Šta sad ova oće o screensaver-u?!?
E, pa to je jedan od par načina za hipnotisanje. Niste znali?
Ovako to izgleda.
Sedne Vanja na moju komp stolicu, namestim je lepo da ne klizi, ona uhvati nešto sa stola da čačka i bulji u ekran na kom se smenjuju uglavnom njene fotografije. I ne trepće. I svaku fotografiju prepoznaje, tj sve koji se na njima nalaze. Ali naaaaajviše od svih voli neku fotku koja je napravljena u vrtiću, prošle godine za njen rođendan. Ona sedi na stoličici, a oko nje sva dečica, mislim da gledaju Noddy-ja. Oduševi se kad vidi tu sliku (htela sam da je postavim ovde, ali nemam dozvolu roditelja te dečice, tako da stvarno ne smem, ko bi želeo da vidi, moraće da dođe na kaficu) odmah nešto priča i smeje se. Ma oduševi se, lepo se vidi. I Babu jednu voli, a i kumu Boga mi. Mamu i ostale ne ferma baš mnogo, ko im je kriv kad su tu stalno.
I tako, 5 minuta, 10 minuta, pola sata, ma ni makac od monitora.
Edit: Ma nek ide život, evo vam blur-ovane fotke
Kao što rekoh, ovo je jedan od načina hipnotisanja, a o ostalima, drugi put.
15/01/2007 at 7:35 am Permalink
ма дете БРЕ жељно света, неће више да гледа тебе
15/01/2007 at 9:10 am Permalink
Ma hoće mene uživo, šta ću joj na slici
17/01/2007 at 5:09 pm Permalink
srce malo