Ivanino blago

Golub

// January 8th, 2007 // 15 Comments » // Naša priča, Razmišljanja

Jutros me je probudio golub koji trapka po simsu. Inače nisam obožavalac ovih letećih stanovnika, prljaju bre ko sam vrag. Al mi jutros nešto bilo mnogo milo, skroz sam se raznežila.

Evo priče o golubu.

Scena 1. Dubrovnik, 1960 i neka, ja cičim od sreće jureći golubove po Stradunu. Moja mama priča da sam ih tada obožavala.

Scena 2. Beograd, 1970 i neka, moja sestra od tetke se plaši golubova, a ja na keju pokušavam jednog da ulovim da joj pokažem da nema čega da se plaši.

Scena 3. Beograd 2002, porodilište u Višegradskoj, sala intenzivne nege. Na sims prozora kod Vanjinog inkubatora sleću golubovi praveći buku.

Scena 4. Beograd 2002, neurološka klinika, dok čekamo pregled očnog dna, sedimo u mračnoj prostoriji i opet nam golubovi na simsu prave društvo.

Scena 5. Zemunski kej 2004, Vanja iz kolica ciči od sreće kad vidimo golubove.

Scena 6. Zemunski park 2004-5-6-7, kupimo kiflu u pekari i onda hranimo golubove, a vrapci bezobrazni, dok golubovi dođu, sav hleb ukradoše. Vanja i dalje ciči od sreće.

Volite li vi golubove?

Pretraživali ste:

3rxbs th8 us (2)

Ljudima je teško ugoditi, a meni nikako

// January 7th, 2007 // 2 Comments » // Meme

Meme by Lang

Ih, pa ovo sam ja kriva za ovaj meme, bez ikakve dileme!
Zahtev za zahtevom, ajd’ još ovo, ajd’ još ono…

Šta da vam kažem, ovo sam sto posto ja, meni nikako nije moguće ugoditi.
Dobro, možda ne baš nikako, ali sam teška, da je to strašno. Svemu nađem manu, a ponajviše onome šta sam ja radila. Nikad zadovoljna. Kriterijumi na nebu. Sve bih ja, i to odmah. Da sve bude kako sam samo ja zamislila.
A onda se često zapitam, šta će mi sve to, što ne mogu da se opustim i uživam. Nisam još pronašla odgovor!

Za druge mi je malo lakše, obzirom da sam ja zahtevna, onda obično moji kriterijumi prevazilaze kriterijume drugih, tako da sam tu u prednosti, ili mi se to samo tako čini?

A drugi kako da meni ugode? E pa to morate njih da pitate!

Voli vas forumsko zakeralo

Христос се роди

// January 6th, 2007 // 6 Comments » // Opšte

СРЕЋНО БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ
Христос се роди!
Благословено ново 2007. лето!

Šund i kič

// January 4th, 2007 // 20 Comments » // Meme

Meme by Zmajček

Ma ne, neću pisati o pevaljkama, pinku, grand šou i sličnim.

Poludeh od Velikog brata. Stvarno ne razumem kako neko može da gleda ovu vrstu emisije (ne znam ni kako da ga nazovem). Totalno prizemna vrsta zabave, za ne znam ni ja kakvu ciljnu grupu. Kao da nekom viriš u kuću, užas jedan.

Al dobro, kad je počelo, rekoh sebi, sto dana ću izdržati. Ništa drugo na B92, inače TV stanici o kojoj sam imala dobro mišljenje što se izbora programa tiče. Najavljivali kao ludi na sva zvona, po ceo dan vrteli što uživo što pet puta reprize što neki skraćeni snimci, da poludi čovek. I dobro, pomislim ja, evo Nove godine, završilo se, kad malopre, vrtim kanale, a ono OPET.

I posle Velikog brata Veliki brat.

Aman bre ljudi, imajte milosti.

Новогодишње Божићне зезалице

// January 4th, 2007 // No Comments » // Opšte

Зајебант је припремио неколико много слатких стварчица за download.

Послужите се.

Музичка честитка
Новогодишња
Божићна
Деда Мраз

Ljubav i strahovi

// January 2nd, 2007 // 17 Comments » // Gosti

Ne umem ovog gosta da predstavim, svaki put me neviđeno iznenadi. Flying_man hvala što si mi došao u goste.

Uglavnom dok se bavimo ekstremnim sportovima dosta rizikujemo, povrede, lomove pa čak i život. Pažnjom, odgovornošću, ispravnom opremom, pravilnim rukovanjem istom rizik je minimalan ali…

Retko ali ipak se desava da nesto krene loše, procentualno je to malo ali dešava se. Uglavnom mislimo da se to nekom tamo dešava a nama neće, no to nije tačno to se desava svima nama i niko nije zaštićen. Tako je to i u normalnom životu, dešavaju se automobilske nesreće, sportske povrede, led na ulicama i ko zna šta sve jos može da nas zadesi.

Meni se takođe desilo nekoliko neprijatnih situacija, čak sam u jednom trenutku pomislio i da prestanem da letim. Na svu sreću jedina povreda bio je lom ruke i to u najbezazlenijoj situaciji.

Najveći moj strah do sada bio je ne da padnem i poginem već da ostanem nepokretan. Mislio sam da od toga nema gore, zamišljao sam kako bi izgledao moj život i život mojih najmilijih dok me gledaju takvog, čini mi se da bi im to bila veća kazna nego da me nema. Celog zivota bi morali da mi robuju, da me služe ma bilo bi to mučenje i za mene i za njih.

Čitajući ovaj meni veoma drag blog, shvatio sam da sam bio u velikoj zabludi. Čitajuci njega naučio sam šta je ljubav, kako se voli dete i koliko je blago imati ga.

Nema veće nesreće za tvoje najbliže od nesreće kad ostanu bez tebe ili da te nikad nisu ni imali…

Срећна нова година

// January 1st, 2007 // 10 Comments » // Opšte