Posted on 8 Comments

Nemam – Imam

Čitam i slušam šta sve ljudi rade sa svojom tipičnom decom. I ponekad zavidim na svim tim sitnim zadovoljstvima.

Kaže Deda (@ na Twitteru ) malopre:

DedaBor na twitteru jutros

A ja sve to nemam, nemam tako obično, pa mi zato nekad bude žao. Ali neka, imam ja nešto drugo, imamo i mi svoja sitna zadovoljstva.

Evo jednog jutrošnjeg:

Obično stalno pali svetlo, i kad je sunce, nema veze, mora svetlo da je upaljeno.
Malopre, gasi svetlo u dnevnoj sobi, uzima me za ruku, i vodi do pretsoblja, otvara vrata od plakara, vadi jednu svoju cipelu i pruža mi.

Odosmo i mi napolje. Nema veze što ja imam da radim, i što je napolju smrzotina, svi planovi moraju da se odlože. Sad se ide napolje. Tačka.

8 thoughts on “Nemam – Imam

  1. Ona je najbitnija,obaveze nece pobeci tu su pa su tu.
    Nema veze sto je zima,bitno je da je oko srca toplo

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Iva Tanacković and Dragan Radović, Ivana Jovanović. Ivana Jovanović said: Novo na Blagu: Nemam – Imam http://goo.gl/fb/uuul3 […]

  3. “Mora” se pricinjava veiko zadovoljstvo! Meni barem. I kada mi nije pravo i kada mi se nece, mora se ili, neke stvari su pozeljne. Zalosno je kada izostanu te male radosti, a vreme neumitno proleti pored nas.
    Moj sin vise ne ide sa nama nigde, ili sa mnom. On je vec “veliki” i njemu je “smorno”…
    Zadovoljstvo je malim obicnim stvarima i desavanjima… Iskoristimo ih!!!
    Pozdrav za vas dve!!! 😛

  4. Napolje nego sta, skitara na mene, i ja sve ostavljam , samo da skitam, ljubim vas, zna dete svasta , mnogo vise nego sto ti verujes….

  5. Svako je individua za sebe i pitanje je da li biste vi išle zajedno na sva ta mesta da je situacija drugačija. Meni je, recimo, bilo dosadno kad me je mama vodila sa sobom, jer je uvek nekog srela ili se sa nekim našla i onda su one pričale, a ja sam se smarala 🙂

    1. ja sam uvek obožavala da sa tatom idem na razna mesta, naročito recimo u apoteku, kad on ide u nabavku za lekove i drugi materijal za njegovu ambulantu 🙂 ili da peremo kola na četke, ili da gledamo saobraćajca Bulja obučenog u belo kako ‘pleše’ na raskrsnici…
      i kod mame na posao, tamo bi mi uvek davali papire da crtam hehe
      i tako…

  6. ni moje dete, mnogo toga – ne moze. ne moze da se igra nikakvih igara koje podrazumevaju drzanje za ruke, skakanja,gurkanja, dobacivanja loptom i …nema dovoljno mesta za nabrajanje iz liste -ne moze. ali voli da ide do svojih gornjih granica i da pokusava da ih prekoraci. nekad sam tuzna, jer postoji to ne, a uvek sam ponosna, jer se bori za -da!:)

    1. da, to je tačno taj isti osećaj :*
      dobro nam došli 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *