Ma onaj poklon, znate koji, što mi je Fly napravio, e njega sam gledala…

(mišem preko slika… znate to već, jel da?)

Ova moja mama, danima ne pipa ovu crnu kutijicu, al kad krene, ne ume da stane.

Malo sam joj pozirala, ali saaaamo malo, da ne pomisli da sad tako može svaki put.

(mišem preko slika i čitajte, nije valjda da to još uvek moram da vam kažem)

Pozdravljam vas sve koji dolazite…

Eh, da, za malo da zaboravim, znate li vi kad je meni rođendan… Pa 14-tog, naravno. I nemoj da je neko zaboravio da se javi!

Odgovor jednog mališana na pitanje
“Šta ću biti kad porastem”:

Kad porastem želeo bih da budem inženjer jer je to zanimljiv i lak posao. Zato ima ovoliko inženjera a i svaki dan ih je sve više.

Inženjeri ne moraju puno da idu u školu. Oni samo nauče jezike i znaju da pričaju sa kompjuterima. Moraju i znati da čitaju, da bi videli šta se dogodilo kad se sve pokvari. Inženjeri moraju da budu hrabri da ih ne bi bio strah kad se sve pokvari. Oni isto tako moraju da imaju dobre oči da bi videli kroz suknje i mora da ih ne bude strah od žena koje rade sa njima u kancelariji, pošto oni rade zajedno. Sviđa mi se i plata koju dobijaju - oni dobijaju više para nego što mogu da potroše. To je zato što svi misle da inženjeri imaju težak posao, osim samih inženjera koji znaju da je taj posao lak.

Nema puno toga što mi se ne sviđa, osim što žene vole inženjere i hoće da se udaju za njih, pa oni moraju da ih teraju da im ne bi smetale. Nadam se da neću biti alergičan na prašinu u kancelariji, jer ako budem alergičan, onda ne mogu da budem inženjer, nego ću morati da radim.

A žene inženjeri?

Sećate se akcije Ulica darovanja?

E pa danas sam dobila neke informacije, pa da vas obavestim.

Na uličnoj akciji je prikupljeno blizu 2000€, na večernjoj aukciji dečjih crteža još 4000€.

Za ono što je predviđeno da se uradi, potrebno je ukupno oko 30000€. Akcija se nastavlja.

To je drugi način hipnotisanja.

Šta god da radi, koliko god da je ljuta, plače, vrišti, urla, jedan spot autora iz naslova sve prekida. SVE. Onog trenutka kako počnu tri takta (kako li samo prepozna pesmu nije mi baš najjasnije) počinje da ciči od sreće, dotrčava do TV-a i pokušava da uđe u njega. Ma neverovatno. To ko nije video sigurna sam da ne veruje. Opšta histerija. Peva nešto sa njim, šta li. Pogledajte.

A nije to tako samo sa spotom, može i sa CD-a, ne pravimo pitanje. U kolima uglavnom slušamo radio. Ali kad idemo na Avalu, prijem je tamo loš, onda je tu opet Vlado, cika i vriska…

Šta sad ova oće o screensaver-u?!?

E, pa to je jedan od par načina za hipnotisanje. Niste znali?
Ovako to izgleda.

Sedne Vanja na moju komp stolicu, namestim je lepo da ne klizi, ona uhvati nešto sa stola da čačka i bulji u ekran na kom se smenjuju uglavnom njene fotografije. I ne trepće. I svaku fotografiju prepoznaje, tj sve koji se na njima nalaze. Ali naaaaajviše od svih voli neku fotku koja je napravljena u vrtiću, prošle godine za njen rođendan. Ona sedi na stoličici, a oko nje sva dečica, mislim da gledaju Noddy-ja. Oduševi se kad vidi tu sliku (htela sam da je postavim ovde, ali nemam dozvolu roditelja te dečice, tako da stvarno ne smem, ko bi želeo da vidi, moraće da dođe na kaficu) odmah nešto priča i smeje se. Ma oduševi se, lepo se vidi. I Babu jednu voli, a i kumu Boga mi. Mamu i ostale ne ferma baš mnogo, ko im je kriv kad su tu stalno.

I tako, 5 minuta, 10 minuta, pola sata, ma ni makac od monitora.

Edit: Ma nek ide život, evo vam blur-ovane fotke

Kao što rekoh, ovo je jedan od načina hipnotisanja, a o ostalima, drugi put.

СРЕЋНО БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ
Христос се роди!
Благословено ново 2007. лето!

Pokušaj dogovora uživo kafice 381 traje već neko vreme. Povuci potegni oko termina, mnogi bi hteli, ali uglavnom ostaje samo na željama.
Neki miniraju dogovore, samo, ništa im ne vredi.
Sa drugima se mimoilazimo, stići ćemo ih drugi put.
Trećima opet ne odgovara termin, i oni će drugi put.
I tako, momci odustaše, ali pojma nemaju šta su propustili.

A tri crvene dame popiše kaficu. Al’ ta kafica ni blizu nije kao ona virtuelna, koja se pije za Dobro jutro na Forumu 381. Toliko o kafici, a razgovor, to je posebna tema. Neću vam naravno reći o čemu smo pričali, nadam se da niste to očekivali ovde da pročitate. Neee, za to morate da dođete i budete na “kafici uživo”.

Tri crvene dame: Leprsava, Lang i janavi pozivaju vas da ni slučajno ne propustite sledeću kaficu.

Брига о деци рођеној под ризиком

За реализацију пилот пројекта „Мониторинг здравственог стања и промоција здравља деце рођене под ризиком у Београду” из градског буџета биће издвојено 500.000 динара, рекао је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору Ненад Богдановић, градоначелник Београда. Овај програм спровешће стручњаци Градског завода за јавно здравље.

Пројекат бриге о бебама рођеним у ризичним околностима има две фазе. У првој лекари ће телефоном контактирати породицу са дететом под ризиком, а други део подразумева патронажне посете. Посете неће бити краће од једног сата и унапред ће се заказивати.

Информације о деци рођеној под ризичним околностима Градски завод за јавно здравље добијаће од дежурног центра „Хелобеба”, који те податке прибавља од породилишта на дан отпуста мајки и деце. Критеријуми за избор породица које обилазе патронажне сестре јесу мала тежина бебе, дијабетес мајке, утврђена конгенитална аномалија, церебрална парализа, аутизам и друго.

Pronađoh ovo na sajtu Grada Beograda.

Ovo je stvarno ono što je nedostajalo. Ja iskusih sopstveno neznanje, nemoć, nesnalaženje u novim okolnostima. I nigde nikog da ti kaže šta da radiš. Nadam se samo da nije samo predizborna priča za zamazivanje očiju.

Doduše, ovaj tekst, pravo pravcato novinarski napisan, nema baš previše veze sa realnošću. Recimo, cerebralna paraliza, a naročito autizam ne dijagnostikuju se tako rano.

Pa videćemo.