Hoću svoje veselo dete nazad…

Zovu me juče iz vrtića, a inače zovu tek kad je stvarno neki ozbiljniji zdravstveni problem, kažu Vanja povraća, ako mogu da dođem. Čim se čas završio, polazim, svraćam da obavim usput na brzinu neke obavezice, i pravac vrtić.

Vanja bleda, nezainteresovana, usporena. Kažu dva tri puta je povraćala, ali po malo. Stižemo kući oko 11h, deluje kao da joj je hladno, hladna je na dodir, utopljavam je, pokrivam ćebetom, leže na trosed da gleda tv. Kenjka, ništa joj nije po volji, prevrće se tamo vamo. Nikakva je. Povraća ponovo, ali kao da se plaši, ne otvori usta da izbaci šta treba, već deo sadržaja proguta. Grozno. Onda još jednom, pa još jednom. Leže ponovo, dremka. Neće ništa da jede, ni da pije, nudila sam svašta.

A meni je najstrašnije od svega, što ona ne ume da objasni šta joj je, pa ja samo nagađam, i nadam se da će neka od mojih akcija malo poboljšati stanje.

Onda, posle oko sat dremkanja, već je oko 15h, odjednom počinje da brblja nešto, skapiram da je bolje, pomalo skakuće po krevetu. Pokazuje mi nešto na podu. Ja pomislim knjigu bi htela, podignem je, vidim nije to, gura ponovo moju ruku u istom pravcu. Tamo stoje patofne. Otkrivam je da bih je obula, i shvatam da se upiškila na trosedu. Obuvam je, ona odskakuće do kupatila, na presvlačenje. Sad je sve ok, kao da prethodnih sati ništa nije ni bilo.

Opet je vesela, skakuće, ciči, traži naporno da non-stop menjam kanale, puštam koješta sa komp-a, sad hoće i da jede, pije, ali samo vodu, čaj je obojen, to neće, sok takođe, supa je po meri, i pirinač. Onda trči do plakara, i donosi cipele. Eskivirah je nekako ovog puta, ne baš bez negodovanja. Sledeći zahtev je jabuka. Pokušaj da i to eskiviram, jer bih kao da joj dam lakšu ishranu, pa sam i kompot od jabuke napravila, ali ovog puta  bez uspeha. Kakav crni kompot, samo jabuka rešava stvar. Dobro, evo jabuke, sreća pa se moje veselo, naporno dete vratilo. Ne bih umela sa drugačijim.

Danas smo ostali kod kuće ko da se malo odmorimo. Nadam se da ću uspeti da ovaj post završim pre nego što postane mnogo nestrpljiva, već je donela cipele. Odosmo napolje, lepo je, od sutra kažu zima.

7 thoughts on “Hoću svoje veselo dete nazad…

  1. drveni advokat says:

    Drago mi je da je bolje 🙂
    Nemoj da se brineš, ona zna šta joj se i koliko jede i šta njen organizam traži, tako da joj ponudi najprihvatljivije opcije, a ona će izabrati.

    p.s. Možda da joj kupiš šolje sa poklopcem, što imaju rupice na koje se pije, onda neće videti šta pije i da je obojeno.

  2. Violeta says:

    Drago mi je da je bolje. I moje dete ima problem, još nismo dobili dijagnozu autizma, ali znam kako izgleda kada je dete bolesno a ne ume da kaže šta mu je. Ništa gore od toga.
    Važno je da je srećica bolje 🙂

  3. jelena says:

    hehe
    i ana je povracala juce u vrticu
    nakon sto je uzinala 3 kriske eurokrema
    kaze vaspitacica nije mogla da joj ne da, jer je trazila
    a trazila je i cetvrtu
    hahah

  4. Deda says:

    Ponekad je bolje da das detetu ono sto hoce, nego da nista ne uzme, pa da nema sta da povrati, recimo…
    Vratio mi se osmeh na lice, drago mi je da je bolje!
    Tebi svaka cast, respect bre!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *