Ivanino blago

Šta deca znaju…

// February 6th, 2007 // 13 Comments » // Opšte, Traffic

Odgovor jednog mališana na pitanje
“Šta ću biti kad porastem”:

Kad porastem želeo bih da budem inženjer jer je to zanimljiv i lak posao. Zato ima ovoliko inženjera a i svaki dan ih je sve više.

Inženjeri ne moraju puno da idu u školu. Oni samo nauče jezike i znaju da pričaju sa kompjuterima. Moraju i znati da čitaju, da bi videli šta se dogodilo kad se sve pokvari. Inženjeri moraju da budu hrabri da ih ne bi bio strah kad se sve pokvari. Oni isto tako moraju da imaju dobre oči da bi videli kroz suknje i mora da ih ne bude strah od žena koje rade sa njima u kancelariji, pošto oni rade zajedno. Sviđa mi se i plata koju dobijaju – oni dobijaju više para nego što mogu da potroše. To je zato što svi misle da inženjeri imaju težak posao, osim samih inženjera koji znaju da je taj posao lak.

Nema puno toga što mi se ne sviđa, osim što žene vole inženjere i hoće da se udaju za njih, pa oni moraju da ih teraju da im ne bi smetale. Nadam se da neću biti alergičan na prašinu u kancelariji, jer ako budem alergičan, onda ne mogu da budem inženjer, nego ću morati da radim.

A žene inženjeri?

Dobro jutro Vanja

// February 5th, 2007 // 6 Comments » // Dogodovštine, Vrtić

Već neko vreme idemo u vrtić ranije, oko pola osam. I L. dolazi u isto vreme, dovodi ga tata.

Jutros, mi smo stigli par minuta ranije, skunuli jaknu, kapu i šal, i obuvamo patofne. Oni nailaze, i L. kaže

“Dobro jutro Vanja”

Nasmejasmo se, ja odgovorila u Vanjino ime. Taman smo se obuli, i krećemo ka vratima, kad će L. opet

“Čekaj lepotice!”

“Boga mi, opasan si ti, tako mali, a opasan” ja odgovaram.

“Ma nema kod njega zezanja” komentariše L. tata.

“ima, ima” opet će L.

A u međuvremenu, ja bezuspešno pokušavam da Vanju odvedem, držeći je za ruku, do vrata, ona se ne da, čeka L. I onda, zajedno, odlazimo do vrata, L. ulazi, zove tetu, kaže:

“Evo meee, a i Vanja je tu!”

I njih dvoje odlaze put sobe, držeći se za ruke.

A ja, pitaj Boga zašto, opet nisam ponela fotoaparat.
L. ima na onoj blur-ovanoj fotki sa screensaver-a stoji levo od Vanje.

Stepenište

// February 4th, 2007 // 4 Comments » // Beograd, Razmišljanja

Čitam ovaj blog i naravno privuku me fotografije beogradskih fasada. I kad pomenu haustor, podsetila me je na nešto.

Pre izvesnog broja godina, radila sam na nekom projektu u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, i tada čula za mnoga beogradska “mesta” sa predivnom istorijskom pričom.

Na Savamali, kod Hotela Bristol, postoji jedna stara zgrada, sa ulazom na pročelju (onako sa ugla), sa neverovatno fenomenalnim unutrašnjim stepeništem. Ne znam šta je sad u toj zgradi, ali mi se čini da sam negde nekad (verovatno baš tokom rada na pomenutom projektu) pročitala da je to bila zgrada Beogradske Zadruge, ako sam dobro zapamtila to je bilo prvo srpsko osiguravajuće društvo.

Jednom sam ušla unutra, kroz ogromna teška vrata, dočekao me je portir i ostao totalno začuđen kad sam ga zamolila da pogledam stepenište. A stepenište, ma da dah zastane.

Ponosna…

// February 2nd, 2007 // 8 Comments » // O meni, Razmišljanja

RainDog, onaj iz Special thanks, mene, eeeej, meeneee odabrao od svih ovih finih blogera da budem na prvom mestu njegove cool liste. Ali ne samo to, nego ceo pasus napisan kao obrazloženje, ostala sam bez teksta, zgranuta, obradovana, i strašno ponosna da shvatim da neko ko me nikad nije video ni čuo, ko me poznaje samo iz ovih par redova napisanih, o meni ima onakvo mišljenje.

A htela sam da napišem o nečemu što mi se desilo večeras, nečemu ružnom i tužnom, ali ovo je zasenilo sav moj bes koji sam osećala do pre pet minuta, kad pročitah listu i još više obrazloženje. Čudno je, mnogo je čudno kako oni koji su dalje mnogo bolje vide stvari od onih kojima si ispod nosa.

Rain, hvala ti do neba što si me oraspoložio večeras.