Ivanino blago

Ako je ljubav

// March 31st, 2007 // 6 Comments » // Gosti

Prva pesma koju sam ikad dobila, doneo mi je Zmajček dolazeći mi u goste. Zmaju, hvala ti.

Ako je ljubav

ako je to ljubav što osećam,
zašto me toliko jako boli,
zašto mi toliko muči srce u grudima?

A srce mi jadno
samo tvoje ime šapće
kuca u grudima sve jače
i stati više nema snage.

A moje jadne oči
plakale su dok su presušile
jer nisi videla u njima
osim tvoje senke.

Oo! Gospode…
zbog čega toliko suza
zbog čega toliko patnje,
Zbog čega toliko bola,
Zašto Gospode da umrem?

Zbog ljubavi koje osećam,
zbog čega se tako gubim,
I srce moje jadno, počinje da jenjava
a moje oči, jadne one
umorile se i ćute, i one
A tvoj lik, okružen oreolom
gubi se iz mog sećanja… polako.

Ako je to ljubav što osećam
Zašto se gubim i umirem lagano?

(© by Zmajček, 29.3.2007. Sva prava zadržana.)

U tvojim očima

// March 28th, 2007 // 26 Comments » // Meme, Naša priča, O meni, Razmišljanja

Meme by Kukac

Mislila sam da Vam ispričam o jednim novim očima, ali ovu priču želim da pročitate, zapravo još više želim ja da je napišem.

Kad sam ih prvi put videla, bile su zatvorene. I tako danima, stalno je spavala. Onda jednom, u mojim svakodnevnim po sto puta posetama sali punoj inkubatora, ugledah ih otvorene. Želela sam da taj trenutak zauvek zapamtim. Nije gledala prema meni, nego prema svetlosti prozora, sećate li se priče o golubovima na tom prozoru? Bio je sunčan dan, divno toplo vreme, početak marta, i mene je tada sunce obasjalo. Shvatila sam tad da ona vidi i to je tad za mene bio ceo svet.

Izlazimo iz porodilišta, i nismo ni do kuće još stigli, idemo na prvi pregled, neurooftalmolog. Vanja ima mesec ipo i mrva je jedna od jedva nešto više od 2kg. Taj pregled je za moje oči bio nešto najstrašnije što sam do tad videla. Ne želim da ga opisujem, dovoljno mi je da se setim pa da mi suze same krenu. Pitala sam se često, odakle jednom tako majušnom biću tolika snaga da pokuša da se odupre nekome, nekima… Ma imali su oni objašnjenja, ali nije mene ništa zadovoljavalo.

Kao i sve uostalom, i oči smo vežbali. Stimulacije, proveravanje praćenja… Sve je naravno kasnilo, ali ja sam još od onog sunčanog dana znala sve što je bilo bitno…

I što vam sve ovo pričam? Ma pojma nemam!

Želela sam da vam ispričam o govoru očima. Čudno je to, kako kad neko ne ume da vam ispriča ono što želi, očima sve ume da vam kaže. I najlepše od svega je što vi to i razumete. I sreću, i tugu, i strah, i bes, i glad, i ljubav, i hoću, i neću… ma sve.
Sve ja to vidim u njenim očima.

Ispod stola

// March 25th, 2007 // 10 Comments » // Dogodovštine

Mama složi, ja razbacam, u tome se sastoji moj “radni dan”.

Znate šta mi se danas desilo? Otišla mi kocka ispod stola. I šta da radim? Pa idem po kocku, naravno.

E tu je bilo malo poteškoća…

(mišem preko slika… to znate…
a i kad kliknete na sliku, otvoriće se veća, mama se potrudila)

Prolećna radionica

// March 22nd, 2007 // 8 Comments » // Dogodovštine, Vrtić

Čitali ste već možda pre da u našem vrtiću (hm… dobra mi ova “našem”, ali verovali ili ne, ja sam išla u istu tu Predškolsku Ustanovu “11. april” pa u neku ruku i jeste naša) često održavaju radionice u kojima učestvuju roditelji i deca zajedno.

E pa mi smo danas bili na jednoj takvoj radionici, naziv je bio “Prolećna vrteška”. Farbali smo jaja. Jaja su bila plastična i od stiropora i klinci su baš uživali, svi se naravno isflekali od raznih vrsta bojica, ali koga je briga za fleke, kad je zabava u pitanju. Evo pogledajte pa prosudite kakvih tu sve umetnika ima.

Žao mi je jedino što ne mogu da vam prenesem celu atmosferu, pošto ne smem da stavim slike gde se vide druga deca.

Bliski susret – NLO – skica

// March 20th, 2007 // 14 Comments » // Opšte

Dakle, ovako…

Ovde je priča o NLO počela. Ja sam prenela priču onako kako sam je ja čula. Mixy je obećao da će se postarati da kopije sitgnu.

E pa lepo, pre neki dan kopije stigle u BG, konačno sinoć stigoše i do mene. Kad ono, u kopijama od svega što je za ovu priču interesantno, stigla samo skica, a komentara prisutnih, nigde (stigli su zato neki “dodaci” iz iste sveščice,ali o njima možda u narednim postovima).
Evo skice pa procenite sami (klik na sliku da vidite veću)

Moja analiza ovog crteža kaže sledeće:
Sudeći po datumu, neki akteri pomenuti u prethodnom postu, uopšte nisu mogli biti prisutni (imajući u vidu datum rođenja pisca ovih redova).
Saznajem da ovaj crtež nije crtao niko od potpisanih četvoro, već peta osoba koja se nije potpisala, a priznaćete, ako je crtala, verovatno je da je bila i prisutna.

Iz ovoga mogu da zaključim samo da je od nečega što se očevicima učinilo interesantnim, kroz godine prepričavanja dodato dosta detalja, pa je pitanje, dok ne vidimo pisane komentare, koliko je od ispričanog ustvari autentično, a koliko dodati “efekat” kako bi se priča učinila interesantnija slušaocima.

Izložba oldtajmera

// March 17th, 2007 // 28 Comments » // Beograd, Traffic

Danas, dan, divan, predivan.

Udruženje istoričara automobilizma obeležilo je svoj jubilej, izložbom oldtajmera i nizom predavanja, danas na Saobraćajnom fakultetu.

Gore, u sali, interesantna predavanja iz oblasti istorije motorizacije u Srbiji. Izdvajam tri meni interesantne teme:
“Međunarodna oznaka Srbije”, bilo je reči i o prvoj konvenciji koju je i Srbija u “ono vreme” potpisala, o neobično velikoj oznaci (meni neobično), o prvoj oznaci SB koja se meni nekako više leži od ove koju sada dobismo, interesantne fotografije automobila sa ovim oznakama kroz decenije (na jednoj koja me je fascinirala čovek u svetlom mantilu menja gumu-tj točak).
“Automobili u Knjaževcu u periodu 1920-1960″, predivna priča protkana ličnim fotografijama i dokumentima prvih vlasnika i vozača.
“Kalemegdan 1939 – trka automobila od 2100 kubika”,
interesantni detalji oko zabune nanete izmenama startnih brojeva, sa mnoštvom fotografija same trke.

Bila izložba, rekoše mi da sam zakasnila, da nisam videla neke lepe primerke. Ali, ne žalim se. Evo sličica pa pogledajte lepotane, poređane na platou ispred faksa.

Neke fotke su moje, a neke mi je Zajebant poslao. Da, i on je bio, ako se neko pitao.

Ogrebana

// March 16th, 2007 // 9 Comments » // Vrtić

Stiže malopre iz vrtića sa dve ogrebotine na licu.

Da nas vidite samo, kako smo našminkani.

Šta to bi?

// March 14th, 2007 // 13 Comments » // Dogodovštine, Opšte

Dešava se sinoć.

Vanja je spremljena za spavanje, i u krevecu (da, još uvek spava u krevecu, mama izabrala king size, najveći koji postoji) se sama “uspavljuje”. He, he uspavljuje, da, kako da ne!

To ovako otprilike izgleda: prvo malo leži i peva
“dd daadaaa dd daaideaide daaideaaaide” “abze bbbze bbbze”
(prim. prev. mama ovo prevodi kao “daj ajde brže”), onda joj dosadi valjda, jer nije ona rešila da je spavanje na redu, to je mama tako smislila… Ali mamu ko šiša, nema spavanja dok Vanja ne odluči. Onda malo skače četvoronoške, sa sve pevanjem, pa malo pljeskanja rukama i raznih drugih krevetskih aktivnosti.

A mama sedi u dnevnoj sobi za kompom i zeza se sa excel-ima, ko joj kriv kad ima posla puno (pa nije ovo uspela sinoć da vam ispriča).

I tako, peva Vanja, sve u šesnaest, kad odjednom TUP, i tajac.

Shvati mama da je đavo odneo šalu, otrči u sobu, a Vanja u polusedi na podu, između kreveca i kreveta, u TOTALNOM čudu. Pretstavu nema šta se desilo, i otkud na podu, kad se spava u krevecu!

Malo se sa mamom pomazi, nije joj ništa bilo, dakako. Verujem da je samo vežbala pentranje i iz kreveca iskočila.

Neka akcija slična ovoj.

Moje drugo “Ja”

// March 12th, 2007 // 10 Comments » // O meni, Razmišljanja

Malopre čitam Venus, piše, između ostalog, o pitanju “Koju muziku slušate?” i kod nje, po ko zna koji put prepoznajem sebe. Nas dve smo dobre prijateljice, i često se, jako često dešava da u istom trenutku pomislimo i kažemo potpuno istu stvar.

Prepoznajete li sebe u postupcima i osobinama drugih ljudi?

Razumela bih to da se prepoznajem u osobinama bliskih i onih koje poznajem odavno, pripisujući to genima ili dobrom poznavanju. Ali ne, meni se često dešava da se prepoznajem u onima koje tek površno ili odnedavno poznajem.

Sto puta sam već nekima, slušajući šta pričaju, ili čitajući šta pišu, rekla (ili napisala) da su moja davno izgubljena sestra. Da, najčešće se prepoznajem u ženskim osobama, mada imam ja i par takve “braće”.

I tako, ja volim sve ove moje druge “Ja”, hvala vam što ste tu, i što se ja u vama prepoznajem. Prepoznajete se i vi u meni, znam… Lep je osećaj znati da je neko u jednom malom deliću sličan kao ja.

Sitnice koje život znače

// March 11th, 2007 // 12 Comments » // Meme, O meni, Razmišljanja

Meme by AuroraBorealis

Poslah danas sms i dobih zauzvrat, meni potpuno neočekivano, telefonski poziv.
Obradovala sam se više nego što sam mogla da zamislim.

Thank you for making me smile today!

Pesmice o saobraćaju

// March 8th, 2007 // 34 Comments » // Traffic

Pratim često statistiku poseta na blog, pa između ostalog i keyword analysis. Ima tu raznih ključnih reči, pa se i na Forumu381 našla jedna interesantna tema upravo o ovome. Razmenjujemo međusobno smešne, tužne, čudne ključne reči kojima posetioci stižu do naših blogova.

E pa baš danas, moja velika prijateljica pu kaže

a ja ove pesmice o saobraćaju šaljem kod tebe

prozva ona mene da napišem neku i pomognem čoveku.

Iz momenta, setih se ovoga.

Potera me pu da potražim još koju. Evo jedne

Traffic
by Leslie P Garcia

Stop and start,
Start
And wait—
The way
A life
Begins and goes,
An unsynchronized,
Jolting
Trip
Along the days
That fate
Has measured out—

Just once,
If life
Were an expressway
Without a ramp
Or light
And we
Could just shoot along
At will
On pavement
That neither jarred nor sent us off
To any other place. . .

Just once.

(Copyright 2002)

Pozdravlja vas saobraćajka.

Kalamiti Džejn

// March 8th, 2007 // 10 Comments » // Gosti, Opšte

Piše moj dragi prijatelj Zajebant.

Bila jednom jedna…

U neka davna vremena, bila jednom jedna posve neobična žena. To nije bila obična žena, bila je to Marta Džejn Kanari. Da, pretpostavljate, ona je sa divljeg zapada, rođena je u Misuriju 1894. godine. Ova žena je bila teška pijanica, nosila je mušku odeću, imala je veoma loš rečnik, žvakala je duvan i bila je jako, jako vešta sa puškom. Putovala, je Arizonom, Dakota teritorijom slobodno u svom surovom zivotu. Kada je umrla 1903, “Beli đavo Jeloustouna” kako su je još nazivali biće upamćena kao svetica gradića Dedvuda gde je pomagala kao bolničarka u borbi protiv bolesti zvane velike boginje. Sahranjena je u blizini divljeg Bila Hikoka u Dedvudu, južna Dakota.

Niko ne zna tačno o njenom ranijem životu, sem nje same. Posle par godina kada je rođena, njena majka je umrla i familija se seli u Virdžiniju, gde je ona i odrasla. Ali, vec sa deset godina ona je bila odbačena od strane oca i braće i ona kreće svojim putem u svet odraslih.

Imala je prijatelje, a oni su imali visoko mišljenje o njoj, i iako je bila važila za “toaletnu devojku” ona brzo dobija lokalnu reputaciju veštog jahača konja i žene vešte sa puškom. Pre nego što je napunila dvadesetu godinu, general Kuk je postavlja za svog izviđača. I to su najlepše godine njenog života. Bila je neverovatno drska, a unosi se u svoj posao sa mnogo entuzijazma i to je radila vrlo spretno.

Iako su to bile muške akcije, kao i mučan i težak posao ona odlazi na mesto starijeg graničara nije to voljno uradila iako je imala hrabrosti i prijateljstvo u komandi. Njen neobičan nadimak dobila je 1872 godine. U to vreme je bila u Gus Krik kampu sa kapetanom Eganom. Indijanci su im zadavali mnogo muka a bilo je bogme i dosta pucnjave. Jednoga dana je kapetan Egan bio opkoljen velikom grupom indijanaca, gde su se borili na život i smrt a ona je nepokolebivo stajala rešena da ne podlegne tom pokolju. Kapetan je bio ranjen i pod mrtvim konjem. Usred borbe, ona napušta centar bitke i daje podršku ljudima pomaže kapetanu, daje mu elana i spašava ga. Kada se potpuno oporavio Kapetan Egan je razdragano pričao o gospođici Kanari kao o Kalamiti Džejn koji joj je bio prilepljen ma gde ona išla. I od tada se znalo za nju, samo je nekoliko znalo za njeno pravo ime.

Godine 1876 Džejn čini podvig, spašavajuci život šest putnika iz kočija, koji su putovali od Dedvuda do Vild Richa. Bili su opkoljeni indijancima, a vozač kočija je bio ranjen strelom. Svih šest putnika bili su muškarci i niko nije imao petlju i hrabrosti da uzme uzde. Kada je to videla Kalamiti Džejn je bez razmišljanja skočila uzela uzde od vozača kočija i bezbedno ih dovezla do Wild Richa.

Mi je znamo uglavnom kao Kalamiti Džejn iz kaubojskih filmova.