Ivanino blago

Šta to ne razumete?

// May 7th, 2010 // 23 Comments » // Blog

Često imam posetioce sa hrvatskih IP adresa koji blog prevode sa srpskog na hrvatski.

Dragi posetioci, šta to napisano na srpskom ne razumete, ako čitate hrvatski?

Živo me zanima, zaista! Ja to ne razumem.

BlogOpen 2009

// September 12th, 2009 // 12 Comments » // Blog

foto: IT događaji

Garant sam poslednja, no to je uobičajeno. A počela sam da pišem ovaj post još kao najavu BlogOpen-a 2009, pa ga nisam završila kako sam htela, jer mi se nije dalo, jer sam imala drugih poslova, i tako, propustih i ovog puta najavu.

Nevažno, organizovala sam se, Vanja je išla kod tate na vikend, a ja u Niš. Za mal’ da u poslednjem trenutku ne odem, bilo je “da popi***m od kretena”. Volim brate ljude od reči, sa kojima lepo možeš da se dogovoriš i da se dogovor ispoštuje, a ne da se u poslednjoj sekundi prave blesavi. Na kraju je sve ‘kao’ izglađeno… mo’š misliti. Nevažno je i to.

Sednem na bus, i pravac Niš. Sačeka me, prema dogovoru, virtual-to-real drugarica A, isprati do fancy-šmensi hotela sa čijeg se prozora vidi ovo:

Sredim se malo, i krenem na Tvrđavu da pronađem rovove. Ponovo se pokaže da je procena pešačke daljine potpuno nepouzdana, naročito kad je osoba koja procenjuje iz  manjeg grada (ovo je jedna saobraćajska opaska, Niš to budi u meni).

Na ulazu me dočekuje Slavko aka ITkutak, dobijam akreditaciju (sa praviom prezimenom, mora biti da je to znak da treba da to stvarno i uradim) i upućujem se ka pristigloj ekipi. Tu su Borani pa sa njima posedim par minuta, dok nas ne pozvaše da BlogOpen09 počinje. Viđam tu još poznatih blogerskih faca, nekog bih sigurno propustila, pa zato neću nikog ni da pominjem. Milan aka mmilan počinje svoje izlaganje o godini astronomije. BlogOpen ove godine prvi put prati i live streaming. U sred mmilan-ove prezentacije stiže mi sms od Flyingman-a: “Upravo sam te video” a ja se osetih važno, i u sred važnog regionalnog zbivanja.

Posle mmilana, priču o pravopisu pričao je Bane Kišobran. A ja mnogo volim ovakve priče, i to znate već, naravno. Moram da uposlim ličnog (ko)lektora, al se nadam da će biti skoro pa bez posla…

Tad usledi pauza, koju je nekoliko nas uspelo da iskoristi i debelo produži kako bismo nešto u kljun stavili. Osim klope, bilo je tu svačega, recimo wireless česme, zbunjenog konobara, raznih ne-uz-jelo tema, dosta smeha do zacenjivanja, kao i okolnih gostiju koji mora da su mislili da nismo baš svi svoji. No, ko je njima kriv kad nisu blogeri. Na deo izlaganja posle pauze nismo stigli, klopa se odužila.

Posle klope, odlazimo na pićence, svojevrsni tweetup, sa mlađom ekipom, tako su se sami najavili. Mi koji se osećamo mladima, pridružismo im se.

Uveče je bila svirka na tvrđavi, al ja nisam iz te priče, pa i neću o tome. Posle svirke, malo odmora u hotelu, al ništa bez ponekog twitt-a iz kreveta.

Ujutru je dogovorena kafa u 11.  Krećem ka centru, ali prvo moram da obavim akciju fotografisanja, na koju me mama poslala. Kasnije, pregledajući slike, prepoznala je kuću u kojoj je davnih godina, za vreme i malo posle II sv. rata, stanovala.

Raskopanom Voždovom stižem do Trga kod spomenika. Tu je bilo zborno mesto. Nema nikog. Dobijam ipak Walt-a i pronalazim Borane za jutarnju kaficu. Selimo se u Kazandžijsko sokače (obožavam ovaj naziv) i sedamo u kafić Kutak, konstatujući da mu samo IT fali u nazivu. Dogodovštine sa palačinkama i letećim suncobranom ste već čitali, pa ja neću o tome.

Vreme oko podneva je rezervisano za ručak na koji me je povela drugarica A (sa početka ovog posta) sa svojom porodicom. Bili smo kod Brke. Vreme se u međuvremenu pokvarilo, al’ to tako mora kad je BlogOpen u pitanju. U kišno rano popodne pijemo kafu u Sky-ju na krovu, i žurimo ka NKC gde se program BlogOpen-a u međuvremenu preselio. To deluje mnogo urbanije, od prašnjavih rovova tvrđave, i meni je daleko više prijao. Na pitku prezentaciju MissCybernaut kasnim, al sam uspela da uhvatim odličan video o preduzetnicima. Sledi glumac Miloje (izvini, ali ovo ti je kompliment) i njegov pomoćnik Miloš u bojama Telenora. Šalu na stranu, izlaganje Miloja Sekulića mogu da poredim (ovo je sad opet lično i saobraćajski stručno poređenje) sa svetski poznatim (iz oblasti moje struke) stručnjakom iz primene Operacionih istraživanja u saobraćaju, Prof D.T. Što se mene tiče, ovo izlaganje, uz Baneta Kišobrana od prethodnog dana, potpuno su pokrili moja očekivanja  ovogodišnjeg BlogOpen-a.

Na nekoj pauzi, ponovo, kao i na prvom BlogOpenu kad sam sedela sa Laluve (aka Lang 381), sa drugog kraja prostorije, maltene pritrčava lik, sa već kultnom rečenicom “Zdravo ja sam Dinke“. Više ne znam ni da li smo posle razmenili po neku rečenicu, ali ispravljamo to sledeći put obavezno.

Krećemo peške, ali kiša nas hvata na Palilulskoj rampi, pa tu nastavljamo taksijem, do naredne “stanice” Pleasure-a u Kazandžijskom sokačetu. Od dešavanja te večeri moram da pomenem mladu damu u crvenim čizmama, promoterku, kao i video chat sa Aurorom i Blogowskim putem predivnog girly crvenog notebooka A5 formata moje prezimenjakinje Miss Cybernaut.

Na kraju večeri, ostatak ekipe ode na svirku na tvrđavi, ja to propuštam, iz već pomenutih razloga.

Bilo je i plakanja na rastanku, moram i to da pomenem.

Upoznala sam i lepo se družila sa pregršt blogera i twittera, nema šanse da vas sad sve linkujem, možda sutra…

Mnogo mi je žao što neki dragi ljudi nisu uspeli da dođu, takođe i neki drugi koje sam želela da upoznam, no, biće još BlogOpena i još prilika za viđanje i druženje.

I za kraj ovog osvrta, saobraćajac uvek ostaje saobraćajac.

Kud god krenuli sa ovog putokaza samo jedno je sigurno,
vidimo se na Blog Open 2010.

Vežbanka – Za male školarce

// September 1st, 2009 // 4 Comments » // Opšte

Taman za početak nove školske godine Aleksandar je za novopečene, i one malčice starije školarce napravio Vežbanku.

Vežbanka je skup veb aplikacija koje olakšavaju učenje i memorisanje slova azbuke, fonetskih parova suglasnik-samoglasnik i čitanje kratkih rečenica (Azbuka), rešavanje jednačina sa brojevima prve desetice (Matematika), te memorisanje ispravno napisanih reči engleskog jezika i prepoznavanje njihovog značenja (Engleski).

Više o ovom predivnom projektu pročitajte na blogu Autora.

Od mene samo pohvale i preporuke.

Želim da ovom prilikom pozdravim sve naše male drugare koji su ove godine krenuli u prvi razred, i želim im da im škola i učenje budu poput ove Vežbanke, zabavni i vedri.

BlogDay 2009

// August 31st, 2009 // 2 Comments » // Blog

Ove godine evo me ponovo sa BlogDay postom.

Preporučiću neke blogove koje mi je Twitter (re)otkrio. Neki su skroz novi, a drugi su sve samo ne novi.

Evo ih, azbučnim redom (url-a):

Avramov bRlog
Nemanju mi je odavno ‘donela’  Skrabalica, još iz vremena nastanka AVrAmTAR-a. Onda mi se ‘zagubio’ pa ga je Twitter vratio. Mnoštvo korisnih IT alatki i saveta, kao i simpatičnih životnih pričica. l totally cool reklama u ćošku, na koju nikad nisam kliknula (izvini), al me uvek privlači da je odškrinem.

Dijicina blogoreja
E Dijica je skroz nova blogerka, ponikla sa Twittera. Tek će da se pokaže i dokaže.

Najdrvenija advokatska e-kancelarija
Drvena je tu već neko vreme. Ja sam prvo mislila da je ona stvarno advokat. Onda, na Twitteru shvatih da nije, da je devojka od reči i knjige. I onda mi se još više dopala, što sebe ne naziva advokaticom/akvokatkom, kako li se već to kaže kad se veštački insistira na rodnoj ravnopravnosti u  jeziku.

Džangrizanje jednog Nadžaka
Kako sam o sebi kaže: “Ekletantan egzemplar ortodoksnog džangrizala“. Oštro pero uvek je interesantno, nestrpljivo čekam šta će sledeće da nadžangriza. Od skoro je tu sa ovim džangrizanjem, al’ ga znamo od ranije sa Kutlače.

Zapisi
Još jedan interesantan IT-ovac meni prepoznatljiv po lokalizovanoj terminologiji za nešto za šta većina nas nestručnjaka koristi izraze u izvornom obliku. Deluje ponekad čudno, ali to je samo zato što smo nenaviknuti. Ovo nije samo blog, ima tu mnogo korisnih stvari koje  mi mali možemo da iskoristimo, a i mnogo onih koji su za nas ‘španska sela’. Kupio me Azbukom, Matematikom i Engleskim za male školarce.

Autore preporučenih blogova ne poznajem, ali se nadam da će na sledećem BlogOpen-u krajem nedelje neki, a možda i svi, biti prisutni, pa da se iz virtual prebace u real world.

Do tada, pozdravi i preporuke.

The Deal with Disability

// August 30th, 2009 // 1 Comment » // Opšte

Znam da je BlogDay tek sutra, i taj post je spreman, ali ovaj novi video blog je danas ‘iskočio’ i jednostavno moram da ga podelim sa vama.

Preporučujem, uz jednu opasku:
loš tretman osoba sa invaliditetom nije samo balkanski specijalitet.

The Deal with Disability

Da je Pera na vreme…

// August 10th, 2009 // 8 Comments » // Blog

Ovo je mnogo bajato, i mislila sam da neće ni izaći iz drafta, stajalo je polunapisano prilično dugo. E, pa došlo je vreme da izađe na videlo.

Dešava se decembra 2008.

Posla preko glave, ali nađe se po malo vremena da se pogledaju posete na blogu. Neke mi privuku pažnju, pa tako pre par dana kliknuh na google pretragu “kapsule ProEFA” misleći da možda neko sa Roditelja (oni više neće dobiti link, banovali me) traži info kod mene. Iznenadih se videvši da još neko na sprskom piše o tome, kliknem na link, i imam šta da vidm.

Moj post sa bloga, prekopiran. Linka nigde nema. Ima linkova koji stoje samom postu, ali linka do celog teksta nema.

Registrujem se ja na forum, ostavim post, posle   nekog vremena, nema ga, obrisan. Pošaljem PP nekom od moderatora sa pitanjem da mi se objasni, prvo: zašto nema linka odakle je tekst uzet (da ne kažem ukraden) i drugo: zašto je obrisan post. Dobijem odgovor samo na drugo: “nije na temu”. Padoh od smeha. Dobijem odgovor od tog istog mod-a da se obratim adminu, što ja naravno i učinim. Dobijem odgovor, da to nije taj isti tekst. Mislim aaalo, ja pisala tekst, valjda umem da prepoznam šta sam ja pisala! Mnogo stručan admin za upoređivanje tekstova!

Nakon nekog vremena, tekst je skraćen, malo, i stavljen link na moj stari blog, valjda su mislili da sam ga ja odnegde iskopirala. Jedini je njihov problem bio što su to sve moji sajtovi (nekoliko njih, znate gde sam ja sve pisala) i naravno sklonim.

Ovako sad izgleda taj tekst. Dakle, slike nisu više u postu, nego su negde kod njih na serveru, i dalje stoji link na onaj blog.hr.

A sve ovo ne biste verovatno ni videli, da se Fly-ju nije pre neki dan desila slična stvar. I da se danas na Twitteru nije ponovila.

Kad je neko lopov, on je lopov,  što kaže Vule: Ili jesi, ili nisi.

“A svega ovog ne bi bilo da je Pera na vreme otišao u Policiju.”

Nalepnica

// August 3rd, 2009 // 25 Comments » // Blog, Razmišljanja

Vraćam se jutros iz vrtića, kad ispred ulaza vidim reklamu. Ali ne bilo kakvu reklamu. Reklamu za sajt. Kad ne padoh od smeha.

Ok, možda ja nisam neki stručnjak za marketing vebsajta (bolje rečeno nisam nikakav) ali lepiti okolo ‘reklame’ sa url-om sajta i očekivati od toga veću posetu!?

I mislim se jutros, da l’ da twittnem ovo, kad se setih da imam još sličnog materijala,  ista je vrsta, samo lokacija druga.

Bus, 17-tica, negde proletos. Prvo je reklama bloga, nalepnica na prozoru, a drugo (bilo mi malo daleko, a i slikano je telefonom, pa se slabo vidi) je reklama za jedan od postova na tom istom blogu.

Tako, samo sam htela da sa svojim virtuelnim prijateljima podelim ovu ingenioznu ideju reklamiranja sajta, pa možda se neko okoristi.

Ko pogodi lokaciju koja se vidi kroz prozor busa, vodim ga na kafu.

I još nešto. Ako budete zvonili na interfon (četvrto dugme u prvoj koloni) Vanja će očekivati da je vodite u šetnju.
Da l’ da idem sad da štampam nalepnice?

Ponuđen k'o počašćen

// June 16th, 2009 // 8 Comments » // Blog, Razmišljanja

Mislila sam da propustim pisanje o ovome. Međutim, čitam Miloja danas, pa saznah drugo parče priče, i odlučim da napišem ipak tri reči. Kaže Miloje ovako:

Prvo MO a potom i Aurora su nas tako obavestile da su plaćene da testiraju proizvod i daju svoje mišljenje o njemu.

pošto:

internet postaje komunikacioni kanal koga su marketari prepoznali kao pogodnog za informisanje ciljnih javnosti o novim proizvodima a popularni blogovi su viđeni kao dobar alat.

Da premotam sad malo unazad.

Stiže mi mail sa gmail adrese od nekog ko se predstavlja da se javlja u ime neke kompanije koja zastupa jednu drugu veliku kompaniju. Sumnjivo, do zla Boga. Za koga god da radiš, poslovnu prepisku valjda obavljaš sa neke zvanične email adrese? Ili sam ja još u kamenom dobu?

Idemo dalje: Kaže taj neko, da čita moj blog, pa mi u sledećoj rečenici ponudi da testiram “Sestro slatka” proizvod i o tome napišem… Pa taj ga zapravo i ne čita. Da je makar preleteo po sadržaju, mogao bi da se uveri da takvog sadržaja nema. A onda je on “marketar koji je prepoznao” ono iz gornjeg citata. E alal mu vera za prepoznavanje.

I poslednje, ali ne najmanje važno: “plaćene da testiraju proizvod”. Meni je taj mail ličio na sve osim na to da treba da budem plaćena. Pisalo je da će, citiram: “biti obezbeđena finansijska kompenzacija za vaše uloženo vreme”. (Treba li da pomenem pravopisne greške u pomenutom mailu?) E ako to znači da sam plaćena da testiram proizvod, onda ja mnogo loše govorim Srpski. Za moj pojam ovo je reklama. Neko je od mene tražio da reklamiram, a da pritom ne plati reklamu, nego da finansijski kompenzuje moje utrošeno vreme.

Važno je nazvati stvari pravim imenom.

Vreme je…

// June 7th, 2009 // 9 Comments » // Blog

… za promene.

Za početak izgled. Nije ni to još skroz gotovo, biće još podešavanja.
Sledi i mala promena i reorganizacija sadržaja.

Stay tuned…

Blog Action Day 08 Poverty

// October 15th, 2008 // 8 Comments » // Opšte

I deca koja žive ovde su naši sugrađani.

Uskoro, i u našem vrtiću “Pčelica”, počinje besplatni predškolski program i za decu iz nehigijenskih naselja. Formirane su grupe i očekuje se da ovih dana, nakon obavljenih zdravstvenih pregleda, uz pojačane mere higijenske i zdravstvene zaštite otpočne njihova socijalizacija.

Dobro došli drugari.

Ovaj post je deo akcije Blog Action Day 08 – Poverty

Hvala Paramecijumu na ekskluzivnim fotografijama.

BlogOpen 2008 treći put, Bor ovaj put

// October 11th, 2008 // 18 Comments » // Blog, Opšte

Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.

Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …

Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…

Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title )
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u .

Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.

Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.

Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.

Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.

Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.

Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.

Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.

Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.

BlogOpen weekend

// October 3rd, 2008 // 13 Comments » // Blog

Ujutru, Vanja ide na svoj prvi vikend kod tate.

Ujutru, ja idem na svoj treći BlogOpen. Vidimo se sutra u Boru. Prošle godine u Novom Sadu bilo je ovako.

Dodatak:

Svratite ovde u subotu između 11.00 i 19 i 30 i u nedelju između 10.00 i 14.00.
Ako ne bude nepredviđenih problema, gledajte i slušajte predavanja uživo.