Što sam se ja sinoć uplašila…
Sve po redu, kupanje, TV, spavanje, odnela sam je u krevet oko 21h.
Čujem je nešto peva, valjda se “bije” sa jastukom, ne ulazim, jer će tražiti nazad u dnevnu da još gleda TV.
Oko 22.15, čujem je da cvili, onako baaaš tiho. Dođem u sobu, a ona sedi u krevetu-krevecu, i zaglavila se. Protnula lakat kroz šipkice, nekako, slučajno valjda, i pokušava da se izvuče, a ne ume. Izvučem je, ona počne da plače tek onda. Probam da je vratim u krevet, neće, nema šanse. Mislila sam da je nešto povredila ruku.
Uzmem je u ruke, kad ona sva srećna, hoće u dnevnu. Ok, idemo, malo gledali TV, mazili se, vidim duša joj spava, vratim je u krevet i posle je zaspala za pet minuta.
I ne znam što me nije zvala, plakala, bilo šta… baš sam se rastužila.
Stvarno je krajnje vreme da sklonimo krevetac…
12/03/2008 at 4:11 pm Permalink
Citao sam negde da deca kada su sama, ona pokusavaju da se sama izvuku iz problema, jesu uplasena ali ne panice. Panika pocne tek kada se sve zavrsi i to u slucaju kada roditelj dodje.
Mozda je krenula da place kad je videla tebe zabrinutu, mozda si isuvuse (kao i svaki normalni roditelj) uplaseno reagovala, pa je zato ona pocela da place.
Sve u svemu hvala Bogu da nije bilo nesto ozbiljno.
Ipak mislim da treba da je pustis da gleda TV dok joj se ne prispava. Recimo do 22h.
12/03/2008 at 5:54 pm Permalink
nije Vanja cmizdravica ki mama
12/03/2008 at 5:58 pm Permalink
@ I2U, pojma nemam, moguće je i da je zaspala, pa sanjala nešto pa se probudila i bila bunovna… A ne može u 22h, to je kasno, treba u 7 da se ustaje za vrtić…
@ Zezo, da znaš… mama se časkom rasplače
12/03/2008 at 9:09 pm Permalink
znam ja to
12/03/2008 at 11:54 pm Permalink
I ja mislim da je pokušala sama da se izvuče iz nevolje. Pozdrav za vas dve hrabrice