Nova igra.
Mnoštvo mekanih igračaka stoje poređane na fotelji. Donosi jednu po jednu, pokazuje mi, a ja treba da kažem koju je donela. Kad kažem tačno, odgovara mi nešto i vraća igračku na mesto. Ako pogrešim, gura me da kažem ispravno. Tek kad “pogodim” ona odgovara i vraća igračku.
To je… meda. Didididin
To je… zeka debeli. Didididin
To je… devojčica Jagodica Bobica. Didididin
To je… medica devojčica. Didididin
To je… žirafa. Didididin
To je… zeka mršavi. Didididin
To je… lav. Didididin
To je… beba. Didididin
To je… plavi zeka. Didididin
To je… maga. Didididin
To je…
I tako do sutra.
16/06/2008 at 9:57 am Permalink
Lep napredak. Svaka cas za Vanju.
16/06/2008 at 2:01 pm Permalink
i mi tako do sutra…
16/06/2008 at 6:47 pm Permalink
@Fly, hvala.
@Jelena, a od sutra…
16/06/2008 at 11:10 pm Permalink
Slatko si me nasmejala sa opisom Vanje kada te “gurne” da ne grešiš u nazivu igračaka, jer i mi imamo istu situaciju: Teodor mi donosi razne knjižice Nodija i onda u beskonačnost opisujemo ko je ko, šta ko radi i sl. Naravno, mama u međuvremenu skoro zadrema i lupi pogrešan odgovor i onda sledi blagi ćuš od Tea koji viče”Pa mama, nije Tesa nego Dina” ili već nešto slično. I takođe, kao i vas dve i mi u nedogled…Do sutra i do onog tamo sutra i tako…Ljubac za Vanju i tebe od nas!
29/06/2008 at 8:26 am Permalink
sunce jedno malo, tako treba
ne mogu ja uvek mamu da ispravljam kada pogresi
13/07/2008 at 9:57 pm Permalink
pametnica moja
a ti mama ne falsiraj