Htedoh da napišem neki komentar, ali shvatih da je naslov dovoljan.
Aman bre ljudi, pa vi pretendujete da budete neka “vodeća kompanija” u regionu…
Sve i ako je šoping mol, što je onda Delta City?
Ma neću ni link da ostavim. Link kod mene mora da se zasluži…
Edit… dakle, trebalo je da bolje pogledam sajt. Ima tu više varijanti…
Meme by Aurora Borealis
Prođoše me sve trzavice i nervoze. Sabrala sam se, sve što sam mislila da mogu, stvarno mogu, sve što su drugi mislili da ne mogu, e i to mogu, ne za inat, već zato što hoću.
Sve ono što sam čekala i odlagala, konačno sam dočekala. I da, isplatio se svaki mesec, dan, minut čekanja.
Samo, kratko je trajalo, pa sad opet čekam, ovog puta kraće. Znam.
I onda, kad sat ujutru zazvoni, shvatim da mi je prazno i da mi nedostaješ, sva ta lakoća i opuštenost koju si sa sobom doneo.
Navikla sam se. Nek ide život kako se čovek na lepo lako navikne.
E pa lepo. Ostasmo bez prvog zubića. Klimav je on već nekoliko dana. Jutros se “pohvalih” u obdaništu, rekoše mi da joj ga izvadim, da se ne klima za džabe. Pomislila sam da ćemo muke imati. Kad ono ništa.
Dobro, nije baš da nije ništa, još od pre jedno tri nedelje primetim ja da se nešto nećka da peremo zubiće. U to vreme je nešto kašljala, pa sam pomislila da je boli grlo možda. Posle nekog vremena, primetim da taj kec dole desno stoji pod nekim čudnim uglom. Shvatih odmah, ispadanje u najavi. I tako večeras, pred kraj tuširanja rešim ja da probam da joj ga sama izvadim. Nije baš Vanja oduševljena da joj zagledam šta ima u ustima. Nikad nije bila, pa ni sad. Jednom rukom pridržavam joj glavu otpozadi, jer se ona izvija unazad, pokušavaljući da “pobegne”. Nekako uspem da joj otvorim usta, napipam zubić, uhvatim, i hop, ispade za tili čas. Naljuti se Vanja malo, više zbog mog “nasilnog” otvaranja njenih usta, jer ona to- za Boga - ne voli, kako li to još nisam ukapirala, nego zbog same akcije da zuba više nema. Par kapljica krvi ostaše na peškiru kojim smo brisali lice. Toliko o ispalom zubiću.
I ne samo da je zubić ispao, već niče iza njega i novi.
Ajde sad, brzinski, šta se radi kad ispadne zubić?
Toga nije bilo u moje vreme, ja se sećam da sam bacala zubiće preko terase, da mi… Hm… Šta ono beše? Brzo izniknu novi i popune smešne rupe? Da budu beli i zdravi?
(ovo je jedna od retkih stvari koje su nam “na vreme” kalendarski)
Da, život je lep… zar ne?
Buđenje, noša, oblačenje, idemo u vrtić.
Vanja spremna čeka kod vrata da ja obučem jaknu, uzmem kesu sa njenom garderobom i krećemo. Zna ona da se vrata otključavaju, čačka ključeve. Ok, spremne smo, krećemo, čeka nas čika 944 kao i svakog jutra ove nedelje.
Otključavam, otvaram vrata i kad se nisam srušila. Mrtav miš na otiraču. Gurnem ga nogom da Vanja ne vidi, jer bi već krenula da ga dohvati, a nema šanse da joj objasnim da se to ne dira. A mišić je mali, oko 5-6 cm, mislim valjda je mali, ja nisam nikad videla miša, osim na crtanom filmu. Silazimo niz stepenice, polako. Otvaram ulazna vrata, i vidim mačku ispred vrata, sva važna, gleda me pravo u oči, i shvatim šta se desilo.
Sećate se one mačke Mice? E pa ta mačka Mica nam je ulovila miša, i donela ga da se pohvali svojim trofejem. Sad sam apsolutno sigurna da je to bilo u pitanju.
Edit by pu:
Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr MačakDoktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnuSA MOJE TAČKE GLEDIŠTA
NIJE TI NIŠTATo kaza
Pa gasmazaostavi na otiraču
Ovih dana, kad dođem po Vanju u vrtić, ona je presvučena, u drugi duks i druge pantalone. Neko bi pomislio da se upiškila. Ali neee.
Vežbamo samostalno pranje ruku.
Pa smo malo oprali i duks i pantalone, mama sigurno nije dobro oprala.
Znate li koja je Vanjina omiljena igračka? Knjižica.
Današnji primerak:
Lija
Iz Lijinog stomaka čuje se muzika jaka…
Jednom, dvaput, peti put, deseti, osamdeseti…
Ja već presušila, sve pokušavam da je prebacim na neku drugu aktvnost, ali ništa mi ne vredi…
Setim se, počnem da šapućem, sve razgovetno. Vanja prilazi, pravi namrgođenu facu, hvata me čvrsto za usta, izgovarajući EEEEEEE, onako baš ljutito, uzima mi knjigu, okreće se i odlazi. Naravno, napravi “krug” oko fotelje, i vraća se, ponovo mi pruža knjigu. Ja prve dve tri reči izgovorim na glas, pa opet počinjem da šapućem.
A smešno mi je, hoću da crknem, a ne bih da njoj pokažem da se smejem, jer zapravo kapiram da je ona shvatila razliku u tonu između glasnog govora i šaputanja, kao i da se taj glasni govor ima sve veze sa ustima…
Evo vam dve stare fotke, čisto da vidite koliko je verna knjizi.
Novih će nadam se biti vrlo uskoro, jedva čekamo.
Meme by Zajebant.
They don’t need to, it says everything about them.
As long as there are others that do care, that’s all that matters.
Always be yourself…
because the people that matter, don’t mind, and the people that mind, don’t matter.
Moram i ja sad, kao Kukac, jedno obaveštenje.
Nemam još verziju 2.0, za sad smo na V1.1 Beta Release, sa izgledima da u najskorije vreme postane stabilna V1.1.
Dakle, novi period počinje starting today, krećemo nas dve dalje, napisah već negde, bez balasta i kočnica, punom brzinom napred, u život. Biće teško, znam, ali sa druge strane lakše, sigurna sam.
Na pravom smo putu.
Pre nekog vremena sam ovu sličicu i tekst sa nje poklonila Lang za rođendan.
Sad je meni zatrebala, pa je poklanjam sebi.
 |