Promene

svetleća jelkaBila nam je ova 2013. puna nekih promena.

Mislila sam da ne pišem ni novogodišnji post. Planirala sam svojevremeno jedan veliki post u nečiju čast, ali nisam imala snage da ga napišem. Otvorim blog, gledam samo, i zatvorim. Možda nekad izađe iz moje glave.

A stvarno se u naša dva života dosta stvari promenilo. Neke smo stvari konačno odradile, i pokazale su se vrednim. Motorizovale smo se, i hvala do neba svima koji su pomagali i to rade i dalje. Vanja je u novom Boravku, i ta promena joj prija.

U svetlu tih promena, evo i jelke, inspirisane jednom od mnoštva neobičnih odavde.

svetleća jelka

Nova igračka radi drugačije od stare, pa sam morala da kukam, hvala Škrabalici za fotografske savete.

Ljubimo vas iz sve snage nas dve.

Neka sledeća bude još bolja, i da se promene nastave.
Mi znamo šta ćemo još menjati, a vi sami sebi smislite nešto, i MENJAJTE.

World Prematurity Day – Svetski dan nedonoščadi

World Prematurity DayDanas je svetski dana nedonoščadi.

Vanja se rodila sa 32 nedelje, imala je 1900 g i 43 cm. Sad će skoro 12 godina, ima 150cm i 40tak kilograma, ima Cerebralnu paralizu i umereno je mentalno ometena.

Treba da budemo svesni da neće sva nedonešena deca stići svoje vršnjake fizički ili mentalno, neka neće preživeti, a nekima će posledice ostati.

Pogledajte slikoviti prikaz statističkih podataka u vezi sa prevremenim rođenjem (kliknite za veću sliku). Šema preuzeta sa BioMedCentral.

Born too soon

Iz nekog razloga nemam Vanjinih fotografija iz porodilišta, a možda je tako i bolje.

Lidija

Draga Lidija, voli te VanjaVanja je danas plakala kad smo kretali kući. Ovo se inače nikad ne dešava.

A onda mi kažu da je Lidija danas otišla na porodiljsko i neće se više vraćati, makar ne dok Vanja bude bila u vrtiću. Mnogi su se defektolozi promenili za vreme Vanjinog sedmogodišnjeg vrtićkog staža. Neki su odlazili, drugi dolazili. Ona je bila jedna od onih koji su došli.

A Lidija je, mogu slobodno da kažem, najomiljenija Vanjina osoba. Nikom, ali NIKOM se toliko ne obraduje.

Rekoše mi da su se njih dve danas ispozdravljale.

Nisam sigurna ima li ovo plakanje veze sa Lidijinim odlaskom, ali to sam opet ja koja u sopstvenom razumu umanjuje njena dostignuća.

Želimo ti lak završetak trudnoće, i divne  trenutke sa tvojom bebicom.

U nadi da ćemo se nekad ponovo negde sresti,

Draga Lidija, voli te Vanja.

Draga Lidija, voli te Vanja Draga Lidija, voli te Vanja

Komunikacija bez govora

Vanja ne govori.
Ali to nije prevelika prepreka za komunikaciju, makar ne onu osnovnu.
Razume dosta pojmova za objekte i radnje koje upotrebljava.

ovde pokazuje da joj pročam šta rade golubovi
U članku na engleskom pronašla sam veliki broj načina komunikacije sa detetom koje ne govori. Do mnogih od njih sam došla sama, intuitivno, naročito one sa početka spiska, njih uglavnom sve koristimo. Da me je neko pitao pre čitanja ovog teksta da objasnim kako komuniciramo, možda bih uspela da nabrojim 5-6, ali čitajući shvatam da smo zapravo nas dve učile zajedno i postupno kako da komuniciramo. U vrtiću koriste još i flashcards, njih nameravam da uvedem uskoro i kod kuće.
Napredne tehnike sa kraja spiska još nismo isprobavali, proučićemo ih.

Evo linka do članka da pogledate sami:
23 Ways To Communicate With A Non-Verbal Child

“Just because a person can’t speak doesn’t mean they have nothing to say.”

Nesquik

Večera. Posle večere iz špajza donela sok, mali tetrapak, na slamku. Sama odvoji slamku, i čeka da joj namestim.

Ja sam u drugoj sobi, donosi mi tetrapak mleka, od pola litre. Pomislim htela je još soka, ali onaj malopre je bio poslednji. Smislim da joj stavim veliku slamku. Malo negoduje. Povuče dva gutljaja, vadi slamku, pokazuje mi čašu. Sipam joj u čašu i odlazim ponovo u sobu.

Posle tri minuta, donosi mi otvorenu kesu Nesquika, pažljivo da ne prospe. Kesa stoji u gornjem kuhinjskom elementu. Nisam ni znala da može da dohvati. Zapravo sam znala, donosi mi čaše, koje takođe stoje u gornjem delu, pored, ali nešto mi nije palo na pamet..

Ono prethodno mleko iz čaše je popila, uzimam tetrapak da joj sipam, kad vidi da izlazi belo, malo negoduje. Uzimam kašičicu, sipam Nesquick u mleko, i promešam. Kad vidi da se boja promenila, vidno je zadovoljna, popi još jednu čašu, naiskap.

Sad malo flashback from childhood.

E pa u to vreme, ovde nije bio da se kupi Nesquick, samo Kraš ekspres i Benko. Odvratni, preslatki. Jedva sam čekala da iz Pariza dođu ujak ili tetka, i donesu pravi Nesquick.

I da se ponovim, ko zna koji put.
Mnogo više ona ume i zna nego što pokazuje,
ili što mi mislimo ili možemo da pretpostavimo.

Oldtajmeri 2013.

Danas se održala sedma izložba oldtajmera, na platou ispred Saobraćajnog fakulteta, u organizaciji Udruženja istoričara automobilizma.

Prva koje se ja sećam, a da je padala kiša. Nole reče da je padala i pre dve godine, ja se ne sećam, a ni fotografije mi ne izgledaju “mokre”.

Daleko manja gužva (opet ćemo se vaditi na kišu) ali automobila dovoljno da biste uživali.

Ova priča predstavlja ženski obilazak. Eto, nas tri koleginice koje smo pre određenog broja godina radile u istom projektnom timu (nemoj da je neko pitao koliko) srele smo se, neke namerno, a neke slučajno. Tu je bio i Nole, da uslika nas, a mi smo slikali lepe automobile.

Prvo naravno slika sa sprata. Ova je sa  trećeg.

Izložba  oldtajmera 2013.

Za početak obilaska, tu je Dodge skriven ispod nadsrešnice, onaj isti prošlogodišnji.

Dodge Dodge Dodge Dodge Dodge Dodge

Specijalno za nas, vlasnik nam demonstrira sirenu.

Odmah do njega beli lepotan.

Beli lepotan Beli lepotan Beli lepotan

Još jedan beli lepotan.
Beli lepotan Beli lepotan Beli lepotan

Kamionče kao iz američkih filmova.
Kamionče Kamionče Kamionče

Mali crveni NSU, sav kišom poprskan.
NSU NSU

Tu je naravno i prvi autobus iz Mislođina, nismo videli dekicu (al je bio pre neki vikend na Sajmu automobila).
Autobus

Tri Minija, kao uskršnja jaja. Izvirio i još jedan, slične divne uskršnje boje.
Mini Mini

A onda još jedan, dvobojni, našeg studenta, drumca, za malo pa potpuno u saobraćajskim bojama (pogledajte stubove). I da ne bude da smo se samo  nas tri slikale, evo Noleta na drugoj fotografiji.
Mini Mini

I da ne zaboravimo motocikl pod strehom. Specijalne detalje slikao Nole.
Motocikl Motocikl Motocikl Motocikl Motocikl

I na kraju, ali ne najmanje važno, nas tri. Onda, i danas.
Veštice iz Istvika Tri saobraćajke

Ne znam da li treba da napomenem, da naravno nismo mogle da se setimo kako je koja stajala, pa smo probale da napravimo sve permutacije (da vam kaže vaša statističarka, to su permutacije bez ponavljanja od tri elementa, ima ih 3!=6), ali, kao po Marfiju, onu pravu nismo potrefile.

Za to vreme dok smo se nas tri slikale i obilazile lepotane, oni su unutra nešto pričali. Sa  prof. Brankom (novim nam Dekanom) smo se mimoišli, samo ga je Nole spazio. Tako nam i treba kad kasnimo. Vadićemo se na kišu.

Možete pogledati sve ovogodišnje fotografije ovde. Ako vas zanimaju ranije izložbe, one su opisane ovde.

I naravno, vidimo se dogodine.

Proleće

Ma ko kaže da nije stiglo proleće?

Pogledajte naše vrtićko drvo, procvetalo, a imamo i najnovije stanovnike, divne šarene gusenice od kutija za jaja.
(sutra bolje slike fotoaparatom, i Vanja na njima, ako bude htela da pozira, danas joj se žurilo kući)
Procvetalo drvo

Procvetalo drvo Procvetalo drvo

“Kod konja”

Mešavina starog i novog, da se ne zaboravi, pronalazi i priprema M.Č. aka zajebant.

Da li je čuveni beogradski izraz „kod konja“ nastao još 1882. godine prilikom otkrivanja spomenika knezu Mihailu ili nakon Drugog svetskog rata kao komunistički podsmeh kraljevskoj dinastiji ili je pak u pitanju žargon nastao 50-ih godina prošlog veka.

Beograd nekad i sad: fotomontaža
Fotomontaža oko spomenika, na mestu kioska danas prazno (foto 24sata.rs)

Beograd nekad i sad: Kada je decembra 1882. godine spomenik knezu Mihailu, koji je izradio čuveni skulptor iz Ravene Enriko Paci, svečano otkriven, čitava beogradska elita tog vremena ostala je zabezeknuta, a skandal je dugo bio jedna od glavnih tema mnogih istorijskih i umetničkih istraživanja. Naime, činjenica da je veliki vojskovođa prikazan bez šapke i sa dugom bradom, razočarala je i neprijatno iznenadila većinu okupljenih jer su vojskovođe u to vreme prikazivane sa kapom i nipošto nisu smeli da budu neobrijani.

Ubrzo se Beogradom pronela vest da je Paci izvršio samoubistvo zbog oštre kritike naroda, ali je kasnije potvrđeno da je umro prirodnom smrću u Firenci. Istoričari, međutim, imaju drugo objašnjenje zbog čega je umetnik izradio gologlavog kneza.

Spomenik knezu Mihailu izrađen je po ugledu na konjaničku statuu Marka Aurelija. Najverovatnije da je Paci, zbog verističkog izraza i statue koju je koristio kao model izostavio šapku, mada postoji niz drugih teorija – kaže Nebojša Damjanović, kustos savetnik Istorijskog muzeja Srbije.

Beograd nekad i sad: 'Kod konja' sad, Foto: O. KrutenjukKao i danas, glavno sastajalište bio je Trg republike, kome je trebalo smisliti interni naziv. Većina starijih Beograđana tvrdi da je termin „konj“ nastao u kafani „Drina“ pored spomenika, u mondenskom sastajlištu 50-ih godina, kada omladina sve više počinje da se oskreće zapadnoj kulturi. Momci su vozili vespe i nosili šimike, a devojke široke suknje sa žiponima i espadrile. Jedni su smatrali da terminom „kod konja” mladi iskazuju svoj stav prema režimu i Republici, drugi da se podsmevaju kraljevskoj dinastiji, a najviše je onih koji veruju da je u pitanju čist žargon i praktičnost u govoru jer je reč „konj” zvučnija nego spomenik ili knez Mihailo.
Danas spomenik knezu Mihailu Obrenoviću nije u najboljem stanju. Iako je nedavno uređen i očišćen, opet je išvrljan i ispisan grafitima. Oko njega su rupe, a u centralnom delu Trga republike nalaze se ispucale žardinjere i asfalt.

Izvor 24sata.rs