Čaša

Razbila je prvu čašu.
Vala je i red bio, dosta je mama pazila.
Uplašila se, ali ne mnogo, samo se malo štrecnula i pogledom po podu tražila čašu koja je nestala.

Ni manje čaše ni više stakla.
Rasula se u param-parčad, kao da je šoferšajbna –
da ne kažem vetrobransko staklo.

Živeli.
I još sto čaša razbili. Šta ima veze.

6 thoughts on “Čaša

  1. Ivana says:

    @ daaaa, kupićemo, ljubi Mileta.

    @ Z, zar za to ima rano? Blago je, nego šta je.

    @ deda, od prve se počinje.

    @ BigBadWolf, gde me nađe sa tim “čašama” od jačeg materijala! U obdaništu smo (tu se ništa nije promenilo) pili iz onih odvratnih metalnih šolja. Ja ne mogu da pijem iz toga, naježim se na samu pomisao…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *