi) mene hvata panika 🙂
    Saosećam sa tobom :))

  2. Lang says:

    A ne, ja svoje olovke ne dam 🙂
    Negde sam davno cula da je lose to grickanje drvenih olovaka, ne znam zasto ili sam to sanjala 🙁

  3. Ivana says:

    eh, ne daš, ma ko da mene neko pita, samo mazne i zbriše.
    Al drvene, plastične, ne biramo, sve su dobre za grickanje.
    Kad se samo setim, ja nisam ni jednu olovku imala koja nije bila izgrižena, te drvene, kad zagrizeš, pa ti ispuca ona farba i sve ti se raspe po ustima, odvratno… Ali grickanje ne prestaje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *