Flashback from childhood: Brzalice

Obdanište. Imam 6 godina. Priprema se oproštajna priredba pred polazak u školu. Traži se ko će biti voditelj programa. Od dece, podrazumeva sa. Background: u ona davna vremena, najpopularnija voditeljka je bila Dunja Lango, čiji je sin, Istok, išao sa mnom u obdanište. Naravno, svako bi da najavljuje program, da se bar malo nađe u ulozi koju ima pomenuta ekstra popularna voditeljka. Vaspitačice se dosetile, da nas klince testiraju. Izgovaramo brzalice. Jednu prostu. Na vr' brda vrba mrda. I uglavnom se svi spetljaše, nas troje (dve devojčice i jedan dečak) ostali u "užem izboru". Na kraju, posle druge brzalice, ne sećam se koja je bila, izabraše mene. A ja, mislila sam da sam najvažnija na svetu u tom trenutku. I bila sam. Malo research-a na netu dovodi me do brzalica na 108 jezika Najveću zbirku brzalica na srpskom pronađoh na sajtu Zmajevih Dečjih Igara i tu mi se upali lampica da sam link na ovaj sajt negde već videla. Pa da, naravno, kod Eniaca, pod My Work (his work, da se razumemo).

EDIT: dodate slike (klik na sliku za veću)

Tags: childhood, flashback, Vrtić

Cenjkanje

Ne znam ni šta bih rekla. Da kažem da nisam očekivala, lagala bih, jesam. Sporazum. Ma kakav je to hebeni sporazum u kome samo jedna strana popušta. I sve druge neprijatnosti da progutam, cenjkanje mi je palo najgore od svega, prosto mi se povraća. Da se sve dešava na pijaci, lako bi bilo, nego je cenjkanje oko sopstvenog deteta. Život da ti se smuči. A onda pogledam i pomislim, ne želim više ni minuta da svoje dete dovodim u situaciju da ga neko kroz procente procenjuje, vredi li ovoliko ili onoliko. Ne želim, ne treba mi to, njoj to ne treba. 28% Smešno, zaista, jadno, odvratno... Nemam odgovarajuću reč... Šta li se tu usput desilo sa najboljim interesom deteta? I ne, ne kukam, nemojte da pomislite da se žalim nešto, samo da pomenem, da posle ne zaboravim. I srećna sam jer će od sad biti mnogo drugačije. Bez balasta i kočnica, punom brzinom napred, u život. Sećate li se kad sam svojevremeno rekla da nemam snage. Sad je imam, više nego ikad. Hvala ti što mi je daješ.

Radosna sam, jesam

Imam jednog studenta, Mrgud. Stalno se nešto buni, nikad mi ništa nije po volji. Ali to su uglavnom neka sitna negodovanja oko svega i svačega, pa se kasnije sve prebaci na zafrkavanje. Jutros je usmeni, i ja trčim gore-dole sa spiskovima i zadacima sa pismenog. Sreće me Mrgud na stepeništu. Uvek ima nešto da pita. I danas, naravno. Razmenismo par rečenica oko njegovog pitanja i usmenog ispita, zanima ga kako izgleda, koliko traje... Krećem ja dalje, kad će Mrgud: - Kako ste inače? - Pa fino, hvala što pitaš. (ja sa njim na ti, on sa mnom na vi) - Baš delujete radosno i veselo, morao sam da vas pitam. Nasmejah se samo, i produžih do profesora. Vratila se kući i pričam sa prijateljicom. Kaže mi ona: - Pa pročitalo te dete. Hm... pa nije valjda da se to baš toliko vidi. Mislim, jeste jutros sunce sinulo posle jučerašnje grozne kiše, ali mislim da to nema mnogo veze jedno s drugim. Da li se zaista vidi ta radost? I da, naravno, jesam radosna.

Ožiljci na duši

Večernji ritual, kupanje. Posle kupanja, maženje i oblačenje. I svaki put, ali SVAKI PUT, zagledam njene mnogobrojne ožiljke nastale od uboda iglom. Najviše ih ima na peti, gornjem delu stopala, listovima, nadlanicama, podlakticama, frontalnom delu glave, negde kod korena kose. A ima ih bezbroj. Od svakodnevnih uboda, braonila koje su bile neophodne za vreme njenog boravka na intenzivnoj nezi. Jedan dan u levoj peti, sutra na desnoj nožici sa gornje strane i na glavi, prekosutra na glavi i nadlanici. I tako 30 dana. A nožica je bila toliko mala, da su joj odgovarale čarapice za lutku, sve čarapice kupljene za novorođenče bile su kao kad bih joj sad obula moje čarape. Ima 2 meseca. Prve analize, pa i kariotip (genetske analize) između ostalog, potrebna je veća količina krvi, pa mora iz vene. Lokacija Institut za Majku i Dete. Oduševile su me tamošnje sestre, u sekundi, na Vanjinoj minijaturnoj nadlanici bez problema pronalaze venu. Ima 3,5 meseca. Priprema za pregled magnetne rezonance zahteva braonilu zbog totalne anestezije. Lokacija Univerzitetska Dečja Klinika u Tiršovoj. Sestra pokušava tri puta da joj namesti, Vanja plače, sestra kaže, "ne boli nju to što sam je ubola, nego što sam joj stegla ruku" meni došlo da je razbijem. Nastavak toga pogledajte ovde. Ima 10 meseci, radimo neke TORCH analize na antitela, na Torlaku i u INEP institutu. Oni deci ne vade krv, nego to za njih radi Institut za Majku i Dete. I opet su se sestre iz Instituta pokazale kao prave, u sekundi, iz prvog, naravno, pogodile venu na nadlanici. Ima godinu dana. Redovni pedijatrijski pregled u Domu Zdravlja. Vadi se krv iz prsta. Nije ni pisnula, ni trgla ruku, ma ništa. Hvalili je da je hrabra, a ne kao druga deca. I kako je veća, ožiljci na njenim rukama, nogama i glavi bivaju sve uočljiviji. Možda ih neko ne bi ni primetio, ali meni su to ožiljci na duši, na mojoj duši. Pročitajte ovde o bolu u neonatalnoj jedinici intenzivne nege. Ovaj blog sam htela da preporučim još pre neki dan, kad je bio BlogDay, no, rešila sam onda da samo pozitivne blogove stavim na listu. Ovaj je malo tužan i otrežnjujući.

Flashback from childhood

Pojma nemam što, setih se ovoga. Imam oko 3 ili 4 godine. Imam manje od 4 godine, jer se tad rodio moj brat od ujaka, a ovo je bilo pre toga. Preko nedelje sam kod Babe i Dede. Lokacija centar, 29. novembra 29. Svakog dana idem sa Dedom pre podne na Kališ. Peške. Nije to baš blizu, sad bi me mrzelo, priznajem. Posle Doma Armije idemo ulicom Braće Jugovića. Na uglu sa Dobračinom je Banka. Ima reklamu u obliku kocke koja se okreće oko svoje velike dijagonale. Piše na njoj nešto. - Deda, šta je ono? - pokazujem prstom. - Reklama. - Kakva reklama? - Kocka koja se okreće. - Deda, a šta piše? - Privredna Banka Sarajevo. Nastavljamo do Kališa. Petak popodne, idemo kući. Na Novi Beograd. Prolazimo kolima ulicom Braće Jugovića. - Tata, vidi Privredna Banka Sarajevo. - Otkud znaš? - Pa piše na kocki. - Jel? - Da, pročitao mi Deda.

Tags: Beograd, childhood, flashback

Nekoliko potpuno nebitnih stvari o meni

Još jedna Blog381 igrica... Ovaj post iz rukava izlazi... Koliko su ove stvari nebitne, pojma nemam, i bez reda su, onako kako su mi na um padale. Nekoliko Suskinih bih mogla da potpišem (recimo 8, 9, 10, 11, 14), generacija je čudo... No, da krenemo: 1. Večera u 23h, omiljeno vreme za jelo. 2. Ne volim da jedem za stolom kad sam kod svoje kuće, ispred kompa ili TVa je idealna lokacija, a može i "s nogu" iza pulta u kuhinji. 3. Volim nescaffee "bojlerušu" onako skoro kao čajić, i da nije vrela. 4. Više volim pijacu kod mame nego kod mene, navika je to, šta ću. 5. Mogu jezikom da dodirnem nos, i do skoro sam mislila da sam jedina koja to može. A onda sam srela još nekog... 6. Nisam jela čokoladu ne pamtim... 7. Bila sam vukovac u osnovnoj, prvi put u životu dobila dvojku u prvom srednje, iz geografije kod razrednog, i plakala kao kiša. 8. Ukrali mi bajs u petom osnovne iz neke zajedničke prostorije u prizemlju zgrade, vrata naravno bila uredno zaključana. 9. Imam nekoliko nagrada sa takmičenja u skijanju kad sam bila klinka. 10. Fasciniraju me levoruki, pojma nemam zašto. 11. Mama me zove svaki dan da me pita "jel si doručkovala?" ja odgovaram "jesam" iako ustvari nisam... 12. Dva puta sam u životu bila u porodilištu u Višegradskoj, oba puta po mesec ipo, i oba puta sam nekog čekala, prvi put mamu, drugi put Vanju. 13. Najbolje funkcionišem kad je najgore, kad se rok približi, mislim 200 na sat i imam najbolje ideje. 14. Volim da mi TV stoji upaljen ceo dan, bez obzira štao ga niko ne gleda... onako, kao da mi pravi društvo. 15. Volela bih da sam više spontana, da ne mislim uvek "šta ako"... Možda jednom to naučim... 16. Za neki dan će biti 20 i nekoliko godina od kako mi je ćale umro, a ja taaako ne volim da idem na groblje... 17. Na faksu, jedan kolega me prepoznao da smo išli zajedno u obdanište... 18. Učila sam kao klinka francuski, dosta ga razumem, ali nisam nikad htela da pričam, jer sam se plašila da ću praviti greške... I imam super naglasak... 19. Mislim za sebe da nikad nisam dovoljno dobra... 20. Super mi pare idu kroz ruke. 21. Imam "problem" sa telefoniranjem nepoznatim osobama, ovo bi moglo i u poseban post. Jel dosta? Dosta, ne dosta, to vam je, ajd uzdravlje.

Tags: Blog

Neostvarena želja

Meme by RainDog. Nemam običaj da želim nešto neostvarivo, takve želje u mojoj glavi nemaju smisla, pa ih ni nema. Volim obične, sitne, ostvarive želje. I onda kad se dovoljno dobro potrudim, ostvarim ih. Tako ispada da je neostvarena želja ona koju još nisam ostvarila. Ali radim na ostvarenju... Jedna, ne baš tako sitna, a ni obična, mota mi se ovih meseci po glavi.

Želim zdravo dete.

I želim da verujem da je ostvariva... ne baš tako brzo, to je sigurno... u svakom slučaju, videćemo...

Nemoj me praviti blesavom…

...jer ja to nisam. Nemoj me praviti ludom, jer ni to nisam. Nemoj me praviti glupom, to sam najmanje od svega. Ako mi jednom nešto kažeš, stani iza toga, pa tako uradi. A ne posle, kad treba da uradiš, da bude "puj pike ne važi". Nisam rekao, nisam mislio, pogrešno si razumela. Ne, to nije dovoljno dobro. Nije istina da nisi rekao, nije istina da nisi mislio, nije istina da sam ja pogrešno razumela. Sve sam ja čula, sve sam razumela, baš onako kako je svojevremeno bilo rečeno. I konačno imam snage. Da, smogla sam je. I krećem. Povratka više nema. Znaj!

Ti

Ma pojma nemam šta mi je bilo, ja čak ni muziku ne volim na blogu. Motam se večeras po kući, upaljen TV, i čujem ovu pesmu, i jako mi se dopadne. Čula sam je ja naravno ranije, ali sad mi je nešto baš zapela za uvo. I sad sela na net, i uz malu pomoć prijatelja evo je. Pogledajte.

Aleksandra Kovač Ti

Sunce na prozoru i ručak u krevetu mi baš nismo normalni, da l' znaš napolju minus je a unutra proleće ma tu specijalno je zbog nas.

Radio svira ja ti ne čujem glas nije ni važno jer za mene je spas kad stegne tvoja ruka tu oko moga struka tvom brodu ja sam luka sretna sam jer

Ref. Ti, tako dobro stojiš mi sutra nek nas vide svi hej, nek puknu od zavisti jer ti za moj osmeh krivac si al' si me kupio ti

Slušaj me sada, mili, što bismo išta krili viđeni smo za sretan kraj hajdemo napolje nek prekriju pahulje sve u sneg me baci k'o u raj

A onda kući jer nas sustiže mrak potpuno mokri smo zadatak je lak ma skidam sve sa sebe toplo mi je uz tebe ja pravila bih bebe s tobom jer mi

Mlada nada lude glave

Čitam ovde šta je Bane napisao o belom sportu. Tužno je to, ko zna koliko mladih nada propušta da od sebe napravi nešto važno i lepo... Moj otac je bio sportista u mladosti, reprezentativac Srbije u tenisu, takmičio se u streljaštvu, bio atletski sudija na 7. Evropskom prvenstvu u atletici 1962. u Beogradu, kasnije rekreativno igrao odličan tenis, fenomenalno plivao... I tako, ja sa njim, bila u raznim sportskim vodama. Trenirala sam tenis u "Zvezdi", zajedno sa mojom školskom drugaricom S. U to vreme nije bilo pokrivenih terena, pa se za treniranje preko zime koristio zakup zatvorenih hala. Klub bi zakupio neku manju salu u SC "Banjica" i izabrao nekoliko talntovanih klinaca koji bi svoje treninge nastavili i preko zime. Prve zime izabrane smo obe. Onda opet na proleće na otvorenim terenima treniramo svi zajedno, nas 10tak. Druga zima sve isto. Treća zima, izabrali mene, a moju drugaricu nisu. A ja, luda glava, kažem ćaletu "Ja neću da idem bez S, ili idemo obe, ili ja ne idem sama." Raspita se on, kažu mu da sam ja mnogo bolja od S. i ona ne može, samo ja. Ja ostala pri svom, kaže mi ćale, "OK, ti odluči, ako hoćeš sama, idemo, ako nećeš, ništa". I ja prekinem treniranje. A što nisam nastavila narednog proleća, to se više i ne sećam, imala sam verovatno preča posla. Tad sam bila strašno ponosna što je moj otac tako postupio, sa vremenske distance ipak drugačije na to gledam. Naravno, ubrzo sam i sâma shvatila da je bilo bolje da sam nastavila da treniram, ali više se nije moglo nazad. Ko zna kakve sam potencijale imala, ali ostadoše neiskorišćeni. Potencijal neiskorišćen, ali bar znam da je zbog mene, a ne zato što neko drugi ko je trebalo da o tome misli nije mislio, kao što je ovde slučaj. Ako ste u poziciji da za nove klince uradite nešto dobro, uradite to, nemojte ih saplitati, ko zna u kome od tih novih klinaca leži neki novi Novak ili nova Jelena.