Meme by Kukac
Mislila sam da Vam ispričam o jednim novim očima, ali ovu priču želim da pročitate, zapravo još više želim ja da je napišem.
Kad sam ih prvi put videla, bile su zatvorene. I tako danima, stalno je spavala. Onda jednom, u mojim svakodnevnim po sto puta posetama sali punoj inkubatora, ugledah ih otvorene. Želela sam da taj trenutak zauvek zapamtim. Nije gledala prema meni, nego prema svetlosti prozora, sećate li se priče o golubovima na tom prozoru? Bio je sunčan dan, divno toplo vreme, početak marta, i mene je tada sunce obasjalo. Shvatila sam tad da ona vidi i to je tad za mene bio ceo svet.
Izlazimo iz porodilišta, i nismo ni do kuće još stigli, idemo na prvi pregled, neurooftalmolog. Vanja ima mesec ipo i mrva je jedna od jedva nešto više od 2kg. Taj pregled je za moje oči bio nešto najstrašnije što sam do tad videla. Ne želim da ga opisujem, dovoljno mi je da se setim pa da mi suze same krenu. Pitala sam se često, odakle jednom tako majušnom biću tolika snaga da pokuša da se odupre nekome, nekima… Ma imali su oni objašnjenja, ali nije mene ništa zadovoljavalo.
Kao i sve uostalom, i oči smo vežbali. Stimulacije, proveravanje praćenja… Sve je naravno kasnilo, ali ja sam još od onog sunčanog dana znala sve što je bilo bitno…
I što vam sve ovo pričam? Ma pojma nemam!
Želela sam da vam ispričam o govoru očima. Čudno je to, kako kad neko ne ume da vam ispriča ono što želi, očima sve ume da vam kaže. I najlepše od svega je što vi to i razumete. I sreću, i tugu, i strah, i bes, i glad, i ljubav, i hoću, i neću… ma sve.
Sve ja to vidim u njenim očima.
28/03/2007 at 10:28 pm Permalink
Draga Ivana, cak i oni koji umeju da govore, ona prava blebetala, cesto ne umeju recima da iskazu ono sto misle, zele. . . Ali tvoj andjeo to ume bolje od njih.
29/03/2007 at 12:02 am Permalink
Pa sad me ne vidiš, ali bi ti moje oči rekle sve, možda najviše ova suza što se već kotrlja niz obraz ….
Ljubi je tako medenu u oba njena …
29/03/2007 at 1:33 am Permalink
ovo je tako, tako… Recima ne umem opisati kako se sada osecam.
Poljubi ta okice.
29/03/2007 at 2:38 am Permalink
Veliki poljubac za te divne okice i pozdrav za vas obje od Alekseja i njegove mame iz Hercegovine!
29/03/2007 at 4:46 am Permalink
Neverovatno… Ova prica me stvarno dirnula.
29/03/2007 at 8:44 am Permalink
U petak dolazim nesto poslom, samo zbog tebe ostajem posle sastanka i cekam te u onom kaficu…
Povedi Vanju… molim te
29/03/2007 at 8:54 am Permalink
Hvala vam svima na predivnim rečima. Stvarno nisam imala nameru da bilo koga rastužim, upravo obrnuto, da pokažem kako se i pored ograničenja zapravo može SVE.
@ Kukac, dogovoreno
29/03/2007 at 10:49 am Permalink
Draga moja Ivana, nema ogranicenja, ona postoje samo za one koji ne vide, a ti vidis da njene oci, hoce, mogu i govore sve, vrednije od milion reci….saljem ti mnogo sunca za beskrajno plavetnilo njenih ociju…
29/03/2007 at 11:29 am Permalink
:’( Tuzna prica.
29/03/2007 at 11:33 am Permalink
Nije tužna Z, makar nije trebalo da bude
29/03/2007 at 11:41 am Permalink
Znam da nije ali….
Vas dve ste zaista hrabre
29/03/2007 at 11:43 am Permalink
thanks
29/03/2007 at 12:02 pm Permalink
Ne kazu dzabe da su oci ogledalo duse, i najvestiji govornici ne umeju da kazu recima ono sto kazu oci.
Pozdrav za predivne okice.
29/03/2007 at 3:56 pm Permalink
Hvala ti Fly
30/03/2007 at 10:34 am Permalink
jao od kada nisam videla ove slicice i ove okice
06/11/2007 at 12:18 am Permalink
Jos jednom cestitam, Deda…
06/11/2007 at 12:32 am Permalink
Ko šta radi, ja se danas se Dedi zahvaljujem.