It’s freezing outside…

...but warm in my heart.

BlogOpen Review

Nedeljama pre BlogOpen-a sam bila ubeđena da ovog puta ovo zadovoljstvo propuštam. Kao što možda znate, ja se još pomalo uhodavam sa celokupnom organizacojim sopstvenog života, pa sam mislila da bi mi ovo bila samo jedna akcija koja mi u ovom trenutku i nije baš neophodna. No, nekoliko stvari me je nateralo da se predomislim. Prvo je bila Moošemina neverovatna količina uložene energije, da sam pomislila da bih možda ipak mogla da se potrudim da se izorganizujem. Drugo je bio Konkurs za Blogopediju, na koji sam poslala dva svoja posta (uz nagovaranje). Nisam zaista očekivala ništa od tog konkursa i totalno sam se oduševila kad sam videla da su oba moja posta prihvaćena za štampu u Blogopediji. Ovo je, verujem bio "okidač" u mojoj glavi da se predomislim i uopšte počnem da razmišljam da bih mogla, barem na par sati, da se pojavim i na ovom BlogOpen-u. Priznajem, kriva sam, nisam ni čitala uputstva za dolazak automobilom, tako da pojma nemam da li tamo piše da je jedan od ulaza u NS zatvoren (onaj kod Rodića), kao i da je pola grada prekopano, pa su moje kolege napravile neke izmene u režimu saobraćaja (a ovo je trebalo da fotografiišem i da bude u posebnom postu, no, promaklo mi je ovog puta). Onda ulaz na službeni parking, niko nije znao da nam kaže gde je. Nema veze, parkirasmo se na "običnom". Nisam stigla na početak, tako da nemam šta da kažem o izlaganjima pre 12h. Tema izlaganja Vladislave Gordić Petrović: "Književnost i književna kritika u elektrosferi" meni iskreno nije bio mnogo interesantan, pa sam brzo izgubila nit. Posle toga, mogla bih da kažem da je Stephanie Booth, blogging consultant, bila "zvezda" BlogOpena. Stephanie, thank you for finding the time to come to Serbia. Izvrstan ručak sa Aurorom, Stephanie, Peđom, Draganom, Vladom (kako beše blog, zaboravih, no ja te znam iz saobraćajskog savetovanja u Somboru), *** (Aurora, pomagaj) i Nenadom prekratko trajao. Žurimo nazad na Panel Novinarstvo u doba bloga Miloja Sekulića. Interesantni uvodničari koji sličnu stvar rade na sasvim drugačije načine. Nisu mi svi, priznajem, prijali, no, to je moj, i samo moj subjektivan utisak... Onaj poslednji, novinar RTS, toliko je bio annoying, da sam se potrudila da "iz momenta" zaboravim kako se zove. I na moju žalost, sve se nešto oteglo, pa ne uspeh da vidim-čujem AfterPanel Moošeme: Blog-aktivizam. Bilo je već vreme da krenem kući, obaveze zovu. A upoznala sam prvi put Suske, Dedu, Priju, Baneta i Auroru, i ponovo videla Raina, Moošemu. Žao mi je što još neki nisu uspeli da se organizuju i da dođu u Novi Sad, no rekoše da će se odužiti... Čekam sa primerkom Blogopedije. Vratila sam se kući sa svojim primerkom Blogopedije, BlogOpen MousePadom, dobila razglednicu Bora na CD-u (Borani, hvala vam, divni ste), i iz Novog Sada ponela sam pregršt impresija. Moram samo jednu da pomenem. Ljudi moji, pa jel se vama u NS isplati da vozite svoje automobile? Taxi od Spensa do Autobuske stanice košta 81 dinar. Ostala sam zapanjena. U Beogradu je start 80 dinara. Mogla bih da se preselim u NS? Treba li kome saobraćajac? Slike? Imam neke, ali nemam snage da ih sada stavljam. "Obaveza" ujutru ne pita da li mi se spava... Laku vam noć želim. Edit: evo jedne sličice.

Tags: Blog, BlogOpen

Lepo provedi dan

Juče počinjem post sa ovim naslovom, da u svoje misli "dozovem" ovu rečenicu koju nisam čula neko vreme. A mnogo je volim. Uvek kad je čujem, imam najlepši mogući dan. I onda, kao da si pročitao moj draft, dobih danas ovaj redić. Lepo provedi dan. Najviše volim kad mi to kažeš.

Želim

Želim da se radujem životu. Želim da si tu. Želim da sam tamo. Želim da svima kažem. Želim da ćutim, a sve da ti kažem. Želim da znaš. Želim... ... ma znaš da želim. (Blogerski ABC: slovo ž)

Tags: Blog igrice

Kad ujutru zazvoni sat

Meme by Aurora Borealis Prođoše me sve trzavice i nervoze. Sabrala sam se, sve što sam mislila da mogu, stvarno mogu, sve što su drugi mislili da ne mogu, e i to mogu, ne za inat, već zato što hoću. Sve ono što sam čekala i odlagala, konačno sam dočekala. I da, isplatio se svaki mesec, dan, minut čekanja. Samo, kratko je trajalo, pa sad opet čekam, ovog puta kraće. Znam. I onda, kad sat ujutru zazvoni, shvatim da mi je prazno i da mi nedostaješ, sva ta lakoća i opuštenost koju si sa sobom doneo. Navikla sam se. Nek ide život kako se čovek na lepo lako navikne.

Fresh start

Moram i ja sad, kao Kukac, jedno obaveštenje. Nemam još verziju 2.0, za sad smo na V1.1 Beta Release, sa izgledima da u najskorije vreme postane stabilna V1.1. Dakle, novi period počinje starting today, krećemo nas dve dalje, napisah već negde, bez balasta i kočnica, punom brzinom napred, u život. Biće teško, znam, ali sa druge strane lakše, sigurna sam. Na pravom smo putu.

Life is too short

Pre nekog vremena sam ovu sličicu i tekst sa nje poklonila Lang za rođendan. Sad je meni zatrebala, pa je poklanjam sebi.

Tags: Inspiration, quote

Volim – Ne volim

volim -svoje dete; -jutarnji telefonski razgovor; -iznenađenja, i da primam i da dajem; -sitne stvari koje život znače; -ovaj blog; ne volim -kad nekome treba sto puta da objašnjavaš jedno te isto, onda kao shvate, a posle dva dana pitaju "kako ono beše?"; -kad mi pričaju "iza leđa", ako vas šta zanima, pitajte; -kad odvedeš dete na pregled kod nekog lekara "na glasu", oni roditelje gledaju "kao debile" koji veze s mozgom nemaju, kao da niko osim njih nikad nije išao ni u kakvu školu, pročitao ni jednu knjigu... srećom oni drugi su ipak u većini... -pisanje na zadatu temu, nikako mi to ne ide... vidite i sami... ne znam, a htela bih da znam -da ne razmišljam previiše o posledicama, nego da reagujem na prvu; -što ne umem da kažem "ne", a nekad mi je to tako potrebno; -šta bih još mogla da uradim, da promenim svom detetu život na bolje; fascinira me -znanje; -šta su sve neki ljudi spremni da urade (jedni dobro, a drugi loše); -dokle sve seže ljudska glupost; stidim se -što sam, kad sam jednom donela jednu odluku, posle promenila mišljenje, kasnije se ispostavilo da je baš ta odluka bila dobra...; -što još ne vozim, no pitanje je dana, verujte mi; želim -da konačno svoj život organizujem drugačije; -ovo; sve ostalo nije vredno pomena zahvalna sam -roditeljima, što su me naučili da mislim svojom glavom, a ne da čekam da mi neko kaže šta treba da uradim; -svojim prijateljima koji mi pomažu, bilo da me znaju već "sto godina" ili me nikad u životu nisu videli, a i onima koji mi svim silama odmažu, jer mi tako pokazuju svoje pravo lice; -na svakoj svojoj životnoj stramputici koja me je dovela tamo gde sam sad; -Nekom, na snazi koju mi daje. Hvala ti, I couldn't have done it without you.

Mene prozvala venus, ja prozivam ozona da bude sledeći.

Tags: Blog igrice

Život

Napisala sam post, i obrisah ga. Ne mogu. Dobih mail pre neki dan. I nisam imala snage da odgovorim. Krenem, napišem jednu rečenicu, počnem da plačem, i prestanem. A evo, sad ne znam da vam kažem da li je tužan. Rekla bih da nije, da nosi jednu mnogo jaku poruku, i reših da je sledim. Ništa na ovom svetu nije vrednije od života. Hvala mami jednog anđela što mi je otvorila oči.

Automobil

Trebaće mi uskoro automobil. Kad smo ono pre nekog vremena dobili Rešenje za Tuđu negu i pomoć, reče mi dobra žena da roditelji dece višestruko ometene u razvoju imaju pravo na uvoz automobila bez plaćanja carinskih dažbina. Za sad skupljam informacije (moraću i pare da počnem da skupljam...) pa kad saznam celu proceduru, krećem u, očekujem, jako dugu i komplikovanu proceduru. No, ne dam se ja obeshrabriti... Počinjem tako što ovo kopiram sa sajta Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije čisto da mi se nađe pri ruci.

Pitanje: Kome je i na koji način data mogućnost povlašćenog uvoza automobila? Odgovor: Zakonom o izmenama i dopunama carinskog zakona («Službeni glasnik RS» br.61/2005), od plaćanja carinskih dažbina prilikom uvoza putničkih automobila, koje za ličnu upotrebu unesu ili prime iz inostranstva, oslobođene su: - osobe sa invaliditetom sa telesnim ošteć- enjem od najmanje 70% - vojni invalidi od prve do pete grupe - civilni invalidi rata od prve do pete grupe - slepa lica - lica obolela od distrofije ili srodnih mišić- nih i neuromišić- nih obolenja - od paraplegije i kvadriplegije - cerebralne i deč- ije paralize - multiple skleroze - roditelji višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu Da bi se pravo na oslobađanje od plaćanja carina ostvarilo po ovom osnovu, Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga («Službeni glasnik RS» br. 71/2005), predviđa da se zainteresovana lica, nadležnom carinskom organu, obrate podnoseći sledeću dokumentaciju, kao dokaz da ispunjavaju zakonski predviđene uslove: 1. kada je u pitanju dokazivanje stepena telesnog ošteć2. enja, podnosi se rešenje nadležnog PIO Fonda kojim je utvrđen stepen telesnog ošteć3. enja; 4. kada je u pitanju pravosnažno rešenje nadležnog organa o priznavanju svojstva vojnog invalida odnosno civilnog invalida rata (vojni invalidi od prve do pete grupe i civilni invalidi rata od prve do pete grupe) utvrđen status dokazuje se na osnovu pravosnažnog rešenja koje donose nadležni opštinski organi za borač5. ku i invalidsku zaštitu (u I stepenu) kao i nadležni organi u II stepenu i to: - za teritoriju grada Beograda - Sekretarijat za socijalnu i deč- iju zaštitu - za teritoriju uže Srbije - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike - Sektor za borač- ku i nvalidsku zaštitu - za teritoriju AP Vojvodina - Pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku, Novi Sad 6. kada je u pitanju dokazivanje višestruke ometenosti deteta: - rešenje o kategorizaciji deteta koje donosi nadležni opštinski organ (komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju pri opštinama) - uverenje da se roditelji neposredno brinu o detetu izdaje centar za socijalni rad (kao organ starateljstva) sa teritorije prebivališta podnosioca zahteva Takođe, ukoliko su osobe sa invaliditetom kategorisane kao invalidi rada I, II ili III kategorije prema ranije važećim zakonskim propisima, potrebno je da nadležnoj Filijali PIO Fonda podnesu zahtev za utvrđivanje stepena telesnog oštećenja uz lekarsku dokumentaciju, na osnovu već utvrđene kategorije invalidnosti.

Hvala mami jedne Vanjine drugarice (koja mi požele "Welcome to the club", znate već na šta mislim) na više nego dobrodošlim uputstvima. Ona je već kroz ovu proceduru prošla, njen je savet bio "Pripremi se da budeš mnogo strpljiva, tri puta su mi gubili dokumenta". E pa, blogeri dragi, i svi vi ostali koji čitate, poželite mi sreću i strpljenje... A ja ću vas za uzvrat obaveštavati kako napredujem... I ne mogu da odolim da ne dodam na kraju još jednu rečenicu: Al' će se neki silno iznenaditi... just watch me...

Tags: automobil, Birokratija, kategorizacija, rešenje, tuđa nega i pomoć