Ja sam nepušač. Možete mi verovati ili ne, ja nisam nikad u životu zapalila ni jednu cigaretu. Imala sam 15 godina kad mi je otac umro, ja obično kažem, od pušenja. Imao je 49 godina, i pušio je 2 pakle cigareta svakog dana. I u stanu, naravno. Verovatno je sve smrdelo, nisam ja to ništa primećivala. Zato sam kasnije počela da osećam i najmanju moguću količinu duvanskog dima u vazduhu.
Subotom predveče, Vanja dolazi kući. Otvaram vrata, ona ulazi i zapahne me smrad.
Kako nekome objasniti da se u automobilu ne puši, kad se u njemu vozi dete. Sopstveno dete. Kako je moguće da ne može da se izdrži 10-15 minuta?
- Nisam.
- Jok, ja sam. Kako joj onda smrdi kosa na duvanski dim?
Ovaj tekst je objavljen
26. 1. 2008. u 11:52 pm i u kategorijama je Daily, Razmišljanja.
Komentare na ovaj tekst možete da pratite preko RSS 2.0 feed-a.
Možete da ostavite komentar, ili da pustite trackback sa Vašeg bloga.
Komentare na ovaj tekst možete da pratite preko RSS 2.0 feed-a.
Možete da ostavite komentar, ili da pustite trackback sa Vašeg bloga.
Ne znam da li je moguće objasniti? I nadam se da je samo u kolima
ja sam pusac, ali stvarno ne volim da neko pusi u kolima, bez obzira da li ima dece ili ne.
@ pu, ja mislim da jeste samo u kolima, neko se drugi pobrinuo da se u toj kući ne puši…
@ I2U, to je razumno.
ja sam uvek bio razuman
Sve jasno. Ja jesam pusac, ali ne pusim u kolima niti u prostorijama gde boravi moje dete.
Nije da mi je lako