Opera

Ulazim danas po Vanju, kažu bili su u Operi.
Ja zapanjena, slušam dalje objašnjenje. Pruža mi flajer sa najavom predstave.
“Gledali smo Mocarta, Bastijen i Bastijena.”
“Jel u Madlenijanumu?” pitam. To je odmah preko puta.
“Jao, Ivana, pa potcenili ste nas!” reče Ljilja.

Okrećem onaj flajer, i ugledam logo Narodnog pozorišta.
Sad sam još više iznenađena nego što sam do tad bila.
Scena “Raša Plaović”. Svi su išli, povod je nastupajući svetski dan osoba sa autizmom, 2. april.

Kaže Ljilja da je bilo sjajno, da se i Vanja radovala, dopao joj se klavir.

Fotografije pogledajte na FB stranici Narodnog pozorišta.  Ovde saznajem da je u pitanju bila pretpremijera.

 photo Vanja u Narodnom.jpg
(Vanju možete videti desno, u ljubičastoj štraftastoj rolkici.)

Nađem posle link na sajtu grada:

Podrška Grada Beograda osobama sa autizmom

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je danas, uoči Svetskog dana autizma, operi „Bastijen i Bastijena” V.A. Mocarta u Narodnom pozorištu, koja je bliska i razumljiva osobama sa autizmom i populaciji osoba sa smetnjama u razvoju. Izvođenju opere prisustvovali su i sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević i upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić.

Operi je prisustvovalo i oko 200 korisnika i zaposlenih Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

– Po prvi put smo okupili sve korisnike naših dnevnih boravaka, koji su imali priliku da uživaju u operi koje je Narodno pozorište prilagodilo za njih. Veoma je važno da osobe sa autizmom na kvalitetan način provode svoje vreme. Takođe, ovo je dobar način da se skrene pažnja na probleme sa kojima se oni susreću, ali i na njihove potrebe i mogućnosti. Mi smo protekle godine podržali pet udruženja u cilju podrške deci i mladima sa autizmom, a pružamo uslugu socijalne zaštite u četrnaest dnevnih boravka, od kojih su dva specijalizovana – rekao je gradonačelnik.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu je u 2015. godini finansijski podržao udruženja čiji su programi realizovani u cilju pružanja direktne pomoći i podrške deci i mladima sa autizmom, u ukupnom iznosu od 4.230.800,00 dinara.

Programske aktivnosti realizovane su u radionicama za podsticaj komunikacije dece iz autističnog spektra, radno-terapijskim radionicama i radionicama životnih veština. Učešće u radionicama osobama sa autizmom omogućilo je sticanje novih iskustava i poboljšanje njihove socijalne interakcije.

Opera je izvedena u organizaciji Narodnog pozorišta i Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Na twitteru Sandra Simonović, u desetom kontekstu, pomenu ovo:


Iz momenta se setih sopstvenih, ali malo obrnutih reči, napisanih pre deset godina:

Nije lako biti roditelj deteta sa posebnim potrebama. Možda ne toliko fizički, koliko vas sve oko vas podseća da je vaše dete drugačije. Ponekad sebe uhvatim kako idem ulicom i gledam drugu decu. Gledam šta sve umeju i mogu da urade – kako se pentraju, trče, pričaju, zapitkuju, a duboko u sebi znam da moje dete verovatno mnoge od tih stvari nikada neće umeti.

Ne mogu a da ne budem realna kada je moja devojčica u pitanju. Teško mi je, strašno mi je teško da to priznam, ali činjenice prosto govore za sebe. To, naravno, ne znači da ću ja prestati da unosim celu sebe u njen napredak, ma kako mali on nekom izgledao. Najviše bih volela da me godine koje dolaze – demantuju!
Putovanje od nedonoščeta do posebnih potreba, 2006.

Malo je reći da sam ponosna.
I mnogo volim što me godine demantuju.

(Fotografija preuzeta sa FB stranice Narodnog pozorišta)

1999.

Juna, jula 1999, tek što je bombardovanje bilo završeno, radili smo neki veliki posao u Banjaluci.
Sedimo tako u kancelariji Urbanističkog zavoda, kad se začuše sirene.
Nas dve, kuma i ja, (u tom trenutku u prostoriji) koje smo bombardovanje provele kod kuća u Beogradu se skamenismo, razmenismo poglede.
Oni, lokalni, prokomentarisaše nešto u stilu “a, prva sreda”.
Isprobavaju sirene jednom mesečno.
Ni malo mi nije bilo svejedno, grozan, grozan osećaj. Muka neka.
Proleti ti kroz glavu svaki silazak u sklonište, prelazak preko Gazele po vazdušnoj opasnosti, tresak u Kinesku ambasadu, CK, Hotel Jugoslaviju, Generalštab, Avalski toranj, Straževicu, aerodrom u Batajnici… Zemljotres.

Pomenulo se, ne povratilo se.

“Kod konja”

Mešavina starog i novog, da se ne zaboravi, pronalazi i priprema M.Č. aka zajebant.

Da li je čuveni beogradski izraz „kod konja“ nastao još 1882. godine prilikom otkrivanja spomenika knezu Mihailu ili nakon Drugog svetskog rata kao komunistički podsmeh kraljevskoj dinastiji ili je pak u pitanju žargon nastao 50-ih godina prošlog veka.

Beograd nekad i sad: fotomontaža
Fotomontaža oko spomenika, na mestu kioska danas prazno (foto 24sata.rs)

Beograd nekad i sad: Kada je decembra 1882. godine spomenik knezu Mihailu, koji je izradio čuveni skulptor iz Ravene Enriko Paci, svečano otkriven, čitava beogradska elita tog vremena ostala je zabezeknuta, a skandal je dugo bio jedna od glavnih tema mnogih istorijskih i umetničkih istraživanja. Naime, činjenica da je veliki vojskovođa prikazan bez šapke i sa dugom bradom, razočarala je i neprijatno iznenadila većinu okupljenih jer su vojskovođe u to vreme prikazivane sa kapom i nipošto nisu smeli da budu neobrijani.

Ubrzo se Beogradom pronela vest da je Paci izvršio samoubistvo zbog oštre kritike naroda, ali je kasnije potvrđeno da je umro prirodnom smrću u Firenci. Istoričari, međutim, imaju drugo objašnjenje zbog čega je umetnik izradio gologlavog kneza.

Spomenik knezu Mihailu izrađen je po ugledu na konjaničku statuu Marka Aurelija. Najverovatnije da je Paci, zbog verističkog izraza i statue koju je koristio kao model izostavio šapku, mada postoji niz drugih teorija – kaže Nebojša Damjanović, kustos savetnik Istorijskog muzeja Srbije.

Beograd nekad i sad: 'Kod konja' sad, Foto: O. KrutenjukKao i danas, glavno sastajalište bio je Trg republike, kome je trebalo smisliti interni naziv. Većina starijih Beograđana tvrdi da je termin „konj“ nastao u kafani „Drina“ pored spomenika, u mondenskom sastajlištu 50-ih godina, kada omladina sve više počinje da se oskreće zapadnoj kulturi. Momci su vozili vespe i nosili šimike, a devojke široke suknje sa žiponima i espadrile. Jedni su smatrali da terminom „kod konja” mladi iskazuju svoj stav prema režimu i Republici, drugi da se podsmevaju kraljevskoj dinastiji, a najviše je onih koji veruju da je u pitanju čist žargon i praktičnost u govoru jer je reč „konj” zvučnija nego spomenik ili knez Mihailo.
Danas spomenik knezu Mihailu Obrenoviću nije u najboljem stanju. Iako je nedavno uređen i očišćen, opet je išvrljan i ispisan grafitima. Oko njega su rupe, a u centralnom delu Trga republike nalaze se ispucale žardinjere i asfalt.

Izvor 24sata.rs

Pretraživali ste:

    moca kolac kod konja (1)

Od bisera arhitekture do neugledne zgrade

Mešavina starog i novog, da se ne zaboravi, priprema M.Č. aka zajebant.

Zgrada Pošte 6 kod Glavne železničke stanice u Savskoj ulici nekada je bila najlepše zdanje u savskom amfiteatru, a danas je neugledna građevina u koju Beograđani pogledaju samo kada ih zanima tačno vreme i trenutna temperatura, jer se ti podaci očitavaju na displeju postavljenom na zgradi.

Beograd nekad i sad: Pošta 6
Fotomontaža Pošte koja je izgubila sjaj nakon bombardovanja (foto 24sata.rs)

Beograd nekad i sad: Stara Posta 6Palata Pošte sagrađena je 1929. godine i po mnogim kritičarima predstavljala je vrhunac stvaralaštva arhitekte Momira Korunovića. Projektovana je u srpsko-vizantijskom stilu koji je jedini autentični pravac u arhitekturi nastao na ovim prostorima. U istom stilu izgrađena je i zgrada Muzeja PTT u Palmotićevoj i stari DIF u Deligradskoj ulici.

Palata je pretrpela velika oštećenja u nacističkom i savezničkom bombardovanju, da bi nakon Drugog svetskog rata doživela potpunu rekonstrukciju. Arhitekta Pavle Krat, napravio je novi projekat, po kome je zdanje skraćeno za dva sprata, a sa fasade su skinuti svi dekorativni elementi i ornamentika. Na zaprepašćenje mnogih tadašnjih Beograđana, najlepše zdanje u savskom amfiteatru nakon rata je pretvoreno u bezličnu četvrtastu građevinu pravih linija, koja se nikako nije uklapala u postojeći ambijent.

Beograd nekad i sad: Nova Posta 6, Foto: O. KrutenjukLepota i veličina nekadašnje palate su neiscrpne teme razgovora ljubitelja starog Beograda. U javnosti su se često pojavljivali komentari zvaničnika koji su obećavali da će obezbediti sredstva i finansirati potpunu obnovu fasade na Pošti i vratiti joj predratni izgled.

– Moguće je izvesti takve radove, ali je bitno odraditi posao maksimalno profesionalno. Arhitekta koji bi radio projekat rekonstrukcije, morao bi dobro da poznaje srpsko-vizantijski stil, kao i da primeni tehnologiju i materijale tog vremena. Adaptacijom ovog objekta, grad bi bio bogatiji za još jednu zgradu rađenu u nacionalnom stilu, pa bi svakako ovakvu inicijativu trebalo podržati, jer Beograd je to zaslužio – kaže Nenad Grujić, profesor Arhitektonskog fakulteta.

Izvor 24sata.rs

Pretraživali ste:

    Stize proleće sastav (17)

Nekad i sad: Tašmajdan

Otpočinjem novu seriju tekstova (i fotografija) mešavine starog i novog.
Za vas, i mene, da se ne zaboravi, priprema M.Č. aka zajebant.


Tašmajdan

Crno-bela fotografija iz juna 1948. godine svedoči o ovoj ne tako davnoj istoriji Taša. Na njoj se vidi nekadašnja zgrada autobuske stanice „Lasta” koja se pružala ispred današnjeg ulaza u Crkvu Svetog Marka i odakle je svojevremeno polazio autobus do aerodroma.

Ako odete u još dalju istoriju Taša, iznenadiće vas da se upravo tu, u jesen 1806. godine, Karađorđe ulogorio i podigao šator. Posle Drugog srpskog ustanka knez Miloš Obrenović, podižući srpsku varoš u Savamali, naredio je oko 1826. da se staro srpsko groblje sa Varoš-kapije preseli na Tašmajdan. Na mestu gde se nalazi današnja Crkva Svetog Marka, 1830. godine pročitan je sultanov hatišerif o priznavanju autonomije Srbiji unutar turske carevine. Kako bi simbolično obeležio taj prostor, knez Miloš je podigao crkvu, ali je ona u bombardovanju Beograda 1941. godine srušena do temelja.

U njenoj blizini sagrađena je Crkva Svetog Marka poznata i po tome što je u njenoj kripti sahranjeni kralj Aleksandar i njegova žena Draga Mašin.

– Sećam se kad smo još kao omladinci uređivali park posle rata. Na Bulevaru su bili ostaci porušenih kuća, što je bila česta i jeziva slika posleratnog Beograda. Nas nekoliko mladića je želelo da iza gimnazije napravi sportske terene. Taš i danas čuva uspomene na našu mladost – priča devedesetogodišnji sugrađanin sa početka Takovske koji nije hteo da kaže ime, ali je otkrio da je bio i predsednik opštine Palilula.

Izvor: 24sata.rs

Pretraživali ste:

    prolece porucuje sastav (23), sastav prolece porucuje (23)

Proleće pod snegom

Proleće definitivno stiže uskoro. Moj vesnik proleća, forzicija, uslikana juče kako viri ispod snega. Nikakav sneg nam ništa ne može, eto nam proleća uskoro.

Forzicija pod snegom

Fotografija by AnaK.

Pretraživali ste:

    prolece sastav (418), sastav prolece (85), prolece sastav iz srpskog (55), stize prolece sastav iz srpskog (39), proljeće sastav (35), stize nam prolece sastav (31), sastav o prolecu za 3 razred (30), prolece sastav za 4 razred (28), sastav na temu prolece (27), vesnici proleca sastav (19)

Telefonska linija za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

Kako na sajtu Grada Beograda saznajem, osim telefona, moguć je i kontakt emailom. Ovo je zaista za svaku pohvalu.

Evo celog teksta sa sajta Beograda

Otvorena telefonska linija za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

U Sekretarijatu za dečju zaštitu od ponedeljka je otvorena posebna telefonska linija 3309-249, na koju mogu da se jave roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Svakog radnog dana od 8.30 do 16.30 časova stručni saradnik u telefonskom kontaktu s roditeljima razgovaraće o različitim problemima i potrebama sa kojima se suočavaju. Na taj način se u razgovoru stručnog radnika sa roditeljima dolazi do informacija o stvarnim potrebama dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.

Roditelji su slobodni da izlože predloge i sugestije o onome što im je neophodno, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta rada sa ovom populacijom i stvaranjem što boljih uslova za pružanje podrške i planiranja novih servisnih usluga. Roditelji mogu da se obrate Sekretarijatu za dečju zaštitu i elektronskim putem na mejl adresu
ana.nikolin [et]  beograd.gov.rs.

Naš drugi popis

Prvi je bio par meseci posle rođenja.

Ovaj se pokazao kao neprimenljiv. Ona je lice sa 9 godina, za koje ne postoji odgovarajuća opcija za školovanje koju treba štiklirati. Vrtić nije obrazovna ustanova, opcije su “Ne školuje se” ili “Pripremni predškolski program” zatim “Osnovna škola”… i nijedna zapravo nije tačna. A ona se školuje, u skladu sa svojim mogućnostima.