Šta je poenta pomoći? Da se onaj koji pomaže oseti nadmoćnim, da se onaj kome se pomaže napravi zavisnim, ili se to zaista radi iz ubeđenja da je pomoći dobro zbog onoga kome pomoć treba ne očekujući pritom zauzvrat ništa.
Ako nekome pomažeš ne radiš to da bi mu kasnije nabijao na nos kako si mu pomogao, nego to radiš jer misliš da tako treba i ne trubiš o tome da svi znaju da si baš ti to učinio. Pomoći nekome i kasnije mu nabijati na nos sve vaše pomoći, gore je nego da mu nikada niste ni pomogli. E tako se ja osećam ovih dana, nedelja, meseci.
Potrebna mi je pomoć, priznajem, i moram da je prihvatim, ali me boli, strašno me boli konstantno davanje do znanja da su oni zaslužni za ovo ili ono, da sam ja loša zbog toga što mi je pomoć uopšte potrebna.
I mrzim, počinjem da mrzim sebe što nisam dovoljno jaka da sve sama uradim, da pronađem rešenje i sprovedem ga onako kako je to najbolje za mene i moje dete. I nemam, još uvek nemam tu snagu da me pokrene.
08/02/2007 at 4:21 am Permalink
Nije problem u tebi problem je u njima, koji pomazu,a potom stalno citiraju,to su losi ljudi.I ovo me podsetilo na citat:
“Dok sam zalivao cvece, nikada mu nisam govorio:Gledaj cvece, sta ja za tebe radim, moras da mi budes zahvalno! Zalivao bih ga zato sto volim lepo cvece.”
Mozda bi im trebalo ovo otstampati i dati,neka razmisljaju, ako uopste imaju emocionalni IQ.
08/02/2007 at 8:13 am Permalink
Jelena, ma znam ja da problem nije u meni, samo me to jako pogađa. Ne mogu ja, niti želim, da bilo koga “pod stare dane” menjam. Želim samo da se nekako, što bezbolnije iz svega izvučem.
I ne bi njima nikakvi citati pomogli.
08/02/2007 at 1:16 pm Permalink
Imas ti tu snagu, samo sto ces je ispoljiti tek kad ti stvarno pukne film, ili “bude gorelo pod nogama”.
A i znas kako kazu “Ono so te ne ubije…”
09/02/2007 at 8:28 am Permalink
AuroraBorealis, ja se iskreno nadam da ću imati snage onda kada bude trebalo…
09/02/2007 at 11:51 am Permalink
ne daj se Ivana, ne moze sut sa rogatim, sto kaze nas narod.
Ja se zato odavno vec nikoga ne uzdam…
Poljubac.
P.S. kad cemo na kafu da mi poneses one moje vizitke, posto su koliko znam kod tebe
09/02/2007 at 12:32 pm Permalink
ma imaćeš, jaka si ti.
09/02/2007 at 2:12 pm Permalink
@ linga, hvala, uzvraćam poljubac. Ajde čujemo se od nedelje da se vidimo. Malo mi je gužva, ali snaći ćemo se.
@ milepile, cmokić.
10/02/2007 at 2:49 pm Permalink
Draga moja, jaka si ti dovoljno, to ti se samo čini da poslije toliko godina borbe zapitaš sebe još koliko možeš?
A možeš i moraš, to znamo i ja i ti…
Ljubim vas
10/02/2007 at 3:16 pm Permalink
Ja sam odavno prestao da trazim a i da primam od nekoga pomoc,snalazim se kako mogu i umem ali jos uvek ne mogu da smognem snage da ne priteknem nekome u pomoc kad mu je potrebna:(
06/04/2007 at 11:20 pm Permalink
Slusaj draga, iz aviona se vidi koliko si jaka pa i onda kada trazis pomoc od onih koji to nabijaju na nos. To samo govori koliko su oni bezvredni. Ali moras, radi to i ne ustrucavaj se. Imam potrebu da pomazem svima kojima je to potrebno i zdere me sto ne mogu svima da pomognem. Kada mi je pomoc potrebna, znam cak da budem i bezobrazna da bih je dobila. I bas me briga sta ko misli. Pogotovu kada mi je dete u pitanju. I kod samog Boga bih isla po pomoc i uopste me ne bi bilo briga sta on o tome misli, Boze oprosti mi.