Archive for the ‘Razmišljanja’ Category
Dečja inicijativa
Ovih dana neka negativna dešavanja sazrevaju da se ovde pojave, pet puta se predomišljam, započinjem tekst, pa ga ne završavam.
Onda se danas oduševim. Deca su me oduševila.
I nema šanse da bi bilo kakav negativan post izašao pre ovoga.
Pogledajte ovaj komentar na jednom od mojih starih postova.
Puno mi je srce kad shvatim da ovde ipak negde postoje i novi klinci koji rastu u divne ljude.
Tags: deca, inicijativa, inkluzija, škola, Vrtić
Imate ljubimca? Pa počistite iza njega…
Povraća mi se od količine psećeg izmeta po beogradskim ulicama. Postaje sve gore, zaista.
Ugaženo, razvučeno…
Ulica u kojoj ja stanujem ima 10 brojeva, 5 kuća sa obe strane, trotoare i kolovoz, drvored sa jedne strane, nema zelenih površina. Ne možete da zamislite količinu izmeta.
Ali to izgleda njihovim vlasnicima ne smeta, i nikom na pamet ne pada da iza svojih ljubimaca počiste.
Htela sam da fotografišem, ali ne mogu, gadi mi se…
Važno je da su glasni oni za zaštitu prava životinja. A šta je sa obavezama vlasnika?
Tags: Beograd
Protiv pušenja
Danas je nacionalni dan bez duvanskog dima.
Znate li koji je najefikasniji način da neko nikad ne počne da puši?
Tako što se nekome koga voli nešto vrlo loše desi zato što puši.
Moj otac je pušio 3 pakle drine bez filtera, i umro sa 49 godina.
Želite li da svojoj deci tako nešto priredite?
Poklonu se u zube ne gleda, ali…
… šta da radim sa igračkom sa kojom moje dete ne ume da se igra, niti će umeti narednih desetak godina sigurno, a možda i nikad…
E, pa malopre, stigla Vanja od oca (sa redovnog subotnjeg druženja) i donosi ogromnu kesu sa paketićem. Unutra, slatkiši, i igračke za kalendarski uzrast. I to ne bilo kakve igračke…
Jedna je za devojčice, kako da nauče da je mnogo važno da peru i peglaju, a druga, na moje zaprepašćenje iz dva razloga Nojeva barka. Prvo mi je mnogo zanimljiv izbor poklona za nekog za koga po default-u pojma nemaš da li veruje, i u koju veru veruje, ako veruje, a drugo je, da je to igračka sastavljena od sitnih drvenih delova, koji se šrafčićima sastavljaju, i to je valjda za devojčice, da i to nauče, da im posle ne trebaju majstori, jel?
Treba li da pomenem i još nešto, igračka je za uzrast 6-12 godina. Da naravno, Vanja spada u taj uzrast, ali samo kalendarski. Pitam se sad, kako se prave paketići u velikim firmama, kakvo je Železnice Srbije. Pretpostavljam po uzrastu, ali, ALI, valjda otac može/sme/želi da kaže da se njegovo dete ne ume da igra takvim igračkama… Blam je to, šta li…
Kod mene se takođe dobijaju paketići, ali mene nije bio blam da kad je imala 5 da joj ne kupe paketić za taj, nego za uzrast od 2 godine. Sad dobijamo vaučere u odgovarajućoj vrednosti, pa je to neuporedivo lakše i prilagodljivije.
I tako… velika firma, velika muka, pošto nisi po JUS-u, onda ništa, isto je kao da poklon nisi ni dobio, zar ne?
Blogeri, twiteraši, ako neko želi ovu Nojevu barku, može da je dobije. Javite se.
Sa peglom ćemo se već nekako snaći.
Tags: igračke, Nova Godina, poklon, posebne potrebe
Grip ubio pahulje
Dolazim u petak popodne po Vanju u vrtić, kad u donjem holu, svega 2-3 male pahulje, sve velike sklonjene.
Saznam da je krizni štab (ili kako se već zovu) za praćenje epidemije H1N1 zabranio bilo kakve papirne ukrase, zbog virusa gripa. Nisam neki stručnjak, ali mi zaista nije jasno kako to papirni ukrasi koji vise sa plafona u donjem holu kroz koji se samo prolazi, i u kom se ne boravi, mogu da doprinesu širenju virusa.
Jelka je takođe dozvoljena samo u centralnom holu. Kako to jelka ne smeta, a papirni ukrasi smetaju.
Nazovite me neznalicom, neobaveštenom, ali ovo je zaista previše.
Tags: grip, Nova Godina, ukras, Vrtić
3. decembar
je međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Ako pratite vesti, mogli ste poslednjih dana da primetite nagli porast broja onih koje se bave osobama sa invaliditetom. To je jasan znak da se ovaj dan približava, jednako koliko je jasno da ravnopravnosti nema, inače bi ovakvih vesti bilo cele godine, a ne bi ovoliko bile nakupljene baš ovih dana.
Izdvojiću ovaj interesantan članak u mnoštvu današnjih:
Ne postoje jednake šanse za sve
Brojke koje opisuju stav ispitanika nisu baš obećavajuće.
Nadam se da će generacije koje su danas deca koja u svojoj vrtićkoj grupi, u svom razredu u školi imaju nekog vršnjaka sa invaliditetom imati nešto drugačije mišljenje o mestu u društvu onih koje danas pominjemo.
Unazad
Idem jutros na posao, ograda Gazele polepljena nekim plakatima, skapiram da su politički, sitno je, iz pokreta se tekst ne vidi, samo strelica, unazad.
Onda videh i bilborde, pa mi posta jasno.
Predizborna kampanja za lokalne izbore na opštini Voždovac. Slogan je
Voždovac ide napred
i ispod cele dužine natpisa, strelica udesno, mislim da je crvena.
Bilbordi duž Vojvode Stepe su takođe postavljeni duž saobraćajnice, paralalni su sa pravcem kretanja. Kad se ulicom krećete, logično je da ćete gledati sa svoje desne strane (ovo je saobraćajsko pravilo, saobraćajni znakovi se tako postavljaju). I kad gledate te plakate i bilborde, ono što vam oni poručuju zapravo je:
UNAZAD
Šta god da su autori plakata želeli da nam pokažu, potpuno su promašili poentu. Morali su da se stave i na stranu posmatrača. Ili makar da bolje biraju lokacije takvih poruka.
Sve u svemu, jedan ogroman #fail osećaj…
I samo da vas malo podsetim, to su isti oni ljudi, unazad, od prošlog puta.
Nalepnica
Vraćam se jutros iz vrtića, kad ispred ulaza vidim reklamu. Ali ne bilo kakvu reklamu. Reklamu za sajt. Kad ne padoh od smeha.
Ok, možda ja nisam neki stručnjak za marketing vebsajta (bolje rečeno nisam nikakav) ali lepiti okolo ‘reklame’ sa url-om sajta i očekivati od toga veću posetu!?
I mislim se jutros, da l’ da twittnem ovo, kad se setih da imam još sličnog materijala, ista je vrsta, samo lokacija druga.
Bus, 17-tica, negde proletos. Prvo je reklama bloga, nalepnica na prozoru, a drugo (bilo mi malo daleko, a i slikano je telefonom, pa se slabo vidi) je reklama za jedan od postova na tom istom blogu.
Tako, samo sam htela da sa svojim virtuelnim prijateljima podelim ovu ingenioznu ideju reklamiranja sajta, pa možda se neko okoristi.
Ko pogodi lokaciju koja se vidi kroz prozor busa, vodim ga na kafu.
I još nešto. Ako budete zvonili na interfon (četvrto dugme u prvoj koloni) Vanja će očekivati da je vodite u šetnju.
Da l’ da idem sad da štampam nalepnice?
Vodenica u sred ravnice
Neka neobavezna twitter konverzacija donosi mi saznanje o keksu koji se zove “vodeničarsko blago”.
E pa zovite me sitničavom, ali otkud vodenica u sred Preka? Tamo su valjda mlinovi, a ne vodenice.
Keks nisam još probala, ali hoću. Liči da je dobar. A i sajt je interesantan, samo da nema tih tupavih zvučnih efekata. Jeste, muziku mogu da isključim, ali tek pošto me je već iznervirala, ali one fijuke prelaska sa strane na stranu ne mogu. Ja bih ipak radije da slušam ono što sama izaberem.
Pod jednakim uslovima?
U najavi je novi zakon o predškolskom obrazovanju.
U novinarskim tekstovima možete pročitati sledeći pasus:
U predškolskim ustanovama obezbeđuje se i rad sa decom sa smetnjama u razvoju, pod jednakim uslovima, a ostvaruju se i drugi programi, u zavisnosti od potreba i interesa dece.
Šta to znači da se sa decom sa smetnjama u razvoju obezbeđuje rad pod jednakim uslovima? Njima upravo trebaju drugačiji uslovi. Treba im obezbediti da pokušaju da se ostvare jednako kao i njihovi vršnjaci, za to im obično trebaju upravo drugačiji uslovi.
To je upravo ona inkluzija, kako je mali Dokica zamišlja…
Tags: Beograd, Birokratija, defektolog, inkluzija, posebne potrebe, stav, Vrtić
