Razbila je prvu čašu.
Vala je i red bio, dosta je mama pazila.
Uplašila se, ali ne mnogo, samo se malo štrecnula i pogledom po podu tražila čašu koja je nestala.
Ni manje čaše ni više stakla.
Rasula se u param-parčad, kao da je šoferšajbna -
da ne kažem vetrobransko staklo.
Živeli.
I još sto čaša razbili. Šta ima veze.
25/02/2008 at 6:17 pm Permalink
Nema veze, kupićemo drugu - rekla bi Mile
Dobro da se nije uplašila, matorka
25/02/2008 at 9:09 pm Permalink
e blago majci, rano si pocela da lumpujes
25/02/2008 at 9:19 pm Permalink
i moja cera juce razbila casu, ali ne prvu, nego ko zna koju po redu…
Nek su zivi i zdravi pa nek lumpuju, blago nama…
26/02/2008 at 10:41 am Permalink
Ih, pa case su da se lome, inace bi ih pravili od nekog jaceg materijala
26/02/2008 at 4:07 pm Permalink
@ daaaa, kupićemo, ljubi Mileta.
@ Z, zar za to ima rano? Blago je, nego šta je.
@ deda, od prve se počinje.
@ BigBadWolf, gde me nađe sa tim “čašama” od jačeg materijala! U obdaništu smo (tu se ništa nije promenilo) pili iz onih odvratnih metalnih šolja. Ja ne mogu da pijem iz toga, naježim se na samu pomisao…
27/02/2008 at 3:43 pm Permalink
vidim da se ovih dana bas igrate sa casama….