Ima već oko dve-tri nedelje, ali nisam imala hrabrosti da odmah napišem, da se ne bi desilo, kao što se već milion puta do sada desilo, da nešto uradi, pa posle zaboravi.
Dakle, konačno smo uspeli i imamo, izgleda bez tendencije prestanka, imitaciju u govoru. To je jako važna faza, i mnogo sam ponosna.
Pokušavamo to još odavno da dobijemo, i nikako. Ja nešto kažem, on se samo smeje, gleda me u usta i štipa me po licu. A ništa od imitacije, tj. da na glas odgovori glasom.
E sad imamo i to. I strašno sam, strašno ponosna.
Vidi se to, jel da?
I ne samo to. Imamo i pokušaje komunikacije glasom, nešto kao “ne-ne-ne” ili “nje-nje-nje” kad joj postavim pitanje za nošu recimo, za šta mislim da stvarno znači NE.
No, o tome drugi put, kad se još malo ustabili.
Prethodne faze progovaranja pogledajte ovde:
Rekla je Mama,
Progovaranje II deo,
Progovaranje,
Da ti ispričam.
26/01/2007 at 9:26 am Permalink
joj srecice mala
samo tako nastavi, ma jos bolje
ljubimo te
26/01/2007 at 11:56 am Permalink
Bravo Vanja! Strah me da bilo sta drugo kazem da ne izbaksuziram njen napredak. Samo neka tako nastavi :*
26/01/2007 at 1:16 pm Permalink
a što ti ne daš detetu lepo telefon da nazove Anju, pa da se njih dve ispričaju ???
26/01/2007 at 1:31 pm Permalink
moze i sara za konferencijsku vezu
26/01/2007 at 2:58 pm Permalink
Цмооооооооооокићћћћћ за Вању
26/01/2007 at 3:21 pm Permalink
Bravooooo!!!!
26/01/2007 at 3:49 pm Permalink
Uporna je ona na mamu
Sampion mali!!!
26/01/2007 at 4:45 pm Permalink
Nemate predstavu koliko mi znače ovi vaši komentari.
@ Bibice, hvala
@ zajebant, uzvraća ti ona, ja se pridružujem 
@ jasna, hvala ti
@ kukac, milepile, možemo i u troje, ali prvo viđanje uživo, nećemo mi telefonom da pričamo sa nepoznatima
@ Fly, ako je na mamu, onda će biti sve ok
26/01/2007 at 5:10 pm Permalink
I mi bitku bijemo sa govorom i kad god kaze novu rijec ja se bojim da se radujem ali znam da ce nase curice biti prave pricalice, no ne mogu od nas doci do rijeci
26/01/2007 at 7:43 pm Permalink
Sta bre ako je???
Jeste na mamu i mora da bude sve OK.
Prenesi Vanji puno letecih poljubaca…
27/01/2007 at 7:34 am Permalink
@ jasna, sve znam…
preneti leteći pozdravi, nego ajde nam ti doleti malo 
@ Fly,
28/01/2007 at 3:07 pm Permalink
Tvoja ljubav i posvecenost cini cuda!
28/01/2007 at 6:10 pm Permalink
Ja sam inache balavica koja sa svojih dvadeset godina jos uvijek misli da nabolje na svijetu sto moze da uradi je da spakuje jedan kofer i predje granicu. Medjutim, ponekad kada chitam tvoj blog uvidjam cijelu tu frku oko djece koja mi je za sada potpuno strana jer zaista uspijevas da preneses emocije i u ovaj hladni virtuelni svijet. Vanja je preslatka i vjerujem da ce nas uskoro sve prestici svojim komunikacijskim sposobnostima
28/01/2007 at 7:32 pm Permalink
Ovo je vec 5-6 put da sedam ispred kompjutera sa zeljom da ti nesto napisem… Toliko toga bih ti rekla, ali ovaj ekran se cini suvise malim za sve to.
Nocas sam iznova i iznova citala tvoju pricu. I reci cu ti sada samo ovo: Iz svake tvoje recenice izbija toliko neverovatna snaga, da sam na kraju, pred samu zoru, umesto “Oce nas”, izgovorila samo “Boze, daj joj jos vise radosti”.
Samo napred, Ivana! Vanja ce te svakog dana sve vise iznenadjivati.
29/01/2007 at 12:18 am Permalink
@ majra, hvala.
@ chloe, hvala na željama, šaljemo pozdrav.
@ aurora, rasplaka me, ne znam sad šta bih ti rekla sem da si me dirnula.
29/01/2007 at 7:19 pm Permalink
Vanja i ti ste čudo od devojaka. Pozdrav od čika Raina
30/01/2007 at 8:55 am Permalink
Hvala Rain, ako može bez tog čika
30/01/2007 at 9:42 pm Permalink
Posle ovkvog posta uvek se setim tvog teksta sa Roditelja, kada si me naterala da zaplačem.
Ja ću samo da ti poželim da uskoro budeš još ponosnija.
Veliki ljubac za Vanju i tebe.