Jao što ja mrzim Novu godinu pa ne umem da vam objasnim. Sva ta trka i frka, jezive gužve svuda po gradu, veštačka atmosfera, prevremeno kićenje ulica polovinom decembra, i onda ta svetla posle stoje do marta…
MRZIM.

I tako… imali mi juče Deda Mraza kod mene na poslu, kažu predstava u 17h. Dobro, mi malo kasnimo, hoće piški-neće piški epizoda, krećemo od kuče oko 16h45, a do brda nam treba oko 20 minuta po normalnim okolnostima. A juče… kuku majko! Autoput mili, ma šta mili, stoji. Svi negde krenuli, Nova je godina, jel…

Kod Geneksa, ćale shvati da neće tu, idemo okolo, pa pored vrtića i buvljaka, do petlje Sava Centar a na ulivnoj rampi, što bi rekao jedan moj prijatelj “dve gužve”. Naravno, mislim se ja, pa svi znaju za tu foru. Ćale opet šmucing, pa kroz parking polukružno, pa ispod mosta u krug na autoput. I neeeekako se uključimo. I onda mic po mic 10 minuta prelazak Gazele, ma da, šta je to, ništa. Čim prođosmo Gazelu, ko da ništa nije bilo, gužve nigde, mislim ima gužve, nije prazno, ali ni primaći onome od pre pet minuta.

Radi li Autokomanda, pojma nemam, ajmo na sledeći izlaz. I tako mi Kumodraškom uzbrdo za tren oka stigosmo do odredišta. Vreme 17h30 nije loše prolazno vreme. Ja očekujem beskrajnu gužvu na parkingu faksa, kad ono iznenađenje, praznih mesta kol’ko oćeš.
Žurimo mi gore, stižemo, kad ono… nema Deda mraza, kasni, kažu gužva u gradu. Ma nemoj, kakva gužva, a irvasi, oni ne rade?

I konačno, predstava počinje, kad ono ista teta vrištulja i isti Deda mraz ko i prošle godine, to valjda treba tako. Samo je predstava drugačija, ali nismo je ni gledali. Kao i još neki nestrpljivi da odgledaju, šetasmo se fakultetskim hodnicima. Pa malo liftom gore dole i tako…zabave na pretek.

I pokloni stigoše, al pre toga vriske i cike, plakanja i dranja, ma svega je bilo, al o tome neću.
Posle trkom kući i srećom pa je Vlado Georgiev tu pa je put do kuće veseo. A i gužve više nema, kud li se denu?!

A kod kuće, i mami došao Deda Mraz, doneo novi monitor.
Hvala Zajebantu na savetima za izbor i kupovinu monitora.

Evo jutros iz vrtića dobih fotku sa Deda Mrazom. Šta ga ih je…

(nemoj da je nekom palo na pamet da gleda fleke na duksu, zvaću mog druga Đoleta)

Pokušaj dogovora uživo kafice 381 traje već neko vreme. Povuci potegni oko termina, mnogi bi hteli, ali uglavnom ostaje samo na željama.
Neki miniraju dogovore, samo, ništa im ne vredi.
Sa drugima se mimoilazimo, stići ćemo ih drugi put.
Trećima opet ne odgovara termin, i oni će drugi put.
I tako, momci odustaše, ali pojma nemaju šta su propustili.

A tri crvene dame popiše kaficu. Al’ ta kafica ni blizu nije kao ona virtuelna, koja se pije za Dobro jutro na Forumu 381. Toliko o kafici, a razgovor, to je posebna tema. Neću vam naravno reći o čemu smo pričali, nadam se da niste to očekivali ovde da pročitate. Neee, za to morate da dođete i budete na “kafici uživo”.

Tri crvene dame: Leprsava, Lang i janavi pozivaju vas da ni slučajno ne propustite sledeću kaficu.

Брига о деци рођеној под ризиком

За реализацију пилот пројекта „Мониторинг здравственог стања и промоција здравља деце рођене под ризиком у Београду” из градског буџета биће издвојено 500.000 динара, рекао је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору Ненад Богдановић, градоначелник Београда. Овај програм спровешће стручњаци Градског завода за јавно здравље.

Пројекат бриге о бебама рођеним у ризичним околностима има две фазе. У првој лекари ће телефоном контактирати породицу са дететом под ризиком, а други део подразумева патронажне посете. Посете неће бити краће од једног сата и унапред ће се заказивати.

Информације о деци рођеној под ризичним околностима Градски завод за јавно здравље добијаће од дежурног центра „Хелобеба”, који те податке прибавља од породилишта на дан отпуста мајки и деце. Критеријуми за избор породица које обилазе патронажне сестре јесу мала тежина бебе, дијабетес мајке, утврђена конгенитална аномалија, церебрална парализа, аутизам и друго.

Pronađoh ovo na sajtu Grada Beograda.

Ovo je stvarno ono što je nedostajalo. Ja iskusih sopstveno neznanje, nemoć, nesnalaženje u novim okolnostima. I nigde nikog da ti kaže šta da radiš. Nadam se samo da nije samo predizborna priča za zamazivanje očiju.

Doduše, ovaj tekst, pravo pravcato novinarski napisan, nema baš previše veze sa realnošću. Recimo, cerebralna paraliza, a naročito autizam ne dijagnostikuju se tako rano.

Pa videćemo.

Ako imate predškolsku decu, i u Beogradu ste sutra, u četvrtak 21.12.2006

Predškolska ustanova 11. april organizuje akciju “Ulica Darovanja”
21.12.2006. od 10-14h u Ulici Španskih boraca (kod hale Arena, u delu od Bulevara AVNOJ-a do Bulevara Mihaila Pupina)
Biće zatvoren ovaj deo ulice, i namešteni štandovi svih objekata PU 11 april Novi Beograd gde će deca kititi jelke ukrasima koje su sami pravili, kao i prodavati čestitke (koje su takođe sami pravili) i druge radove.

U popodnevnom delu akcije biće organizovana aukcija dečjih radova-crteža, prava velika aukcija u novom vrtiću Vrabac na Bežanijskoj kosi, pozvani su veliki donatori.
Promoter Akcije je Aleksandar Timofejev.

Cilj ove akcije je da se obezbedi finansijska podrška za savremeno opremanje razvojnih grupa (za decu sa posebnim potrebama) koje se nalaze u vrtiću Pčelica u bloku 23.
(to je vrtić u koji ide Vanja)

Prošle nedelje smo u vrtiću imali akciju pravljenja čestitki i ukrasa za jelke (deca i roditelji) i mogu vam reći da su klinci fenomenalni.
Obzirom da sam ja u Savetu roditelja, trebalo ja da i ja budem na pomenutoj akciji pre podne (a moguće i popodne), ali pošto je Vanja bolesna, nažalost, neću moći.

Ali zato vas sve koji ste zainteresovani i slobodni pozivam da dođete.

Već par dana je skoro ceo dan magla.

Aerodrom je zatvoren, i na sva zvona trube o tome, jadni ljudi, sede u aerodromskim holovima i kukaju. Komentari su svi tipa “ništa ne znamo, sedimo i čekamo”, “niko nam se nije obratio”, “došli smo autobuskom iz Sarajeva jer je tamo magla, i sad ni odavde ne možemo”. Svi se kao iščuđuju.

Aman ljudi, pogledajte kroz prozor. Zar je prevelika cena to što ćete par sati sedeti u holu, ili možda par dana biti u hotelu o nečijem trošku, ili biste radije da poletite po magli i nikada ne sletite.

Koliko ste svesni opasnosti oko sebe, nekih na koje ne možete da utičete. I koliko se svesno, ili nesvesno, izlažete tim opasnostima, ili se radije povlačite na “sigurno”?