Napisala sam post, i obrisah ga. Ne mogu.

Dobih mail pre neki dan.

I nisam imala snage da odgovorim. Krenem, napišem jednu rečenicu, počnem da plačem, i prestanem.

A evo, sad ne znam da vam kažem da li je tužan. Rekla bih da nije, da nosi jednu mnogo jaku poruku, i reših da je sledim.

Ništa na ovom svetu nije vrednije od života.

Hvala mami jednog anđela što mi je otvorila oči.

Danas u vrtiću.

Posle ručka, ušla u kupatilo, sela na WC šolju (imaju one male, pa može sama) i piškila.

Nije umela da skine pantalone, pa imamo prljavog veša, no, za to je kriv Marfi, mama uključila mašinu pre nego što je krenula po Vanju.