…but warm in my heart.

…je međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Ne volim reč invaliditet. Niti hednikep.
Oba su mi izraza ponižavajuća.

Engleski jezik ima jednu “odgovarajuću” reč: disability. Ne znam kako se ova reč prevodi na srpski, ja ne umem da je jednom rečju prevedem. Oni koji nisu u mogućnosti, koji ne mogu (ili ne umeju dodala bih ja). Terminologija je čudna stvar. Interesantno je kako je ona i u engleskom jeziku evoluirala. Od “invalid”, preko “handicapped person” do “person with a disability” (ne “disabled person”).

U srpskom jeziku, i dalje je zvaničan izraz “osoba sa invaliditetom”. Neki od njih sebe nazivaju osobama sa hendikepom, tako recimo postoji Udruženje Studenata sa Hendikepom.

A poreklo ovih izraza je:
invalid - od not valid, pogrešno, neispravno;
handicap - od hand-a-cap, prositi, pružiti posudu da se udeli pomoć.

Pročitajte ovde više Disability Definitions, Models and Terminology

Svaki je jezik živ.

World Health Organisation (WHO)

In 1980 the WHO commissioned Philip Wood [Reference] to devise a classification system for disability. The resulting definitions are shown below:

Impairment

any loss or abnormality of psychological, physiological or anatomical structure or function.

Disability

any restriction or lack (resulting from an impairment) of ability to perform an activity in the manner or within the range considered normal for a human being.

Handicap

a disadvantage for a given individual, resulting from an impairment or disability, that limits or prevents the fulfilment of a role that is normal (depending on age, sex and social and cultural factors) for that individual.

Barnes et al (1999) [Reference] are amongst the critics of this definition; they make several points including:

• How do we define abnormality and normality?
• It doesn’t say anything about environmental factors;
• because disability and handicap are caused by psychological and physiological impairments there has been a focus on ‘cure’ by psychological and medical intervention.

The WHO is considering releasing a second version of this definition which include a fourth category of environmental effects. However, disabled people’s groups and disability activists say that the definition needs completely rewriting.

Izvor: DEMOS Project

Moramo biti svesniji različitosti, i drugačijih potreba drugih ljudi u odnosu na naše potrebe.
Moramo učiti svoju decu da nisu svi isti, i da nije ništa loše biti različit, u bilo kom pogledu.
Neko hoda, neko ne hoda, neko govori, neko ne govori, neko vidi, neko ne vidi, neko čuje, neko ne čuje, neko ima plave oči, neko ima crne oči, neko ima kovrdžavu kosu, neko ima ravnu kosu…

Drugačiji, pa šta!

Mesecima stoji u ćošku, bez baterija, nepogledano. A onda, pre neki dan, odjednom, učinilo joj se valjda poznatim, izvadi ga iz budžaka i donese mi u krilo.

To je ona “guralica” za bebe koje prohodavaju, njoj je bilo malo “po veličini” kad ga je dobila, ali je bez obzira oduvek bila jedna od retkih igračaka koja bi joj držala pažnju duže od 15 sekundi.

I tako ja, stavih joj nove baterije, ali nije se odmah setila kako se sa tim igra, gde šta treba pritisnuti. Trebao joj je jedan dan da se priseti.

I tako danas, probi mi uši ceo dan sa “Old McDonald had a farm”

Old McDonald

Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a cow, E-I-E-I-O
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O

Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a pig, E-I-E-I-O
With a (snort) here and a (snort) there
Here a (snort) there a (snort)
Everywhere a (snort-snort)
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O

Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O
And on his farm he had a horse, E-I-E-I-O
With a “neigh, neigh” here and a “neigh, neigh” there
Here a “neigh” there a “neigh”
Everywhere a “neigh-neigh”
With a (snort) here and a (snort) there
Here a (snort) there a (snort)
Everywhere a (snort-snort)
With a “moo-moo” here and a “moo-moo” there
Here a “moo” there a “moo”
Everywhere a “moo-moo”
Old McDonald had a farm, E-I-E-I-O

Bila nam danas Baba.

Posle ručka, mama sređuje po kuhinji, pustila mi na kompu neke spotove da gledam, a Baba mi čita knjižice. Mama dolazi, nešto “prčka” po kompu, ali sad više ne vidim spotove, samo čujem pesme. Gledam ja, gledam, al ne vredi, nešto se drugo vidi, nisu moji spotovi. Šta sad? Od Babe nema mnogo vajde. Sad ću ja to sama da probam. Gde beše onaj miš? Hm… šta se sa njim radi?

Ne, znam šta ću, ima ono crno sa slovcima, samo moram da izvučem, mama ga negde sakrila. Ček da vidim… Evo, našla sam ga. Koje sad da ispritiskam? Ovo dugačko najviše volim, ali ništa se ne dešava.

(utom Baba zove Mamu da dođe, da joj pokaže šta ja radim)

Evo Mame, sad će ona da popravi. Tooooo, opet vidim moje spotove. A ti Mama, sad idi…
(moram da je povučem za ruku, da ide u kuhinju, a ne da mi ovde smeta)
Ne smetaj mi više, moram da gledam ovde ko mi peva.

Pogledajte i vi jedan.

Nisam imala ličnog iskustva. Bez obzira što nisam, svesna sam potrebe postojanja institucije koja treba da pomogne žrtvama nasilja, prvo u donošenju odluke da se nasilju suprotstave, a kasnije i u samoj akciji.

Neću pisati nikakve uopštene priče.

Podržavam sigurne kuće. Treba da ih je više. Pomozimo.

Ovih dana svi prosipaju neke recepte: Aurora za višnjevaču, Kukac (tj. Anja) za činke, Gagu više i ne računam. Sa druge strane kod Blogowskog malo-malo pa neka geek fora.
A kod mene, dva u jednom: “geek recept” i specijalni gost Ž.

A sve je počelo od Zver mašine za ljušćenje krompira. Postavilo se pitanje da li ova Zver mašina ume i musaku da napravi. Ume, dakako, uz odgovarajuću softversku podršku.

Program za musaku (Java implementacija)

final ZverMašina mašina = system.getResources().dajZverMasinu();
final Šerpa šerpa = new Šerpa(Size.standard, Color.belaNaCrveneTufne);
final Šporet šporet = system.getResources().dajŠporet();
final MlevenoMeso meso = system.getResources().dajFrižider().dajMlevenoMeso(300g, Meso.svinjsko && Meso.teleće);
final Mleko mleko = system.getResources().dajFrižider().dajMleko(200ml, Mleko.kratkotrajno);
final Jaje jaje[] = system.getResources().dajFrižider().dajJaja(2);
final Domaćica domaćica = system.getResources().dajGazdaricu();
for(int i=1; i<špajz.dajBrojKrompira(); i++)
{
  final Krompir krompir = špajz.dajKrompir(i);
  mašina.oljušti(krompir);
  mašina.iseciNaKolutove(krompir);
  domaćica.poređaj(šerpa, krompir);
  if(šerpa.slojZavršen())
      domaćica.poređaj(šerpa, meso);
}
domaćica.pospi(šerpa, domaćica.umuti(mleko, jaje[1] + jaje[2]));
šporet.dajRernu().ubaci(šerpa);
šporet.peci(45min, 200C);
domaćica.serviraj();

Autorska prava zadržana od strane Ž.

Ako biste posle svega i kaficu da popijete, samo izvolite, poslužite se. Molim samo, sledite uputstva sa šolje.

Ovo bi moglo da bude i kao Eniac kod mene u gostima.

Prisustvovala sam danas stvaranju jednog mita. Ma šta prisustvovala, bila inspirator.

Dakle, prosta dedukcija.

E (decidno): ti pišeš blog, što znači da ne rešavaš ukrštene reči. To je mit.
ja (zbunjeno, već pomišljam, svašta sa mnom, kako sam samo neobaveštena): jel? nisam znala za taj mit.
E: sad sam ga izmislio

Onda malo obrazloženja, čisto da ne bude da mit nije teorijski utemeljen.
E: jer generalno blogeri vise za kompom, ukrštenice su suviše zemaljske za njih.
ja: apsolutna istina (ovo mu dođe k’o dokazivanje teoreme).

Mit je u bajci, pesmi i sl. izražena tvorevina prednaucnog i fantazijom prožetog (obično magično-religionznog) mišljenja, kojom narod na primitivnom stupnju razvitka objašnjava postanak prirodnih bića i pojava.

izvor: wikipedia

Dajte još koji blogerski mit…

Dobro jutro. Ovako jutros izgleda pogled kroz naš prozor.

Počinjem li ja to da volim sneg?

Da li ste gledali na TV-u?

Izveštaj o ustanovama socijalne zaštite

Tužno je, zaista je tužno, a verujem da je deo toga tačan.
Obično su ovakve priče novinarski naduvane, ali sigurno je da ima u tome bar trunčica istine.

…U Kulini nam je osoblje reklo da je šestogodišnji dečak sa dijagnozom spina bifida bio veoma agresivan prema sebi, da je pokušao da sebi pokida uvo. Primetili smo da je dečak vezan za stolicu…

Pitam ja, šta traži šestogodišnji dečak u takvoj ustanovi? Gde su roditelji, gde je porodica?

Jednom prilikom, na jednom forumu se povela neka “rasprava” i ja sam bila zgranuta, javila se majka koja je svoje dete sa Down sindromom ostavila u domu jer smatra da će loše uticati na njeno drugo, mlađe dete. Eeeej. Zar neko zaista može tako nešto da misli? Zašto nije svoje “tipično” dete ostavila u nekoj ustanovi?

Dok je Vanja bila bebica, i dok smo išli na vežbe, sa nama je vežbao dečak, jako prevremeno rođen, koji je sa godinu dana izgledao kao beba od 4-5 meseci. Dovodila ga je tetka. Od nje sam čula nešto i ostala zapanjena i zgranuta. Predložili su im još u bolnici da dete ostave. Kakav čovek treba da bude neko da majci predloži da ostavi dete. Kakva to treba da bude majka koja će svoje dete ostaviti?

Sa druge strane, samo ću da prokomentariišem još deo jedne rečenice iz gornjeg teksta:

…često se samopovređuju, ujedaju se, sami sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči…

Ovakve su reakcije vrlo uobičajene kod dece i osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju. Vanja ponekad sebe ujeda, grize sopstvene prste, ručni zglob toliko da se vide jasni otisci zuba na koži.

I treba li da vam kažem koliko sam potrešena celom ovom pričom…

EDIT: evo nastavka, ovo mi je već realnije… obzirom da ipak imam neku ideju kako uopšte može da izgleda briga o desi i odraslima sa smetnjama u razvoju

Uslovi teški, ali nema mučenja