Predstavljam vam svoju gošću Lang

Mrzim da mi dele savete, a više od toga mrzim, jedino, da iste dajem.

Prvi slučaj: Obicno unapred, kad mi se učini da neko traži savet, ja kažem da to ne volim da radim. Ako baš moram (kad je u pitanju neko meni jako drag), onda to zaista uradim sa velikim naporom, potpuno iskreno i najbolje što umem. No, pošto nisam baš poznati diplomata, cela priča se završi tako što shvatim da taj neko zapravo nije ni hteo da čuje to što je upravo čuo od mene.
Drugi slučaj: Ne volim da pričam, a još manje da slušam mišljenja i savete na temu jako ličnih i ozbiljnih stvari (tipa posvađala sam se sa mm-om, pa trčim kod prijateljice da mi kaže šta da radim ili razvodim se, selim se, pa će neko baš umeti nešto pametno da kaže…pih) tako da u takve slučajeve i ne dolazim.
Zapravo izluđuje me sama pomisao da ljudi misle da mogu da sagledaju lične i duboke međuljudske odnose na osnovu par subjektivnih rečnica koje im servirate pričajuci o svojim problemima.

Treći slucaj- e, ovaj slučaj obožavam: Volim da razne i različite ljude pitam na temu (ne naravno, šta da obučem i kakavu frizuru da napravim jer ja to najbolje znam) nego recimo, kako da napravim prvu stanu bloga381 šta i kako da odradim na forumu, znači neke fine sitne stvari koje život znače. (Patetično, pa?) Onda uživam i skupljam informacije. 
U ovom i ovakvom slučaju popizdim samo kad se neko nađe pametan i očekuje da sam pre ili kasnije njegovo i samo njegovo trebala da i realizujem.

Predstavljam svog prvog gosta Zmaja

Prića je nastala u periodu dok sam bio na banjskom lecenju u susednoj rumuniji. Kao teškom srčanom bolesniku sledila mi je dijetalna hrana,verovatno zato što sam ja bio jedini stranac tu oni su hteli da vidim kako su oni dobra ustanova i imaju dobru hranu pa su me svaki dan kljukali sa soijinim proizvodima.Soja i sojne šnicle su mi se smućile skoro 2 meseca pre toga.Jednoga dana došla je med.sestra i donela mi je rućak i sva heppy mi kaže da je danas nešto posebno na meniju a to je : Sojna šnicla u umaku od pečuraka Izadje ona iz sobe ,ja pojeo onaj umak i sad gledam gde da bacim tu šniclu,u tom momentu primetio sam na plafonu jednu muvu,u momentu mi je palo na pamet da probam da je gadjam šniclom kao pračkom.Zabodem viljušku u šniclu i nategnem je najaće što sam mogao.Tako je lepo poletela i zalepila se za plafon Razmišljam ja sad,pašće ona na brzinu,a ona kao za inat ni da mrdne.soba visoka Švabska a ja nemam ćime da je odande skinem razmišljma šta da radim i šta će se desiti ako je neko tamo vidi.Kako ko ulazi u sobi ja samo molim boga da ne baca pogled na gore,prodje prvi dan ujutru ja bacam pogled a ona visi i dalje i kao da mi se podsmeva.Prodje i drugi dan i niko je nije primetio a ona prkosno visi tamo gore.Treći dan sam i zaboravio na nju,tog dana sam zamolio osoblje da mi za ručak donesu neku supicu,stigla supica i krenem ja da jedem,posle prve kašike me je nešto okupalo a i bogami jako uplašilo jer sam totalno zaboravio na tu “viseću šniclu” koja je rešila da mi se osveti zbog toga što je 3 dana visila na plafon,osvetila mi se time što je pala direktno u tanjir pun supice i celog me je polivala sa supom Tu viseću sniclu sam držao do skora mumificiranu u jednoj kutiji za CD,morao sam je baciti jer su je našli mravi i skoro je pojeli