Da te poljubim

Pola četiri, izlazimo iz vrtića, desetak metara ispred nas, mama sa troje dece, upravo su izašli iz dvorišta vrtića. Devojčica ima manje od dve godine, i još jedna devojčica i dečak, otprilike iste starosti kao Vanja. Dečak vidi Vanju i mene i zastaje, malo se vraća, da pogledom pozdravi Vanju. Drugo dvoje se takođe okreću. Vanja počinje da ciči i skače od sreće.

Krećemo prema taksiju koji nas čeka na ćošku, i oni kreću za nama. Vanja stalno zastajkuje, kao da bi pričekala da i oni pođu zajedno sa nama. Nas dve mame razmenjujemo par rečenica.

Stižemo do taksija, čika, koji nas inače često po podne vraća kući, otvara nam vrata, a Vanja zastaje, hvata devojčicu za rukav, pokušava da je poljubi. Klinci se razumeju bez ijedne reči. Mama takođe shvata da bi Vanja da poljubi devojčicu, i kaže joj da Vanji dozvoli da je poljubi. Njih dve se međusobno izljubiše. Vanjin poljubac doduše izgleda samo tako što će zagnjuriti glavu, ali uredno dopušta devojčici da i ona nju poljubi.

Ulazimo u auto, a dečica nam mašu.

8 thoughts on “Da te poljubim

  1. Lang says:

    Oduvek me je fasciniralo kako to kod dece, ljubljenje, grljenje i ispoljavanje neznosti ide spontano i kako je ruzno kad neki odrasli postani grubi …
    Da li je inace mazi? Ljubi li i iodrasle tako?:-)

  2. Maja says:

    Slazem se, ako ista moze da nas raznezi i urazumi, natera da za trenutak ignorisemo gorcinu i zajedljivost koju donose godine, jesu deca, naivna i nevina. Plasi me cinjenica (ne smem da kazem ideja, mislim da se ostvaruje), da zivimo u svetu koji ne daje vremena ni respekta tim divnim i neznim bicima. Odrastaju sve ranije i pokusavaju da uhvate korak sa svetom i prinudjeni brzim tempom zivota, pravilima i nametnutim idejama…

  3. Obi says:

    Medic! Oni su nesto posebno. Cista bica a ne ko mi odrasli…

    Btw, od kako se druzim sa majkama, i mene je uhvatio sindrom: – Hocu da budem majka ?! –

    pozzz i ljubac za Vanju !

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *