Nevreme
May 24th, 2007
Ne volim nevreme sa grmljavinom i munjama. Obično kažem da se plašim, ne plašim se ustvari, nije to neki pravi strah, jasno mi je da u gradu nema neke veće opasnosti, više je to nekakva vrsta nelagode.
A znate li... kako se može "na brzinu" odrediti blizina i pravac kretanja nevremena?
Vrlo prosto, malo fizike, i ništa više. Merite vreme između munje (svetlosne manifestacije groma) i grmljavine (zvučne manifestacije istog tog groma).
Sad će neko reći, "ih, al ti je na brzinu, kako da merim?"
Lako. Brojiš. Svaki broj, jedna sekunda. Svake tri sekunde razlike, 1km udaljenosti.
Kako?
Pa lako. Kolika je brzina prostiranja zvuka kroz vazduh? Oko 330m/s, pa tri puta toliko, eto kilometra.
Ok, to je za udaljenost, a pravac?
Još lakše. Ako se vreme smanjuje, nevreme se približava, ako se povećava, udaljuje se.
Lako, zar ne?
Edit: ej bre zaboravih. Ovo sam naučila od nastavnika fizike u osmom razredu OŠ. Super lik bio... Svašta nas je tako korisno naučio.
To samo da vidite da sam ja oduvek "pazila na času".
Nema sličnih postova.
24. May 2007.
Fenomenalno, mislim to sa brojanjem!
24. May 2007.
Mi odavno brojimo … sad već svi u glas:
“1,2,3 uuuu blizu bilo …!”
I kod nas je pucalo juče svetski …
24. May 2007.
Prvi put da mi se dopalo nesto sto je vezano za fiziku.
24. May 2007.
A ja bas volim nevreme. Volim kad grmi, seva, pljusti, duva, lomi granje… sve. Osecam se nekako smireno i kod kuce. Nevreme je tako nekako romanticno, ususkano, prisno, zblizavajuce. Kako grane sunce nastupa neka kolektivna histerija. Svaki lep dan je potpuno isti, svako nevreme ima svoj karakter, razlicitu snagu, razlicite posledice. I am only happy when it rains
25. May 2007.
Joj gde postavi ovu sliku hoces da sanjam nocas.
Jednom je bilo tako blizu da se malo tresnula zgrada.
A sada nesto veselije isla sam na Republicko iz Fizike u osnovnoj.