Što sam se ja sinoć uplašila…
Sve po redu, kupanje, TV, spavanje, odnela sam je u krevet oko 21h.
Čujem je nešto peva, valjda se “bije” sa jastukom, ne ulazim, jer će tražiti nazad u dnevnu da još gleda TV.
Oko 22.15, čujem je da cvili, onako baaaš tiho. Dođem u sobu, a ona sedi u krevetu-krevecu, i zaglavila se. Protnula lakat kroz šipkice, nekako, slučajno valjda, i pokušava da se izvuče, a ne ume. Izvučem je, ona počne da plače tek onda. Probam da je vratim u krevet, neće, nema šanse. Mislila sam da je nešto povredila ruku.
Uzmem je u ruke, kad ona sva srećna, hoće u dnevnu. Ok, idemo, malo gledali TV, mazili se, vidim duša joj spava, vratim je u krevet i posle je zaspala za pet minuta.
I ne znam što me nije zvala, plakala, bilo šta… baš sam se rastužila.
Stvarno je krajnje vreme da sklonimo krevetac…
Komentare na ovaj tekst možete da pratite preko RSS 2.0 feed-a.
Možete da ostavite komentar, ili da pustite trackback sa Vašeg bloga.
Citao sam negde da deca kada su sama, ona pokusavaju da se sama izvuku iz problema, jesu uplasena ali ne panice. Panika pocne tek kada se sve zavrsi i to u slucaju kada roditelj dodje.
Mozda je krenula da place kad je videla tebe zabrinutu, mozda si isuvuse (kao i svaki normalni roditelj) uplaseno reagovala, pa je zato ona pocela da place.
Sve u svemu hvala Bogu da nije bilo nesto ozbiljno.
Ipak mislim da treba da je pustis da gleda TV dok joj se ne prispava. Recimo do 22h.
nije Vanja cmizdravica ki mama
@ I2U, pojma nemam, moguće je i da je zaspala, pa sanjala nešto pa se probudila i bila bunovna… A ne može u 22h, to je kasno, treba u 7 da se ustaje za vrtić…
@ Zezo, da znaš… mama se časkom rasplače
znam ja to
I ja mislim da je pokušala sama da se izvuče iz nevolje. Pozdrav za vas dve hrabrice
One Trackback/Ping
[...] li se kad sam rekla da je krevetac zreo za penziju? Prvo je falilo vremena, organizacije… Konačno je i to stiglo na red, negde [...]