Probala sam ranije da pronađem neki recept, ali nisam se ni za jedan zainteresovala toliko da bih ga isprobala.

Do jutros.

Pogledajte ovde recept za Kaiserschmarrn.

Wikipedia kaže ovako (“Kaiser”, meaning “Emperor” and “Schmarrn” is “Mishmash” in Austrian German) is one of the best known Austriandesserts, popular in the former Austria–Hungary as well as in Bavaria. In Hungary it is called “császármorzsa” or simply “smarni”^[1]. The translation of Kaiserschmarrn has generated some etymological debate. While “Kaiser” is literally translatable (as Emperor), the same cannot be said for “Schmarrn”. “Schmarrn” has been translated as a mishmash, a mess, crumbs, a trifle, a nonsense, a fluff, or even as a mild expletive.

Sad kad vidim poreklo reči, shvatam da je to možda od moje druge babe, Banaćanke.

Trebaće vam za 4 osobe:
1 šolja mleka
4 jaja
1 1/4 šolje brašna
1 kašika šećera
2 kašike putera
(ja sam stavila još i kesicu vanilin šećera)
prah šećer za posipanje

Pomešati suve sastojke u jednu posudu, mokre u drugu. Mokre sipati u suve, i izjednačiti masu. Gušća je od one za palačinke, ali jako liči na nju.

Za tiganj donjeg prečika 20cm, ova količina je za tri tiganja. Zagrejte tiganj, stavite puter da se istopi, i sipajte masu. Ne dirajte dok sa donje strane ne počne da rumeni. Onda okrenite, i najbolje drvenom špatulom usitnite masu stalno je mešajući, da svi komadići budu jednako pečeni sa svih strana. Što više mešate, komadići će biti sitniji.

Zimi se ovo jede toplo, sa voćem iz kompota, ili sa džemom.
Mi smo danas jeli hladno, sa malinama.
Prijatno.

Pretraživali ste:

carske mrvice (16), carske mrvice recept (4), carska pita (3), recept za carske mrvice (3), carske mrvice vikipedija (1), carske mrvice wikipedia (1), carske mrvoce (1), recept za smarni (1), trifle recepti (1)

Vanja ne voli hladno.

Tako recimo jogurt ili mleko, to se ne pije iz frižidera, dođe, lizne i ostavi. Posle dođe ponovo, i popije. Voda takođe ne sme da je hladna, čak ni u sred leta. Znate kakva je voda koja stoji na sobnoj temperaturi u julu. E takva se pije.

Ne voli ni vruće kad smo kod toga, svaki ručak jede se potpuno ohlađen. Konzumira se sve samo sa sobne temperature. Za toplu supu pravi face, kao da se opekla.

I tako… sad kad se sladoled istopio, mislim da će pojesti/popiti taj sladomlak™.

™ sva prava na izraz iz naslova zadržava momsab.

Raspitah se malo, što kod mame, što na drugim mestima, i reših da se isprobam sa babinim mekikama preko krpe.

Nas dve jedemo k’o ptičice, pa je naša merica sledeća:
300g brašna+150g vode+1/2 kesice suvog kvasca+ so
Zamesiti, pokriti krpom i na toplom pustiti da se udvostruči. Bilo je previše meko, pa sam dodala još brašna, odokativno.

Na krpu (čistu) staviti brašna, nabrašnaviti ruke, malo ‘izraditi’, razviti, iseći radlom oblike kakve želite (moji bili nepravilni). Ako nemate radlu, nije strašno, može i nožem. Pustiti još malo da odstoje i pržiti. Ne mora u dubokom zejtinu, oko 2cm je dovoljno.

Jesti sa čim stignete, a može i bez ičega. Ja više volim slane, ali čujem da jedu i slatke.

Prijatno.

Nije da se hvalim, ali ispale su fino. Skoro kao babine.

Pretraživali ste:

mekike (41), mekike rezept serbien (20), mekike slane (6), domace mekike (6), mekike recept (4), slatke rezpt (2), recept za mekike (2), rezept mekike (2), rezept serbische mekike (2), мекике (2)

A što? Pa kad mogu flambirane, što ne bi mogle grilovane banane. Ja naravno odmah na google i konstatujem da to, naravno, već postoji. I to ne samo grilovane, nego i pržene. Rešim da ih isprobam.

Grilovane sam pravila u četiri varijante. Isekla i stavila na vruć roštilj tiganj. Druga varijanta je sa mrvom putera na istom tiganju. Probala sam bez i sa čokoladnim prelivom. Predivno je, ali PREDIVNO. Banana poprimi potpuno drugačiji ukus. On se najviše oseća kad je banana grilovana na suvo, pa je ta, i varijanta sa prelivom ona koju ja biram kao najukusniju. Puter im daje blagu hrskavost, ali unutrašnjojst banane je mekša, što se meni nije dopalo. Neke recepte sa neta možete da vidite ovde (njih izdvajam jer izgledaju fantastično) i ovde.

Onda je došao red na pržene. Opet malo istraživanja na netu, odabrah ovaj recept koji relativno lako mogu da izvedem. Saznajem da je to tajlandski specijalitet, i ove su mi se na oko dopale. Smesu sam pravila od: 1 1/2 šoljice brašna, 3/4 šoljice gustina, jednog praška za pecivo i 1 1/2 šoljice kisele vode.  Trebalo mi je još malo prah šećera za posipanje i čokoladnog preliva. Jednostavne su za pripremu, smesa je malo gušća od one za palačinke, i one su me podsetile na jabuke u šlafroku koje nisam jela od kad sam bila devojčica. Korica je hrskava, međutim unutrašnjost je postala previše mekana za moj ukus, izgledalo je kao pohovana dečja kašica od banane. Ukus banane se maltene izgubio. Masne su.

Pržene su promašaj, više ih neću praviti. Grilovane sa puterom takođe. Pretpostavljam da masnoća pri termičkoj obradi doprinosi višoj temperaturi, pa se zato unutrašnjost omekša. Grilovane bez dodataka svakako hoću, sa prelivom i bez njega. I još jedan savet, birajte zelenije banane, i ne secite ih previše tanko.

Javite se i dođite na probu.

Pretraživali ste:

przene banane (20), pohovane banane recept (6), pohovane banane (6), przena banana (5), grilovane banane (4), pržene banane recepti (2), recept pohovane banane (2), banane przene (2), recepti pohovane banane (2), KOLAC OD BANANE (2)

Pojma nemam što su mi njoke i spanać kao kombinacija pali na pamet, imam uvek i jedno i drugo a nisam ih nikad do sad kombinovala. Pretražim malo po netu, izađe mi recept sa Kutlače, i taj isti na još zilion mesta, maznut, sa sve slikom. Htela sam neke zapečene, iskoče mi ove sa mondo portala, učine mi se interesantnim. Onda skapiram da i je ta fotka maznuta (šta bi drugo) sa ovog (valjda originalnog) recepta. Osim što je slika maznuta, i recept je izmenjen, pa umesto gorgonzole stavljen je parmezan.

E pa ja sam napravila neku varijantu ovih zapečenih njoka. Nisam imala ni gorgonzolu, ni parmezan, nego neki kačkavalj, koji sam izrendala.

Potrebno je:

- jedno pakovanje smrznutih (ili svežih) njoka, 500g (ovog puta isprobani novi frikomovi koji su se pojavili pre koju nedelju);
- polovina pakovanja smrznutog spanaća, topla preporuka za Yupik-ov spanać u briketima;
- neutralna pavlaka, koristila sam Imlekovu od 250g, i nje je bilo previše, sledeći put ću neku od 200g;
- rendani kačkavalj, oko 150g;
- muškatni oraščić (već mleveni, da iskoristim ono što mi je poslao brat iz Amerike);
- soli ili začina po ukusu, sušeni vlašac;
(beli luk, kao i praziluk koji se spominju u ova dva recepta su izbačeni, ja to ne jedem, vi probajte ako volite)

Spanać sam odmrznula, blago propržila na maslinovom ulju, posolila kulinat začinom bez aditiva (hvala Škrabalici koja mi ga je još odavno preporučila, sad samo njega trošimo) i sušeni vlašac.  Spanać je krupan pa sam ga stavila u blender, zajedno sa pavlakom, da se usitni. Nisam preterala sa usitnjavanjem, da se po malo vide delići spanaća.

Skuvala sam njoke, i kad su isplivale posle par min uta, sklonila ih u vatrostalnu činiju. Njokama sam dodala smesu od spanaća i pavlake, dodala obilno muškatnog oraščića, skoro sav rendani sir i izmešala. Odozgo sam posula ostatak sira, i stavila u rernu da se zapeče.

Izvrsno je, muškatni oraščić mu daje malo neobičnu aromu, ali nama se dopala.

Ova mera je za nas dve prevelika, sledeći put, ili zovemo nekog u goste, ili pravimo pola mere.

Pomenuta drugarica sa početka posta pravila je takođe, kaže da joj se dopalo. Njene su ispale ovako.

A vaše?

Pretraživali ste:

njoke (18), njoke sa spanacem (14), pravljenje njoka (4), njoke od krompira (4), spanac u briketima recept (3), njoke sa (2), recept njoke sa spanaćem (2), priprema smrznutog spanaca (2), recepti njoke sa spanacem (2), spanac u briketima (2)

Omiljeni, provereni recept za kolačiće je ovaj:

Sastojci:
200 g brašna
100 g sitno mlevenih badema
150 g šećera (ja stavljam 100 g, moji ukućani vole manje slatko)
125 g maslaca
1 jaje
1 vanilin šećer

Testo umesiti mikserom, spiralnim žicama, ili ručno. Najlakše ga je rastanjiti oklagijom, između 2 lista papira za pečenje. Za jelku su potrebne po 2 zvezde svih veličina, i gomila malih kružića, kvadratića, zvezdica – koje ćete stavljati između svake dve zvezde. U sredini svake zvezde napraviti otvor malo širi od debljine štapića koji ćete provući. Kolačiće peći na 160ºC oko 10 minuta za veće oblike, i 7-8 minuta manje.

Kada se ohlade, ukrasite ih ako imate strpljenja, a ako ne odmah ih ređajte, kao na slikama.

Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:

Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.

1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašna

Može da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.

Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…

Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.

Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.

A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.

E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u  kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.

Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.

Update 12.12.2010:

Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda),  međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila  sam sa margarinom.

Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…

Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.

Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.

Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.

Pretraživali ste:

medenjaci (20), медењаци (4), medenjaci bez meda (3), medenjaci recept (3), recept za medenjake (2), mekani medenjaci recept (2), medenjaci recepti (2), medenjaci mekani (1), ukraseni medenjaci za decu recepti (1), gingerbread kolaci prodaja beograd (1)

Prvo flashback from childhood.

Poslednje letovanje sa ocem (da, mnogo je davno bilo), Slovenija, mestašce na samoj granici sa Hrvatskom, sa nama je i moj ujak, a sa njim njegova devojka Isabelle, francuskinja, riđa pegava, od sunca se sklanjala, i u hladovini, obučena, učila ruski. Koliko pamtim priče, bila je plave krvi, no nevažno je sad. Jednu večeru pravi ona, i sprema čuveni (mi nikad čuli) Ratatouille. Nedelja je, pre podne smo pokupovali svo potrebno povrće na pijaci, ali Isabelle se popodne posle plaže setila da joj treba i crème fraîche (mileram prim. prev.). Zamislite sad akciju, nedelja, 6h popodne, 1980 i neka, a vi biste da kupite mileram. Mission imposible, absolutely impossible. Odakle vam uopšte ideja da tražite tako nešto, znate li koliko je sati. Dođite sutra.
Ova opaska samo za one koji misle da su to bile divne godine.
I tako, Ratatouille se ostavlja za ponedeljak.

Ona je, moram da kažem, od toga napravila neviđenu famu, u suštini, ništa posebno, sad ćete da vidite i sami.
Druga stvar, sad preturajući po receptima po netu (a priznajem jedan iz rss je pokrenuo celu ovu priču) nigde ne nađoh neki u kom se crème fraîche uopšte koristi, ali dobro…

To je letnje jelo. Razno letnje povrće: luk, tikvice, plavi paradajz, paprike babure raznih boja (crvena, žuta, zelena), paradajz, to se sve isecka i izdinsta. Malo začina. Toliko.

Evo recepta sa merama, kaže Dad’s Authentic Ratatouille, ajd da verujemo.
Ja sam pravila najpribližnije tome.

Imala sam jedan veći plavi paradajz, jednu srednju tikvicu, dve zelene babure (lepše bi izgledalo da je jedna bila žuta ili crvena), uzela sam jedan manji luk, crveni (mada je trebalo beli, ali taj ne kupujem, znate da ja luk ne jedem skoro nikad). Paradajz nisam imala, pa sam stavila pelat, onaj iz konzerve.

Iseći luk na četvrtine, pa na tanje režnjeve. Onda sam se setila zašto između ostalog mrzim luk, prvi razlog, plačem bre, peče za oči, zamisli kako je za želudac. Falio mi izum moje snaje amerikanke, naočare za plivanje. Izdinsta se na malo maslilnovog ulja taj luk (pojma nemam što maslinovo da se greje, al neka, pratim recept, ne džangrizam previše). Evo drugog razloga protiv luka, smrdi, ubi. Dobro, tu je aspirator da malo to pokupi, ali opet, nos strada ovog puta.
Dodati paprike sečene na tračice (ja sekla sitnije, moje dete mrzi da žvaće, a vi možete cele kolutove paprike slobodno).
U isto vreme, u drugoj posudi, (uh sreća tu je najbolja drugarica – mašina za sudove) izdinstati (sotirati, kako se to fensi kaže) plavi paradajz i tikvice iseckane na kockice (koje su posoljene prethodno stajale desetak minuta). Kaže čovek (Dad) da je bolje da se dinsta odvojeno, slušam.
Kad se paprike malo izdinstaju, dodaje se paradajz. Ja stavih jednu konzervu, iseckala sadržaj. Onda u tu smesu, dodala poluizdinstan plavi paradajz i tikvice. Još malo promešala. Učinilo mi se malo paradajza, ali previše za još jednu celu konzervu, pa sam dodala malo paradajz paste, i vodice. Dodala sušeni bosiljak, a moglo je svež list peršuna i celera. Nisam više solila, samo ono što su tikvice i plavi paradajz posoljeni dovoljno je. Izdinstala još malo, i gotovo.

Sve ukupno sa seckanjem (a em ja nisam previše brza, em mi se Vanja vrzma iza leđa tražeći ovo i ono) oko 45 minuta.

Ovo dođe vegeterijanski, jel da?

Da, ako se služi recimo sa pirinčem, ili nekom drugom žitaricom. Couscous bi bio moj izbor.

Al kod mene nema ručka bez mesa. Uz ovo su išli pečeni karabataci, za njih treba više vremena nego za ratatouille, i nema recepta, snađite se sami.

Prijatno.

E, čekaj, nije to sve, ima još. Bonus.

Pre par nedelja, u rss (dosadna sam jel da?) mi se pojavi post sa
fe-no-me-nal-nom fotkom, koji me i povuče da pronađem recept i podelim sa vama ovo fino jelo koje u ovo sumorno jesenje vreme vraća leto u kuću. Prateći link za fotografiju, pronašla sam originalni post sa svim slikama, iz 2007. Evo tog posta. Sliku ne smem da stavim, piše na flickr nalogu All rights reserved. Ali vi zato kliknite na linkove, pa pogledajte slike. Nećete zažaliti.

I tako,  skapiram da se ratatouille može praviti i u rerni. Ja neću, a vi ako želite probajte, pa javite.

Ja sad odoh da pečem kestenje, prvi put ove jeseni. Pozdravljam vas, do sledećeg kuvanja.

Pretraživali ste:

ratatui recept (2), ratatuj recept (2), recepti za rucak (2), fino jelo (1), francuski specijaliteti karabatak (1), ratatui jelo (1)

Pošto ja nisam mnogo ozbiljna domaćica, trebalo mi je nešto brzinski, i u maloj količini. Izbor je pao na američke palačinke. One naše, obične, duže traje pečenje (ili prženje, jel se one prže ili peku?), nego jelo, to ne valja, prema mojim merilima makar.

Da ne davim više, evo recepta moje drugarice AneK, kad ona kaže da je proveren, možete joj verovati (vi možete, a ja uvek imam izmene):

1 jaje
150 g brašna
2,5 dl mleka (ja ovde stavim 2 dl, volim gušću masu, a i jaja kupujem uvek najveća koja postoje)
2 kašike šećera
2 kašičice praška za pecivo
3 kašike istopljenog putera

Umutiti sve, i ostaviti malo da krene pzp da ‘radi’, 15-ak minuta je sasvim dovoljno. Smesa je dosta gušća nego za obične palačinke, ali i dalje prilično žitka, i može da se razliva pri okretanju. Iskustveno, vreme je za okretanje kad balončići (pogledaj prvu fotku) krenu da puckaju. Od ove mere, koja je za nas dve malčice velika (ali ni ja nisam toliki freek da delim jaje), ispadne oko 7-8 palačinki prečnika oko 18-20cm. Za ješnije, naravno, preporučujem makar udvostručavanje mere.

Pečem u teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi (kod mene na 3 od 6),  bez dodavanja bilo kakve masnoće, puter u testu je sasvim dovoljan.

Slatkasnog su ukusa, i malo narastu.

Mi ih jedemo, osim sa već pomenutim Maple syrupom (koji je uzgred ovde bezobrazno skup), i sa Bakina tajna voćnim namazima (koji se prave bez dodatnog šećera), preporučujem malinu (hvala AniK i na ovoj preporuci) i borovnicu.

Varijacije na temu:
-  možete dodati voće u smesu, to sam viđala na netu, nisam isprobala;
- ako izostavite šećer (onda dodajte malo više brašna da ostane  masa iste gustine) možete ih jesti i slane (malo soli u testo), isprobano sa ajvarom, izvrsne su.

I tako je ovaj post stajao u draftu prilično vremena, čekajući prvo da ih napravim i slikam, a onda je komp pobrljavio, pa sam čekajući njega napravila još jedan dodatak, koji je ‘izvirio’ u RSS pre nekog vremena.

U pitanju su Mini Maple Pancake Muffins.

Recept imate tamo, jedina izmena je buttermilk, umesto koga sam stavila mleko. Ovde naravno to nema da se kupi, kao ni chocolate chips… al dobro sad, šta da se radi. Ja sam ih naravno pekla u papirnim korpicama. Da pomenem još i da je bilo smese više nego za 24 muffinčića, ispala su još i tri muffina normalne (uobičajene) veličine. Vanji su se jako dopali, smazala je skoro sve.

Prijatno!

Pretraživali ste:

americke palacinke (254), recept za američke palačinke (15), americke palacinke recept (14), kako se prave americke palacinke (10), americke palacinke recepti (6), recepti za americke palacinke (4), americke palacinke slane (3), bakina tajna (3), americke palacinke recept na rts (3), americke palacinke ivanino blago (3)

E, pa može to i u kućnoj varijanti.

Isečem svakom kestenu vrh, da ne bi pukao. Poređam ih po plotni šporeta (sad imam keramičku ploču, ali može i na običnoj, tako sam pravila ranije). Uključim na najjače i poklopim metalnim poklopcem (ne sme emajlirani, jer će se ofarbati). Kad su sa jedne strane pečeni (izgorela kora), otklopim (oni su unutra oznojani) okrenem ih nečim metalnim (imam neki hvatač za led, a može i pomoću dve viljuške), poklopim ponovo i pečem i sa druge strane.

Ljuštiti vrele, da vam bride prstići, kad se ohlade, skoro da se ne mogu oljuštiti.

Pečenje prve ture sa hladnom plotnom traje 4-5 minuta, ostalih, kad je plotna več vruća, nešto manje.

Pažnja, poklopac je vreo, i kad se otklapa ispod njega izlazi dosta pare, pa budite oprezni.

Osim što je ukusno, i kuća se divno zamiriše.
Prijatno.

Pretraživali ste:

kestenje (4), peceno kestenje (3), peceno kestenje photo (2), kako da ukljucim plotnu (1)

Večeru iz svoje Najdrvenije advokatske e-kancelarije donela moja najnovija gošća, Drveni advokat. Drvce draga, dobro mi došla!

Za testo je potrebno:

• 1 kg brašna
• ½ litre mleka
• Jedan kvasac
• 2 dl ulja
• Jedna supena kašika  šećera
• Jedna i po supena kašika soli (ako pravite slatke kiflice, onda jedna i po kašika šećera, a jedna soli)
• Kobasica, sir i kečar (i sve šta volite od začina) ili pekmez, eurokrem

Priprema:

U pola litre mlakog mleka otopiti jedan kvasac i dodati u posudu sa 900g brašna (malo ostaviti sa strane, da pospete po površini na kojoj ćete razvijati kiflice, da se testo ne lepi). U sve to sipati ulje, šećer i so. Pošto ne volim da testo (pogotovo u ovo fazi) dodirujem rukama, možete sve mešati drvenom kašikom (varjačom), ali veoma energično, kako biste dobili homogenu masu. Ostavite je jedno pola sata ’da se odmori’.
Testo podeliti na sedam loptica, razvlačiti ih u kružni oblik i podeliti na osam jednakih trouglića. Na jedan kraj staviti smesu kojom želite da punite kiflice i srolati sve u odgovarajući oblik. Staviti u tepsiju napravljene kiflice, premazati ih žumancetom i posuti susamom (ako su slane) ili šećerom (ako su slatke). Peći oko trideset minuta (ili dok lepo ne porumene) na 200 stepeni i kiflice su gotove

EDIT: posle reakcije Bebike, red je da napišem i update: ako smatrate da je supena kašika soli previše, vi stavite kašičicu, kao što je ona uradila. Drvce tvrdi da su odlične i kad je mera supena kašika. U svakom slučaju, odlučite i isprobajte. O ukusima ne valja raspravljati, što je za nekog preslano, za drugog je neslano

Pretraživali ste:

kiflice (15), kiflice slatke i slane (4), kruzni isecak (1)

Moram prvo priču.

To je moja forumska virtual drugarica, imenjakinja, čiji je nick pri selidbi vrlo spontano i prirodno evoluirao u Deda. Slično,  skoro ničim izazvano (nije baš ničim, lokacija je u pitanju), ja sam postala virtual tetka njenoj deci, ali prvenstveno ćerki, koja kao da je moja kakve divne osobine ima. Elem, ta Deda pravi raznorazne đakonije, slane i slatke, al ja se naravno uhvatim samo onih najjednostavnijih, i najbržih, pa jel sam express ili nisam.

Al’ ne mogu ja originalni recept, mora tu malo da se modifikuje, čisto da ostanem dosledna sebi.

Originalni recept, ako tako više volite, je ovakav:

Na margarinu ili puteru izdinstati 2 glavice crnog luka i malo belog i naliti 1-1,5 l vode. Kad proključa ostaviti 1-2 min da vri, usuti 2 veća rendana krompira, 1-2 rendane šargarepe i kesu kukuruza šećerca. Dodati malo kima, vegetu, poklopiti , smanjiti temperaturu i ostaviti da se kuva bar sat vremena. Čorba je prelepa, ne stavlja se zaprška, dovoljno je gusta, kod nas i deca jedu, da ne poveruješ šta može kukuruz…

E sad moje modifikacije. Jedan minijaturni lukčić (htela sam i to da izbacim kako obično radim, ali sam ga ipak stavila), jedan srednji krompir, i 3 male šargarepice. Ništa nisam rendala, mrzelo me (a i da prste ne izrendam), sve sam seckala u malom blenderu. Na malo zejtina (bukvalno mrvu) sam to propržila oko 1 min stalno mešajući, dodala 1 litar ključale vode, jednu kocku za supu (kim sam zaboravila) i pustila da vri jedno 10 minuta (otklopljeno, mrzim da poklapam šerpe) uz povremeno malo mešanje. Onda sam dodala pola kese smrznutog kukuruza šećerca, i kuvala još oko 20 minuta. Pošto je u međuvremenu tečnost isparila, malčice sam dodala vode. Na kraju sam posula sušenim vlašcem (to ne propuštam), i naravno stavila kiselu pavlaku (to je prečanska fora, tako me naučila moja baba Banaćanka).

Vrlo je ukusno, i Vanji se dopalo.

Prijatno.

Pretraživali ste:

corba od kukuruza (32), corba od kukuruza secerca (10), supa od kukuruza (9), kukuruz corba (7), kukuruz secerac čorba (3), krem corba od kukuruza (2), recept corba od kukuruza (2), potaz od kukuruza secerca (1), recepti corba od kukuruza (1), potaz od kukuruza (1)