Opera

Ulazim danas po Vanju, kažu bili su u Operi.
Ja zapanjena, slušam dalje objašnjenje. Pruža mi flajer sa najavom predstave.
“Gledali smo Mocarta, Bastijen i Bastijena.”
“Jel u Madlenijanumu?” pitam. To je odmah preko puta.
“Jao, Ivana, pa potcenili ste nas!” reče Ljilja.

Okrećem onaj flajer, i ugledam logo Narodnog pozorišta.
Sad sam još više iznenađena nego što sam do tad bila.
Scena “Raša Plaović”. Svi su išli, povod je nastupajući svetski dan osoba sa autizmom, 2. april.

Kaže Ljilja da je bilo sjajno, da se i Vanja radovala, dopao joj se klavir.

Fotografije pogledajte na FB stranici Narodnog pozorišta.  Ovde saznajem da je u pitanju bila pretpremijera.

 photo Vanja u Narodnom.jpg
(Vanju možete videti desno, u ljubičastoj štraftastoj rolkici.)

Nađem posle link na sajtu grada:

Podrška Grada Beograda osobama sa autizmom

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je danas, uoči Svetskog dana autizma, operi „Bastijen i Bastijena” V.A. Mocarta u Narodnom pozorištu, koja je bliska i razumljiva osobama sa autizmom i populaciji osoba sa smetnjama u razvoju. Izvođenju opere prisustvovali su i sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević i upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić.

Operi je prisustvovalo i oko 200 korisnika i zaposlenih Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

– Po prvi put smo okupili sve korisnike naših dnevnih boravaka, koji su imali priliku da uživaju u operi koje je Narodno pozorište prilagodilo za njih. Veoma je važno da osobe sa autizmom na kvalitetan način provode svoje vreme. Takođe, ovo je dobar način da se skrene pažnja na probleme sa kojima se oni susreću, ali i na njihove potrebe i mogućnosti. Mi smo protekle godine podržali pet udruženja u cilju podrške deci i mladima sa autizmom, a pružamo uslugu socijalne zaštite u četrnaest dnevnih boravka, od kojih su dva specijalizovana – rekao je gradonačelnik.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu je u 2015. godini finansijski podržao udruženja čiji su programi realizovani u cilju pružanja direktne pomoći i podrške deci i mladima sa autizmom, u ukupnom iznosu od 4.230.800,00 dinara.

Programske aktivnosti realizovane su u radionicama za podsticaj komunikacije dece iz autističnog spektra, radno-terapijskim radionicama i radionicama životnih veština. Učešće u radionicama osobama sa autizmom omogućilo je sticanje novih iskustava i poboljšanje njihove socijalne interakcije.

Opera je izvedena u organizaciji Narodnog pozorišta i Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Na twitteru Sandra Simonović, u desetom kontekstu, pomenu ovo:


Iz momenta se setih sopstvenih, ali malo obrnutih reči, napisanih pre deset godina:

Nije lako biti roditelj deteta sa posebnim potrebama. Možda ne toliko fizički, koliko vas sve oko vas podseća da je vaše dete drugačije. Ponekad sebe uhvatim kako idem ulicom i gledam drugu decu. Gledam šta sve umeju i mogu da urade – kako se pentraju, trče, pričaju, zapitkuju, a duboko u sebi znam da moje dete verovatno mnoge od tih stvari nikada neće umeti.

Ne mogu a da ne budem realna kada je moja devojčica u pitanju. Teško mi je, strašno mi je teško da to priznam, ali činjenice prosto govore za sebe. To, naravno, ne znači da ću ja prestati da unosim celu sebe u njen napredak, ma kako mali on nekom izgledao. Najviše bih volela da me godine koje dolaze – demantuju!
Putovanje od nedonoščeta do posebnih potreba, 2006.

Malo je reći da sam ponosna.
I mnogo volim što me godine demantuju.

(Fotografija preuzeta sa FB stranice Narodnog pozorišta)

Lidija

Draga Lidija, voli te VanjaVanja je danas plakala kad smo kretali kući. Ovo se inače nikad ne dešava.

A onda mi kažu da je Lidija danas otišla na porodiljsko i neće se više vraćati, makar ne dok Vanja bude bila u vrtiću. Mnogi su se defektolozi promenili za vreme Vanjinog sedmogodišnjeg vrtićkog staža. Neki su odlazili, drugi dolazili. Ona je bila jedna od onih koji su došli.

A Lidija je, mogu slobodno da kažem, najomiljenija Vanjina osoba. Nikom, ali NIKOM se toliko ne obraduje.

Rekoše mi da su se njih dve danas ispozdravljale.

Nisam sigurna ima li ovo plakanje veze sa Lidijinim odlaskom, ali to sam opet ja koja u sopstvenom razumu umanjuje njena dostignuća.

Želimo ti lak završetak trudnoće, i divne  trenutke sa tvojom bebicom.

U nadi da ćemo se nekad ponovo negde sresti,

Draga Lidija, voli te Vanja.

Draga Lidija, voli te Vanja Draga Lidija, voli te Vanja

Pretraživali ste:

    kako napraviti portfolio za vrtic (1)

Komunikacija bez govora

Vanja ne govori.
Ali to nije prevelika prepreka za komunikaciju, makar ne onu osnovnu.
Razume dosta pojmova za objekte i radnje koje upotrebljava.

ovde pokazuje da joj pročam šta rade golubovi
U članku na engleskom pronašla sam veliki broj načina komunikacije sa detetom koje ne govori. Do mnogih od njih sam došla sama, intuitivno, naročito one sa početka spiska, njih uglavnom sve koristimo. Da me je neko pitao pre čitanja ovog teksta da objasnim kako komuniciramo, možda bih uspela da nabrojim 5-6, ali čitajući shvatam da smo zapravo nas dve učile zajedno i postupno kako da komuniciramo. U vrtiću koriste još i flashcards, njih nameravam da uvedem uskoro i kod kuće.
Napredne tehnike sa kraja spiska još nismo isprobavali, proučićemo ih.

Evo linka do članka da pogledate sami:
23 Ways To Communicate With A Non-Verbal Child

“Just because a person can’t speak doesn’t mean they have nothing to say.”

Pretraživali ste:

    prolece u maju sastav (18), sastavi o maju i prolecu (17), skolski sastav o maju (12)

Nesquik

Večera. Posle večere iz špajza donela sok, mali tetrapak, na slamku. Sama odvoji slamku, i čeka da joj namestim.

Ja sam u drugoj sobi, donosi mi tetrapak mleka, od pola litre. Pomislim htela je još soka, ali onaj malopre je bio poslednji. Smislim da joj stavim veliku slamku. Malo negoduje. Povuče dva gutljaja, vadi slamku, pokazuje mi čašu. Sipam joj u čašu i odlazim ponovo u sobu.

Posle tri minuta, donosi mi otvorenu kesu Nesquika, pažljivo da ne prospe. Kesa stoji u gornjem kuhinjskom elementu. Nisam ni znala da može da dohvati. Zapravo sam znala, donosi mi čaše, koje takođe stoje u gornjem delu, pored, ali nešto mi nije palo na pamet..

Ono prethodno mleko iz čaše je popila, uzimam tetrapak da joj sipam, kad vidi da izlazi belo, malo negoduje. Uzimam kašičicu, sipam Nesquick u mleko, i promešam. Kad vidi da se boja promenila, vidno je zadovoljna, popi još jednu čašu, naiskap.

Sad malo flashback from childhood.

E pa u to vreme, ovde nije bio da se kupi Nesquick, samo Kraš ekspres i Benko. Odvratni, preslatki. Jedva sam čekala da iz Pariza dođu ujak ili tetka, i donesu pravi Nesquick.

I da se ponovim, ko zna koji put.
Mnogo više ona ume i zna nego što pokazuje,
ili što mi mislimo ili možemo da pretpostavimo.

Pretraživali ste:

    sastav o maju (12)

Odjek

Evo, malo eksperimentiše šta sve može sa svojim glasom, otkrila je sama da kad priča u posudu, ono odjekuje, i to je silno zabavno, ja sam je malo omela u tome da vam pokažem.
(ovo što šušne jako u jednom momentu to sam ja, ustajem sa troseda, nisam imala pojma da se tako čuje)

I sad dok postavljam ovaj klip, traži da ga gleda beskonačno puta, i onda ponavlja.

Makaze i sklanjanje u kupatilo

Čujem je pušta vodu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim…

Sad malo unazad.

Iz nekog razloga obožava da mažnjava makaze. Zna da joj ne dozvoljavam, ali svako malo hvata krivinu i mazne ili one velike koje stoje u kuhinjskoj fijoci ili makazice za nokte koje su u kupatilu.

Malo ranije danas, već je uzimala te male, i njima se igrala u sobi. Primetim ja, uzmem ih, pitam što je to opet uzimala i vratim ih nazad. Ona kao postiđena, saginje glavu, zna da je uzela što ne sme.

Još malo unazad.

Provalili su je u vrtiću da kad joj se neka aktivnost ne dopada, ili neka osoba koja od nje previše traži, ona ustaje od aktivnosti i odlazi u kupatilo. I tamo sedi. I sedi. I sedi… I ništa ne uradi, naravno, već se samo sklanja na “sigurno mesto”.

Sad jedan flashback from childhood.

To isto sa kupatilom sam radila i ja. Identično. Kad mi smetaju, ili me nerviraju, kupatilo je spas.

Sadašnje vreme.

Čujem je da pušta vodu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim, pomislim da je kakila (izvin’te sad ako vam je ovo nepristojna reč, to je samo obična fiziološka radnja), treba da je obrišem.  Ona se već obukla. Podižem dasku, i ugledam makazice u šolji.

Otišla je u kupatilo da se na miru (da joj ne smetam) igra makazicama. Ispale su joj. Našla je rešenje: povukla vodu i spustila dasku. Da se ne vidi.

I ja sam ponovo ponosna, kako god se to možda nekima činilo čudnim.

Sad još jedan flashback from childhood.

Kako bre ova moja keva uvek sve zna šta sam ja radila?

Pretraživali ste:

    pu 11 april korupcija (41)

Na dohvat ruke

Otvorena kutija Čoko keksića stoji na komodi. Ustaje, uzima po jedan i vraća se da sedne. Malopre, uzima celu kutiju, pažljivo je prenosi do troseda da neki ne ispadne, spušta na trosed, seda i uzima keks koji je sad na dohvat ruke.

keks na dohvat ruke sad je u ustima

Pretraživali ste:

    sastav o zimi (189), sastav iz srpskog o zimi (140), sastavi o zimi (125), sastav o zimi iz srpskog (63), sastav iz srpskog jezika o zimi (55), deciji sastavi o zimi (47), sastav o zimi za 5 razred (45), deciji sastav o zimi (42), pismeni sastav iz srpskog o zimi (37), sastavi iz srpskog jezika o zimi (36)