18 komentara za "Kako mali Đokica zamišlja…"

1. Joe May 5th, 2008 at 4:07 pm

   Izvinjavam se…

   Ako si mu rekla.

   Inace, oni su strucni za sve.

2. I2U May 5th, 2008 at 4:23 pm

   Kasne samo oni koji ako treba u 12h da budu u centru grada, a dolaze recimo iz pravca N.Beograda, pa lepo ustanu u 11:30h, spremen se za 15 minuta i krenu u 11:50. Mislim za 10 minuta i da je ptica ne bi mogao da doleti do odredjene destinacije.

   Problem kasnjenja nije zbog saobracaja vec zbog toga sto vecina ljudi ima taj neodgovorni stav. Lepo brate, ustani 2 sata ranije i ima da doruckujes i 2 kafe da popijes. I naravno da planiras da dodjes na mesto sastanka barem 5-10 min. ranije.
   E posto uglavnom svi jure i kasne zbog svoje neodgovornosti onda dodje do zastoja, sudara, i sl. I onda je kriv saobracaj.

   Ali,… stoji da je Beogradu potrebano barem jos 2 mosta (jedan preko Save i jedan preko Dunava). I naravno obilaznica da ne bi svaki slucajni prolaznici kroz Beograd pravili guzvu, vec lepo obilaznicom prodju Beograd.

3. Deda May 5th, 2008 at 5:11 pm

   Pa kad je u Boru guzva i ljudi kasne, sto ne bi bila guzva i u BGu?
   Salim se naravno i iznenadjen sam tvojim postom ali ne i stavom kojeg podrzavam. Kao i stav I2U da kasne samo neodgovorne osobe…

4. Jelena May 5th, 2008 at 8:32 pm

   imam samo jedan link da se svi sete Vucica
   http://www.youtube.com/watch?v=MUzXplk48Yw
   inace, ziveo Hattori Hanzo (clan parapsihopatologija foruma koji je radio ovu i jos nekoliko genijalnih montaza)
   pozzz

5. Ivana May 6th, 2008 at 1:46 am

   @ Joe, prihvaćeno izvinjenje.

   @ I2U, hoćeš most? da nije ispod šibice? To jedino umeju.

   @ Deda, iskreno, i ja sam iznenađena svojim postom. Nisam to od sebe očekivala

   @ Jelena, hvala za link. Molim samo bez reklamiranja foruma.

6. Jelena May 6th, 2008 at 1:33 pm

   Izvinjenje domacici bloga, nije mi bila namera da reklamiram. Vise sam htela da ispostujem “autorska prava”

7. I2U May 6th, 2008 at 2:09 pm

   Ne, nije ispod sibice, niti ispod bilo cega.
   Meni iskreno kad razmislim malo bolje ne treba meni most. I ja sam jako razocaran situacijom da ljudi u Beogradu su povlasceniji od ljudi iz unutrasnjosti. Ne znam samo ko je to izjavio da ce penzionerima u beogradu biti povecana penzija za nekoliko odsto. Mislim, a sta su oni penzioneri iz unutrasnjosti - stoka koja ne zasluzuje da zivi.

   Podatak: Prosecna plata u Bg (opstina N.Beograd) je oko 35.000 din.
   Vranje (najugrozenija oblast) prosecna plata oko 16.000 din.
   Cacak (centralna srbija) prosecna plata oko 21.000 din.

   O cemu mi to pricamo. Jel cela Srbija treba da radi za Beograd. To su pitanja koja me uzasno nerviraju u Srbiji, jer pored glavnog grada, postoji i drugi gradovi koji treba i mora da se razvijaju.

   Dobio sam jedan lep odgovor od jedne sugradjanke: “Ko im je kriv sto ne zive u Beogradu”. - to znaci da cela Srbija treba da se preseli u Beograd. Nije Beograd centar sveta i nikad nece biti. Problem sa vrticima i nedostatkom istih nije problem samo beograda, vec i svih gradova u nasoj zemlji.

   Sve u svemu, ja ostajem politicki neaktivan sve dok se iste face vrte po politickoj sceni. Iz svojih ubedjena i principa ne izlazim na izbore, jer su svi isti.

   Kad dodju kampanje, oni se odjednom svi sete nekih pitanja za koje ih bas briga 4 godine. E pa ne moze to tako. Ja znam da smo mi zemlja koja odavno funkcionise na principu: Obecanje-ludo radovanje!

   Izvini za ovaj off-topic, ali jednostavno neke stvari me iskreno iznerviraju u ovoj nasoj zemlji.

   @ DEDA ::

   Hoces da kazes da osobe koje svaki dan kasne u proseku od 30-45 min. nisu neodgovorne.
   Ja razumem kad neko jednom zakasni jer se desi neocekivani kolaps u saobracaju, ali frekventno to kasnjenje malo mi se cini neodgovornim i veoma karakteristicnim za nas narod koji je dugo navikao da zivi u komunizmu. ( radim u HRm-u i znam da su ljudi navikli do sada na drustvenu svojinu i princip ma sta me briga).

8. Ivana May 6th, 2008 at 2:19 pm

   @ Jelena, prihvaćeno izvinjenje

   @ I2U, ja bih rado odavde.
   Koliko god plate bile veće, i troškovi su daleko veći.
   (mojne ovolike komentare, duže od mog posta, to sme samo Laluve :P)

9. I2U May 6th, 2008 at 2:25 pm

   Ivana, nisi ti videla moje komentare kod Laluve. Kad su oni duzi od njenog post-a, zamisli tek koliko su dugacki.
   Evo obecavam, nece vise biti toliko dugi.
   Pozdrav

10. Pu May 6th, 2008 at 4:39 pm

    Ja htedoh napisati isto što i Ivana. Troškovi u Beogradu su daleko veći. Svako mesto ima svoje prednosti i mane. Samo treba naći odgovarajuće rešenje. Postoji izbor. Nije ni van Beograda toliko loše.

11. Deda May 6th, 2008 at 5:58 pm

    Puno poslova sam promenio. I u privatnom i u drustvenom sektoru, ali ljudi koji redovno kasne ne da su samo neodgovorne vec i drske i bezobrazne i nevaspitane i…, nego kod mene nebi vise od nekoliko puta zakasnili …Kasnjenjem ( redovnim ) pokazuju koliko im je stalo do posla i da li se na njih mozemo osloniti. A to se prenosi i na druge svere zivljenja.
    Cao..

12. Deda May 6th, 2008 at 6:00 pm

    Ivana, izvini sto se udaljih od teme.
    Ja volim saobracajne guzve, ma kolko to zvucalo blesavo !
    Al ne volim da kasnim…

13. Mia25 May 7th, 2008 at 8:45 pm

    Ja se izvinjavam na kratkoj digresiji: zaista ne znam ko uopšte veruje u te podatke o prosečnim platama i sl. Plata mm koji radi u komercijali je 25 000, a moja koja treba da doktoriram bože zdravlja do kraja godine i koja radim u Akademiji nauka je 33 000. Inače, moje kolege sa PhD imaju prosek plata od 37 000 do 40 000 platu i naravno, znatno više godina staža od mene. I sad bih ovde mogla da krenem u dalje diskusije, ali ne bih više u off topic, samo da kažem da se u potpunosti slažem sa Ivanom i ostalim sličnim mišljenjima, da kasne samo oni koji nisu baš odgovorni (jedino kada je vis maior, a to nije priznaćete svaki dan), a ovom našem Beogradu ne treba samo most, već i metro i nemanje potrebe za asfaltiranjem iste ulice svake dve nedelje i bolja ulična rasveta za našu decu i nas itd., itd., itd. A najviše nam treba jedan miran i dostojanstven čoveka život.

14. SofijaB May 10th, 2008 at 8:54 am

    Pozdrav svima,

    Nasla sam ovaj blog dok sam tragala za informacijama. Ne mogu rečima iskazati koliko mi je značilo u danima kad sam se bojala da ce mi razum nestati, da ću se kao licnost dezintegrisati, upropastiti svoje duševno i telesno zdravlje i posle toga, ako moje dete jednoga dana dođe kući, biti nesposobna da o njemu brinem.

    Moj put je sličan Ivaninom, samo mu je početak različit. Doneta i preneta trudnoća, komplikacije na porođaju (prirodan, ako se onoliki oksitocin može nazvati prirodnim), asfiksija, hipoksičko-ishemička encelafopatija, policistična encelafomalacija mozga. Bila je na nekom forumu prica jelenicepelenice, ona mi je jos sličnija… Savetovali su mi, što u oči, sto iza leđa, ako dete preživi - Zvečanska. Ne mogu i da hoću. Bila sam sa njim na odeljenju mesec i po dana, upoznala mnoge majke i videla: ostati sa svojim detetom sa posebnim potrebama svaku drugu je koštao zdravlja, braka, života. Razlikuju se samo kombinacije. Ja se borim za sebe. Borim se za svoga muža, za svoje dete.

    Sada opet ne postoji mogućnost da budem sa njim. Ostaje mi samo moja porodica, moj posao, i moj novopronađeni Bog. I u ove, predizborne, dane muči me samo jedno. Moje dete je za ovu državu (državu, ne lekare koji ga leče), ginekološku kliniku na kojoj je rođen, lekara koji me je na kliniku primio i porodio - žalosna statistika.
    Meni je moje dete moja sudbina i moj život. Moj krst. Moja ljubav. (Plačem. Sentimentalna, mazohistična budala!) I progoni me samo jedna misao: Da li ubijam narednu bebu time što sada ćutim? A nemam snage da progovorim.
    Težak je ovo krsti, treba ga nositi kao čovek. Ne mogu sama, a svaka je majka, uza svu ljubav, razumevanje i podršku porodice, na kraju, pred i pod ovim krstom najusamljenije biće na svetu. Pijeta. (Dajte mi moje dete… poludeću odvojena od njega, premetnuću nebu i zemlju da pronađem ko mi je oteo moje dete…) A ja nisam Bogorodica, ja sam samo majka deteta koje ima težinu manju nego kada se rodilo, deta koje ne trepće, deteta koje do sada nije zaplakalo. Ja sam njegova majka. Ja sam njegov glas. Ja ćutim. Ne borim se za sledeću bebu, ne borim se za Srbiju… Ja sam dezerter sa fronta.

    Ovo je prvi put da moja priča izlazi u bilo kakvu javnost. Anonimno, kukavički, pod nikom. Kolika je nekada davno, pre sedamdeset godina, beskonačna bila moja gordost, moja glupost, moj greh, moja sreća!

    Oprosti svojoj gošći na predugačkom postu. Oprosti što će te možda već sutra zamoliti da ukloniš i ovaj trag njenog postojanja. Oprostite i vi, dragi sugrađani, što vas izdajem. Oprostite slaboj ženi. Oprostite dezerteru, kukavici! Oprostite tridesetogodišnjoj starici. Oprostite majci.

    Hvala

15. Ivana May 10th, 2008 at 9:01 am

    Uuuuh, kako sam samo besna kad pročitam da nekom “preporuče” instituciju. Grozim se toga.

    SofijaB, smem li ovaj tvoj komentar da izdvojim kao poseban post?

16. SofijaB May 10th, 2008 at 9:19 am

    Naravno.

17. Ivana May 10th, 2008 at 9:29 am

    Hvala ti.
    Izdvojiću ga popodne.

18. SofijaB May 11th, 2008 at 7:41 am

    Molim sve, koji pročitaju moj prethodni post, da ne ostavljaju komentar. Bar ne za sad.

    Juče, pošto sam ga napisala, otišla sam, kao i svakog dana, u posetu mojoj bebi. I upravo dok sam pisala, čudeći se sama sebi zašto to moram učiniti, zašto je hitno da moju ispovest makar neko pročita, on se borio za život. Lekari više odavno ne daju nade. Priroda, kažu, ne dozvoljava neke stvari. Kao da se priroda išta pitala od mog ulaska u porodilište do danas. Njega u životu drže neke druge instance. Znam da on diše, uprkos svim očekivanjima, jer zna da ga volimo, bezuslovno kako samo to roditelji mogu, ne misleći o tome da li će sutra biti hrom ili spor. Zna da ga čekamo. Zna da se nadamo. Njega u životu drže naše molitve.

    Umesto komentara, na ovaj sveti i vedar dan, kad gospodari bar na 12 sati strepe od naše volje, obucite se svečano, uzmite svoju decu za ručice i izađite sa njima. U park, u crkvu, na biralište, svejedno. Samo, budite sa svojom decom. A kad sednete za svečani nedeljni ručak, ne palite televizor. Ne unosite otrov u svoju kuću. Ne pričajte o o politici. Gledajte u oči svoje dece, smejte se s njima. Ne znate koliko ste srećni što imate tu privilegiju.

    A uveče, kad ih budete stavili na spavanje, ako se molite Bogu, pomolite se i za vlastodršce, koji misle da je bitno da baš oni vladaju Srbijom, koji su zaboravili da su oni tu da budu građanima sluge. Pomolite se za narod, zabludeli, koji misli da će mu biti bolje ako promeni nekog drugog, a ne shvata da čovek, u suštini, može jedino da menja sebe. Pomolite se za sve ohole, gorde i lakomislene (I ja sam takva bila, a možda sam i sada, samo ne primećujem). Pomolite se za one koje dele i one koji ne dele vaše političke stavove, jer oni nisu suštinski bitni. “Ljudi se dele na ljude i neljude, sve ostale podele su lažne”. Kako su to dobro znali naši pisci, ali njih, kao i proroke, niko ne sluša. Ako mi ne verujete, čitajte Ćopića (to je moja trenutna lektira), Andrića, Selimovića, Sremca, Kiša, Nastasijevića, Stankovića, narodne pesme i bajke, Šekspira, Tolkina… izbor je širok i dovoljan za čitav život.

    Na kraju, jer na kraju dolazi ono što vam je najbliže srcu, pomolite se za zdravlje vaše dece, rođaka, prijatelja, jer ono je, kao i so iz one divne češke bajke, vrednije od svakog zlata.

    Zato vas sve molim, koji pročitate našu priču, nemojte ostavljati komentar. Nemojte širiti dalje. Neka naša priča ostane ovde u gostima tiha, tužna i radosna (O, da, naša priča je i radosna, ne zaboravite da sam bila toliko dugo sa svojim divnim, dobrim, voljenim detetom). Ovde je birano društvo. Umesto komentara, ostavite molitvu ili dobru želju ili osmeh. Molim vas, pomolite se danas za zdravlje bebe Maksima.

    Hvala domaćici što trpi ovako brbljive goste. I hvala svima vama, drage majke, sestre moje po radosti, i dragi priljatelji, što ćete se, znam, setiti danas i mene.