Pamtim

Pamtim by Tanja Banjanin

Sećam se ulice i kiše koja počinje.
Još čujem korake, još kao da je živo sve.
Dugo sam stajala, kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode, a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je, zar ne?

Nisam razumela,
Ne umem da zaboravim taj prekinuti film.
Jos uvek borim se sa tim.
Dugo sam stajala kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je…