Stidim se…

Bio nam Neko ovih dana u gostima.

Jao što sam se ja iznenadila! Pa nisam uopšte očekivala da će se Vanja stideti, ali ni na kraj pameti mi nije bilo.

Zna Neko da Vanja voli muziku, i pusti joj njenu omiljenu. A ona… Pa i bi i ne bi, u isto vreme. Pogleda mene, pogleda u izvor muzikice, krenula bi, pogleda opet mene, pa Nekog, krene jedan korak pa se ukopa. Ma ne vrede ni moji podstreci, ništa ne vredi. Stidi se. I sva je smešna. Ma ne liči mi na sebe, uopšte. Tako jednog dana.

Sutradan, opet nam Neko došao. I opet ista (omiljena) muzikica. Sad već pokazuje da joj se sviđa, smeška se, ali samo gleda, ne sme da priđe i uzme. Hm… Meni i dalje čudno. A Neko i dalje nudi, a ona gleda, i nećka se. I na jedvite jade uze, da po malo razgleda…

Samo Neko pojma nema, moraće od sad stalno muzikicu da donosi.

8 thoughts on “Stidim se…

  1. AuroraBorealis says:

    Drago mi je zbog Vanje a i zbog tebe. Jesam laik, ali i ja mislim da je ta stidljivost napredak. Zar to nije veliki korak napred kad je njena komunikacija sa drugima u pitanju? 🙂

  2. Deda says:

    pozdrav za Vanju…kazi joj da ima jedan deda koji se i dan danas stidi i sav je smesan….
    ma deca su sou zivi…
    pozdrav za Vanju, tebe i Nekog…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *