Archive for the ‘Blog’ Category
(Ne)poslovnost, (ne)vaspitanje ili nešto treće?
Pre neki dan čitam tekst kod Varagića i ne padne mi na pamet da odem da to pogledam. Verujem mu na reč.
Jutros, slučajno, neko je tražio informaciju za koju znam da je na tom sajtu postojala, i silno se iznenadim.
Priča ide ovako:
Neko vam jednom predloži razmenu banera.
I vi pristanete, i uz par mailova se dogovorite. Baneri uzajamno izmenjeni, ja tebi-ti meni.
Pritom, nije u pitanju neki lični sajt ili blog, nego firma (sad slobodno mogu da kažem “kao”na glasu), izdavačka kuća.
Nakon nekog vremena (podužeg) shvatite da Vašeg banera tamo više nema, da Vas niko nije obavestio, a da kod Vas njihovog, naravno, ima i dalje.
Da li se tako posluje u Srbiji? Izvin’te, ono pre smo se šalili.
Ko je koga tu kupio, uopšte me ne interesuje.
Ako ste promenili uslove reklamiranja, zar ne mislite da je red da o tome obavestite one koje ste ranije reklamirali. Možda neće pristati na promenu uslova, ali, obavestite ih.
A evo, da vidite da je banera bilo, hvala Eniac-u na tip-u.
Tags: Blog
Back on track
Možda mi je ovo poklon za rođendan? Ko će ga znati.
Uglavnom, volela sam vreme provedeno tamo, i baš mi je nedostajalo.
Nedostajalo mi je blog-related mesto za razmenu mišljenja. Blog kao centralna tema, pa usput još o ovome i onome. Igrice.
I bloger je društveno biće. Ovako kad sam solo, nemam interakciju koju sam nekad imala.
Kad se ugasilo svetlo, kad je neko napravio kuršlus (sad da zovem Joe-a upomoć) ugasilo se društvo. Ustvari, ugasilo se mesto na kom se druuštvo skupljalo. Odosmo, kud koji.
I onda, juče, sedimo na real kafici nas četiri ex 381 blogera, i u onako potpuno opuštenoj atmosferi, pomenusmo neke. Ako ste štucali, sad znate šta je bilo, a ako niste, vas nismo pominjali.
Jedan koga jesmo pomenuli, objavio je jutros, posle dosta vremena post. Da li je to znak? Moguće.
I tako, sad je back on track. Moje malo mesto za skupljanje pozitivne energije, mesto na koje sam se sklonila kad su neke moje bure počele, mesto sa kog sam crpela snagu, mesto na kom sam nalazila pomoć.
Hvala nekom ko se usudio da proba da vrati stvari na svoje. Ko je neko, neću vam reći. Hvala ti, neko, na divnom poklonu.
Golišavi danas
E pa lepo, kaže čovek danas je CSS Naked Day.
Verujem mu.
I ja bih rado. Al još samo da skapiram kako se to radi…
Kaže mi čovek, “samo skineš CSS stilove”
Aha, da, SAMO.
Za nekog je to možda samo, za mene su to španska sela.
Unajmih ličnog programera. Što bre neko nije lepo objasnio za nas samouke blogere, i mi bismo rado učestvovali u vašim uvrnutim zezancijama.
I eto, gledajte me danas ovako.
Ž, hvala ti do neba, sutra da mi vratiš moje krpice 
Tags: Blog
Svetlo
Flashback from childhood
Plašila sam se mraka kad sam bila klinka.
Imala sam 3 godine.
“Kad se plašiš mraka, ne treba da plačeš,
nego ustaneš i upališ svetlo.”
Nema mraka, mrak je u glavama.
Tata me naučio.
Call it a coincidence?
Vidim ispiraju usta, a pojma niko nema zapravo šta se desilo, glavno da onaj ko se usudi da napravi neki potez bude grbav. A onaj ko ga je naterao, i sve vreme terao da takav potez učini, taj je zlatan. Ma hajte molim vas.
Neću da objašnjavam ništa.
Još sam tu. Naravno. Niste valjda sumnjali. Nisam imala ja čiji link da obrišem, on je odavno već obrisan, onda kada je trebalo. Onda kad su pričane priče iza leđa.
Ako vas šta zanima, pitajte, 1 na 1. Eno maila u sidebar-u.
Tags: Blog
BlogOpen Action Day: STOP nasilju nad ženama
Nisam imala ličnog iskustva. Bez obzira što nisam, svesna sam potrebe postojanja institucije koja treba da pomogne žrtvama nasilja, prvo u donošenju odluke da se nasilju suprotstave, a kasnije i u samoj akciji.
Neću pisati nikakve uopštene priče.
Podržavam sigurne kuće. Treba da ih je više. Pomozimo.
Blogerski mit
Ovo bi moglo da bude i kao Eniac kod mene u gostima.
Prisustvovala sam danas stvaranju jednog mita. Ma šta prisustvovala, bila inspirator.
Dakle, prosta dedukcija.
E (decidno): ti pišeš blog, što znači da ne rešavaš ukrštene reči. To je mit.
ja (zbunjeno, već pomišljam, svašta sa mnom, kako sam samo neobaveštena): jel? nisam znala za taj mit.
E: sad sam ga izmislio
Onda malo obrazloženja, čisto da ne bude da mit nije teorijski utemeljen.
E: jer generalno blogeri vise za kompom, ukrštenice su suviše zemaljske za njih.
ja: apsolutna istina (ovo mu dođe k’o dokazivanje teoreme).
Mit je u bajci, pesmi i sl. izražena tvorevina prednaucnog i fantazijom prožetog (obično magično-religionznog) mišljenja, kojom narod na primitivnom stupnju razvitka objašnjava postanak prirodnih bića i pojava.
izvor: wikipedia
Dajte još koji blogerski mit…
Tags: Blog
About us updated
Kao što sam obećala, strana O nama je update-ovana malim upoznavanjem na engleskom.
As I promised, the page About us is now updated with a short introduction in English.
Razmišljam…/Considering…
…da počnem da pišem i na engleskom.
Ma da, smo mi još to fali… I otkud sad to?
Ma prosto, krivac je BlogOpen, Peđa i Tanja što su izorganizovali da u Novi sad dođe Stephanie Booth. Od kako sam napisala post o BlogOpen, osim što mi se od linka Dragana Varagića udvostručila poseta, prateći posete preko StatCountera, skapirah da je i Stephanie lično dolazila. Naravno, sigurna sam da ništa od napisanog ni na jednom od blogova koji su je pomenuli niko ni reč nije napisao da ona može da razume. E pa eto, zbog Stephanie, a i zbog nekih drugih potencijalnih čitalaca razmišljam da ponešto od nekih budućih postova bude i na engleskom. Za početak, ovih dana ću se potruditi da stranu O nama napišem i na engleskom.
Šta mislite o tome?
… to start writing in English too.Where did that come from?
It’s simple, blame BlogOpen, blame Pedja and Tanja for organizing Stephanie Booth to come to Novi Sad. Since I wrote that post about BlogOpen, besides the fact that one link at Dragan Varagic doubled my visits, looking at my blog stats on StatCounter I realized that Stephanie herself came to see it. I’m sure that she could’t understand a word of all the posts about BlogOpen that mentioned her. And for Stephanie, and all other potential visitors, I’m considering that some parts of my future posts may be in English too. For the beginning, I’ll try to soon set the page About us in English.
What do you think?
BlogOpen Review
Nedeljama pre BlogOpen-a sam bila ubeđena da ovog puta ovo zadovoljstvo propuštam. Kao što možda znate, ja se još pomalo uhodavam sa celokupnom organizacojim sopstvenog života, pa sam mislila da bi mi ovo bila samo jedna akcija koja mi u ovom trenutku i nije baš neophodna.
No, nekoliko stvari me je nateralo da se predomislim. Prvo je bila Moošemina neverovatna količina uložene energije, da sam pomislila da bih možda ipak mogla da se potrudim da se izorganizujem. Drugo je bio Konkurs za Blogopediju, na koji sam poslala dva svoja posta (uz nagovaranje). Nisam zaista očekivala ništa od tog konkursa i totalno sam se oduševila kad sam videla da su oba moja posta prihvaćena za štampu u Blogopediji. Ovo je, verujem bio “okidač” u mojoj glavi da se predomislim i uopšte počnem da razmišljam da bih mogla, barem na par sati, da se pojavim i na ovom BlogOpen-u.
Priznajem, kriva sam, nisam ni čitala uputstva za dolazak automobilom, tako da pojma nemam da li tamo piše da je jedan od ulaza u NS zatvoren (onaj kod Rodića), kao i da je pola grada prekopano, pa su moje kolege napravile neke izmene u režimu saobraćaja (a ovo je trebalo da fotografiišem i da bude u posebnom postu, no, promaklo mi je ovog puta). Onda ulaz na službeni parking, niko nije znao da nam kaže gde je. Nema veze, parkirasmo se na “običnom”.
Nisam stigla na početak, tako da nemam šta da kažem o izlaganjima pre 12h. Tema izlaganja Vladislave Gordić Petrović: “Književnost i književna kritika u elektrosferi” meni iskreno nije bio mnogo interesantan, pa sam brzo izgubila nit. Posle toga, mogla bih da kažem da je Stephanie Booth, blogging consultant, bila “zvezda” BlogOpena. Stephanie, thank you for finding the time to come to Serbia.
Izvrstan ručak sa Aurorom, Stephanie, Peđom, Draganom, Vladom (kako beše blog, zaboravih, no ja te znam iz saobraćajskog savetovanja u Somboru), *** (Aurora, pomagaj) i Nenadom prekratko trajao.
Žurimo nazad na Panel Novinarstvo u doba bloga Miloja Sekulića. Interesantni uvodničari koji sličnu stvar rade na sasvim drugačije načine. Nisu mi svi, priznajem, prijali, no, to je moj, i samo moj subjektivan utisak… Onaj poslednji, novinar RTS, toliko je bio annoying, da sam se potrudila da “iz momenta” zaboravim kako se zove.
I na moju žalost, sve se nešto oteglo, pa ne uspeh da vidim-čujem AfterPanel Moošeme: Blog-aktivizam. Bilo je već vreme da krenem kući, obaveze zovu.
A upoznala sam prvi put Suske, Dedu, Priju, Baneta i Auroru, i ponovo videla Raina, Moošemu.
Žao mi je što još neki nisu uspeli da se organizuju i da dođu u Novi Sad, no rekoše da će se odužiti… Čekam sa primerkom Blogopedije.
Vratila sam se kući sa svojim primerkom Blogopedije, BlogOpen MousePadom, dobila razglednicu Bora na CD-u (Borani, hvala vam, divni ste), i iz Novog Sada ponela sam pregršt impresija. Moram samo jednu da pomenem. Ljudi moji, pa jel se vama u NS isplati da vozite svoje automobile? Taxi od Spensa do Autobuske stanice košta 81 dinar. Ostala sam zapanjena. U Beogradu je start 80 dinara. Mogla bih da se preselim u NS? Treba li kome saobraćajac?
Slike? Imam neke, ali nemam snage da ih sada stavljam. “Obaveza” ujutru ne pita da li mi se spava… Laku vam noć želim.
Edit: evo jedne sličice.
