Archive for the ‘Opšte’ Category
The Deal with Disability
Znam da je BlogDay tek sutra, i taj post je spreman, ali ovaj novi video blog je danas ‘iskočio’ i jednostavno moram da ga podelim sa vama.
Preporučujem, uz jednu opasku:
loš tretman osoba sa invaliditetom nije samo balkanski specijalitet.
This new video blog came up in my feed this morning. I recommend it.
Tags: Blog, cerebralna paraliza, English, posebne potrebe, preporuka, video
Gmail spam
Auuu, ja to nikad ne proveravam. Ustvari, nisam do sad proveravala.
Juče čitam Goranov post, i prvo što mi proođe kroz glavu, je: “Šta li mu je bilo da uopšte gleda spam poštu”. Onda, posle male vremenske zadrške shvatim: “A šta se ti koji đavo praviš pametna, on čovek zna više od tebe, idi proveri ono što je u spamu ostalo!”
I tako, sačekalo me u Spam folderu gmaila oko 950 poruka (starih do mesec dana, one ranije je sam obrisao). Prelistah ih, i na svoje potpuno iznenađenje, tu su se našle i neke poruke koje su daleko od spama.
Izvinjavam se ovde javno svima kojima nisam odgovorila na mail. Škrabalice, tvoj je jedan od zalutalih, no, to što u njemu piše, već smo odradili.
Svi ostali, ako ste mail poslali u poslednjih mesec dana, možete da očekujete odgovor.
Izvinjavam se još jednom, uz veliko hvala onima koji me, nekada i ne znajući, nečemu pametnom nauče.
Ne volim HRT
Ne umem da objasnim zašto ne volim, prosto mi ne leže.
Vanja voli kvizove, i ponekad popodne, gledamo Najslabiju kariku na HRT-u.
Pre par minuta, posle završenog kruga, pre nego što se otkrije ko ispada, voditeljka komentariše:
Ko ima višak kromosoma i manjak pameti?
U stilu “I told you so” shvatih šta mi poručuje sopstvena podsvest.
Iskreno se nadam da će ih tužiti neka Udruga, Hrvati su bar organizovani u tim oblastima.
Tags: kviz, televizija
Just in time
Saobraćajci naravno znaju šta je just-in-time strategija, no, neću o tome.Subota je ujutru, tek je prošlo 10, Vanja samo što je otišla kod oca.
Sedim na netu, pijem kaficu u miru i tišini, kad zvoni telefon. Već pomislim – mama!
- Halo.
- Dobar dan, molim Vas Ivanu. – nepoznat ženski glas
- Da, ja sam?! – naručila sam nešto, čekam da mi donesu, pa pomislim da je u vezi sa tim.
- Dobar dan, ovde G. iz V. banke.
- Da, dobar dan. – auu brate, šta li sam sad uradila…
- Zovem da Vas obavestim da smo se preselili.
eeee, pomislim ja, sestro slatka, ja sam to već iskusila… malo drugačije.
Ajd sad malo unazad.
Pre jedno 2 nedelje, došlo vreme da platim nešto, odem ja u moju banku, kad ono… Šipke na vratima, zamandaljeno, ima obaveštenje da je banka preseljena u Bul. Z. Đinđića broj taj i taj. Auuu pomislim ja, pa ne znam ni gde je to. Nema veze, tu je blizu još jedna ekspozitura, idem bar da platim ovo, pa ću da vidim posle šta ću. Desetak minuta peške, po snegu i minus beskonačno, eto mene u Glavnoj. A oni, kao rade, al se renoviraju.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Jel mogu ja karticom da platim neke račune, ne radi vam ona druga ekspozitura, preseljena.
- Uh, izvinite, ne možete, ne radi nam… – nešto, ne zapamtih.
Već mi skoro para na uši izlazi, pitam da mi objasni makar gde im je ta ekspozitura, onaj broj mi ništa ne znači. Kod Perpera, kaže mi.
Ništa, ajde sad laganica do tamo. Razmišljam se šta ću, gde ću. Kakva je sad procedura prelaska u drugu banku, gašenja računa i drugih gluposti. Pronalazim novu ekspozituru. Ulazim, prepoznajem zaposlene iz stare, prepoznaju i oni mene. Gospođa N. osmeh, kaže “pronašli ste nas”. A ja, kad ne zapenih, nikad neću. Izvinjava se ona, ne zna više žena šta bi mi rekla.
Ja sad više uopšte ne umem da vam dočaram moj bes tog trenutka, prošlo me. Htela sam da pišem mail PR banke, inače blogerki, al odustadoh, i to samo zbog gospođe N. koja je stvarno bila super ljubazna, ne samo tad, nego i uvek ranije.
Ispričamo se nas dve tu, gospođa N. i ja, rekoh joj kako sam već mislila u besu da menjam banku, ali pošto je ova ekspozitura blizu jedne moje drugarice, pićemo češće kafu, valjda… Obećala je da će me voditi da vidim pratilje lokalnih krimosa u… zaboravih kako se zove kafić…
A stvarno mi je lokacija banke “nigde” – ni tamo ni ‘vamo. Banka valjda treba da je ispred kuće, a ne da mi treba jedan sat više da potrošim (pročitaj izgubim) zbog odlaska u banku. I valjda je trebalo da obaveste štediše. To bi bilo kao da sam se ja preselila, i njih nisam obavestila, oni mi poslali neka dokumenta, i ona im se vratila, adresa nepoznata!
Ali, ovo je Srbija.
Just in time im baš nije jača strana…
Sad nazad na malopređašnji telefonski razgovor.
- A Vi nemate ni jedan od naših proizvoda?
- Proizvoda? – ja u potpunom rebusu, šta sad Banka proizvodi…
- Nemate ni dozvoljeni minus, ni kreditnu karticu. – objašnjava mi gospođa.
- A, to – shvatih ja – hvala Vam, nisam za to zainteresovana, ne volim da trošim više od onog što imam.
I tako, mislim se ja, kad bi banke od mene živele, sve bi u stečaj otišle.
Odoh ja sad malo do Tivta, onako virtuelno, poslom, mora od nečeg da se živi. Bez kredita.
Želim vam…
Pročitah ovo na jednom forumu, pa mi se baš dopalo,
reših da sa vama podelilm…
Progooglam malo, i pronađem i autora.
Evo, ovo sve i ja Vama želim… ove, i svake naredne godine…
1. miris prve jutarnje kave,
2. spoznaju da je sutra praznik
3. pobjedu naše reprezentacije
4. sniženje 50% u vašem omiljenom dućanu
5. sunčano subotnje jutro
6. kućnog ljubimca koji vam se veseli
…
11. slobodno parkirno mjesto u centru grada
12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena
…
21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu
22. da isprve pronađete hlače koje vam dobro stoje
23. kavu s prijateljima iz djetinjstva
24. maštovit i vesel san
25. iznenadan posjet prijatelja baš nakon što ste završili veliko čišćenje
…
35. spoznaju da ste u bržoj koloni
36. da isprve izaberete ključ iz bunta
37. hiperaktivne prijatelje u petak navečer
38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili
…
45. da uhvatite zeleno na semaforu
46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone
47. cappuccino s puuuno pjene
…
53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla
54. svježe pecivo u tri popodne
55. dvije kile manje nakon sinoćnjih ćevapa
…
65. petak, na sve moguće načine
66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim cestama
67. da se sjetite stihova pjesme iz vaše mladosti
68. rješenje problema koje vas muči danima
69. da otkrijete da se nekome sviđate
…
79. važan podatak baš kad ga trebate
80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili
81. da netko na dodjeli Oscara ima iste cipele kao vi
82. priče koje jedva čekate podijeliti s drugima
83. da vas netko razveseli sitnim poklonom bez povoda,
…
94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji
95. vruću čokoladu u hladnom danu
96. duplo manji račun za mobitel
…
100. da pronađete u džepu proljetne jakne 100kn na koje ste već zaboravili
101. susret zbog kojeg brojite dane
102. da svaki dan naučite nešto novo
112. da kolač koji radite prvi puta ispadne fantastično
113. smiješak djeteta koje ne poznajete
114. miris vedre ljetne noći
…
125. da vam kiša opere auto
126. da uočite prve visibabe u snijegu
127. pahulje koje vam padaju na nos
128. da laste naprave gnijezdo pod vašim prozorom
…
139. užitak u prvim trešnjama
140. da osmijehom pobijedite svaki stres
141. parfe tortu sa šlagom koja ne deblja
…
152. vikend u nekoj europskoj metropoli
153. “leptiriće” u trbuhu
…
164. osjećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate
165. osjećaj olakšanja kad otkopčate pancericu
166. jutro bez gužve
…
172. ugodnu bol u mišićima nakon treninga
173. sastanak sa zgodnim klijentom
…
184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom
185. uspjeh dragih osoba
..
196. da otkrijete novi omiljeni kafić gdje puštaju super muziku
197. livadu punu maslačaka za puhanje
198. sklupčavanje ispod deke uz super film dok vani pada kiša
…
200. iskren pljesak kad na karaokama otpjevate pjesmu grozno, ali uživajući
201. dobro raspoložene ljude na poslu
202. pjevanje u zoru
…
213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju
214. mjesto do prozora u avionu
…
225. odličnu vremensku prognozu za vikend
226. fotografiju na kojoj odlično izgledate
227. poljubac za laku noć
..
238. poljubac za dobro jutro
239. snijeg na skijanju
…
246. neotkrivenu pješčanu uvalu (bez ježeva)
247. klima uređaj dok čekate u redu
…
258. godišnjicu mature na kojoj blistate
259. zasluženu povišicu
260. pjevanje uz pjesmu s radija dok se vozite na posao
…
274. život s onima koje volite
275. da se riješite štetnih navika
276. lijepo vrijeme na godišnjem
…
289. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom)
290. praznik koji pada na ponedjeljak ili petak
…
299. bezbolan posjet zubaru
300. prezentaciju dovršenu prije roka
301. duhovitu zdravicu u vašu čast
…
313. lift na vašem katu kad ga trebate
314. da pronađete staru snimku na kojoj se glupirate
…
329. da vam netko napravi fine sendviče za put
330. zaradu na dionicama
…
341. sretan put kamo god išli
342. smijeh koji ne prestaje
..
353. pozitivne misli i ideje,
354. pravog prijatelja na kojeg možete računati
360. da svi koje volite budu zdravi
…
362. zadovoljstvo samim sobom
363. da se svako jutro budite sa osmjehom na licu
364. da darujete krv koja nekome spasi život
365. još 365 novih razloga za osmijeh u 2009. godini!
(Tomislav Poljak)
Želje pod brojevima koji nedostaju, naravno, sami sebi smislite…
Ljubim Vas sve…
Tags: čestitka, Nova Godina
Krevet
Pa stigao je on pre nekoliko nedelja, ali mama je zauzeta.
Sećate li se kad sam rekla da je krevetac zreo za penziju? Prvo je falilo vremena, organizacije… Konačno je i to stiglo na red, negde krajem novembra. Mama krenula u potragu.
Imala sam jedan mali specijalni zahtev, da mi se napravi ograda kao ona kakve postoje na krevetima na sprat.
E tu su krenuli problemi:
Nekoliko prodavnica nameštaja nisu bile voljne da mi izađu u susret da mi odvojeno prodaju nešto što inače imaju.
U većini prodavnica nameštaja rok isporuke je najmanje 30 dana.
Neke od njih, ako ste kupili robu za sumu manju od neke unapred određene (koja uopšte nije mala), robu ne isporučuju, niti je montiraju, ta usluga ne može čak ni da se plati. Otprilike kao da prodaju bombone, a ne nameštaj! Ali, to je Srbija.
No, nađosmo konačno šta smo tražili, i sredinom decembra, stigao je krevet.
Dobro jutro!
Sad još samo čekamo nekog da dođe da odnese krevetac, da još neko u njemu lepo spava.
Poželite sebi…
…nekoliko finih stvari
u ovoj skroz Novoj 2009. godini.
Ono što ja Vama želim, neću ovde napisati, jer se onda možda neće ostvariti.
Hvala Vam svima koji ste po koju reč ovde ostavili, hvala i Vama koji čitate bez reči…
Ja ću biti tu i dalje, pa svratite kad stignete.
Virtual ili Real…
Srećna Nova godina.
Tags: čestitka, Nova Godina
Blog Action Day 08 Poverty
I deca koja žive ovde su naši sugrađani.
Uskoro, i u našem vrtiću “Pčelica”, počinje besplatni predškolski program i za decu iz nehigijenskih naselja. Formirane su grupe i očekuje se da ovih dana, nakon obavljenih zdravstvenih pregleda, uz pojačane mere higijenske i zdravstvene zaštite otpočne njihova socijalizacija.
Dobro došli drugari.
Ovaj post je deo akcije Blog Action Day 08 – Poverty
Hvala Paramecijumu na ekskluzivnim fotografijama.
BlogOpen 2008 treći put, Bor ovaj put
Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.
Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …
Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…
Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title 
)
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u .
Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.
Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.
Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.
Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.
Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.
Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.
Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.
Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.
Otvaranje
Olimpijske igre.
Najdosadnija predstava na svetu, otvaranje istih. Ne razumem opšte oduševljenje gledanja zajedničkog nastupanja hiljada ljudi, svi-kao-jedan. Pevanje i igranje. I onda praštanje na sve strane, pa paradiranje.
Smor.
Oduvek sam mrzela sletove, još iz Tiletovog perioda. Isto je to sve.
Da se razumemo, volim ja olimpijadu, takmičenja, razne sportove i razne kulture, navijanje, ali onaj cirkus mi je totalni smor. Zaista.
Izgleda sam u manjini.
Tags: olimpijada, stav
