Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.

Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …

Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…

Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title )
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u .

Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.

Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.

Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.

Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.

Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.

Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.

Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.

Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.

Ujutru, Vanja ide na svoj prvi vikend kod tate.

Ujutru, ja idem na svoj treći BlogOpen. Vidimo se sutra u Boru. Prošle godine u Novom Sadu bilo je ovako.

Dodatak:

Svratite ovde u subotu između 11.00 i 19 i 30 i u nedelju između 10.00 i 14.00.
Ako ne bude nepredviđenih problema, gledajte i slušajte predavanja uživo.

Nisam imala ličnog iskustva. Bez obzira što nisam, svesna sam potrebe postojanja institucije koja treba da pomogne žrtvama nasilja, prvo u donošenju odluke da se nasilju suprotstave, a kasnije i u samoj akciji.

Neću pisati nikakve uopštene priče.

Podržavam sigurne kuće. Treba da ih je više. Pomozimo.

Nedeljama pre BlogOpen-a sam bila ubeđena da ovog puta ovo zadovoljstvo propuštam. Kao što možda znate, ja se još pomalo uhodavam sa celokupnom organizacojim sopstvenog života, pa sam mislila da bi mi ovo bila samo jedna akcija koja mi u ovom trenutku i nije baš neophodna.

No, nekoliko stvari me je nateralo da se predomislim. Prvo je bila Moošemina neverovatna količina uložene energije, da sam pomislila da bih možda ipak mogla da se potrudim da se izorganizujem. Drugo je bio Konkurs za Blogopediju, na koji sam poslala dva svoja posta (uz nagovaranje). Nisam zaista očekivala ništa od tog konkursa i totalno sam se oduševila kad sam videla da su oba moja posta prihvaćena za štampu u Blogopediji. Ovo je, verujem bio “okidač” u mojoj glavi da se predomislim i uopšte počnem da razmišljam da bih mogla, barem na par sati, da se pojavim i na ovom BlogOpen-u.

Priznajem, kriva sam, nisam ni čitala uputstva za dolazak automobilom, tako da pojma nemam da li tamo piše da je jedan od ulaza u NS zatvoren (onaj kod Rodića), kao i da je pola grada prekopano, pa su moje kolege napravile neke izmene u režimu saobraćaja (a ovo je trebalo da fotografiišem i da bude u posebnom postu, no, promaklo mi je ovog puta). Onda ulaz na službeni parking, niko nije znao da nam kaže gde je. Nema veze, parkirasmo se na “običnom”.

Nisam stigla na početak, tako da nemam šta da kažem o izlaganjima pre 12h. Tema izlaganja Vladislave Gordić Petrović: “Književnost i književna kritika u elektrosferi” meni iskreno nije bio mnogo interesantan, pa sam brzo izgubila nit. Posle toga, mogla bih da kažem da je Stephanie Booth, blogging consultant, bila “zvezda” BlogOpena. Stephanie, thank you for finding the time to come to Serbia.

Izvrstan ručak sa Aurorom, Stephanie, Peđom, Draganom, Vladom (kako beše blog, zaboravih, no ja te znam iz saobraćajskog savetovanja u Somboru), *** (Aurora, pomagaj) i Nenadom prekratko trajao.

Žurimo nazad na Panel Novinarstvo u doba bloga Miloja Sekulića. Interesantni uvodničari koji sličnu stvar rade na sasvim drugačije načine. Nisu mi svi, priznajem, prijali, no, to je moj, i samo moj subjektivan utisak… Onaj poslednji, novinar RTS, toliko je bio annoying, da sam se potrudila da “iz momenta” zaboravim kako se zove.
I na moju žalost, sve se nešto oteglo, pa ne uspeh da vidim-čujem AfterPanel Moošeme: Blog-aktivizam. Bilo je već vreme da krenem kući, obaveze zovu.

A upoznala sam prvi put Suske, Dedu, Priju, Baneta i Auroru, i ponovo videla Raina, Moošemu.
Žao mi je što još neki nisu uspeli da se organizuju i da dođu u Novi Sad, no rekoše da će se odužiti… Čekam sa primerkom Blogopedije.

Vratila sam se kući sa svojim primerkom Blogopedije, BlogOpen MousePadom, dobila razglednicu Bora na CD-u (Borani, hvala vam, divni ste), i iz Novog Sada ponela sam pregršt impresija. Moram samo jednu da pomenem. Ljudi moji, pa jel se vama u NS isplati da vozite svoje automobile? Taxi od Spensa do Autobuske stanice košta 81 dinar. Ostala sam zapanjena. U Beogradu je start 80 dinara. Mogla bih da se preselim u NS? Treba li kome saobraćajac?

Slike? Imam neke, ali nemam snage da ih sada stavljam. “Obaveza” ujutru ne pita da li mi se spava… Laku vam noć želim.

Edit: evo jedne sličice.

Ma da, kasnim, znam, ali imala sam gosta, razumećete me…

Pošto sam do sad pročitala pregršt postova, uglavnom hvale, ja ću malo da iskritikujem.

Sve je za mene počelo pre par nedelja, kad mi je jedno veče stigao mail. Invitation, poziv za skup blogera, jedan od dvojice organizatiora Blogowski, eeeeej, jaaa dobila mail, poziv od Blogowskog, THE Blogowskog, da se razumemo. Pretpostavljam da celu priču oko prvobitne zamisli, neodržavanja, odlaganja i ponovnog organizovanja već znate. A i da ne znate, nije ni bitno.

Elem, Pančevo, nedelja, Đurđevdan. I mnogo mi je žao što neki, koje bih ja rado volela da sam tamo videla, nisu mogli da dođu upravo zbog činjenice da je izabran baš taj datum. No, bilo kako bilo, pedesetak prisutnih od osamdeset i nekoliko prijavljenih blogera (što je smatram odličan procenat imajući u vidu da je u pitanju prvo ovakvo okupljanje).

Ekipa sa Blog381 mala (ali odabrana) brojala svega dva člana (članice takoreći) Lang, i moja malenkost. Put do Pančeva, pronalaženje tražene adrese bez previše muke, što sam i očekivala, imajući u vidu da sam se kao pravi navigator-suvozač opremila svim potrebnim rekvizitima (čitaj kartu-da ne kažem mapu- odštampala, kao i uputstva sa blogopen.eu). Jedino malo teže nađosmo odakle se ulazi, no i to smo uspešno savladali.

E, tu nas na ulazu dočekaše Peđa i Marko, vrlo profi prvi utisak. Smestismo se, Peđa nam je predstavio, onako preko sale nekolicinu do tada pristiglih blogera. Dinke se “izdvojio iz mase”, prepoznao nas, i došao da nas pozdravi. Ostale neću da pominjem, da ne bih nekog greškom zaboravila. Nas dve 381 uz chit-chat sačekasmo najavljena predavanja.

Ja sam lično bila pomalo začuđena, kada su predavanja uopšte i pomenuta kao opcija, i u prvom trenutku, još prilikom dogovaranja u nedeljama pre samog događaja, to mi se činilo kao jedna nepotrebna aktivnost na ovakvom tipu druženja. No, kako red nalaže, sa pažnjom (koliko mi je to uspevalo obzirom na moje totalno nepoznavanje obrađivane materije) sam saslušala sva tri predavanja. Nisam se, priznajem, pronašla u ovim temama. Očekivala sam ipak da će biti malo više pro-blog priče, nasuprot tome, o blogu je bilo reči skoro samo B. Ne bila ja, ja, kad ne bih i za to imala opravdanje. Pretpostavljam da je razlog tome što je većina prisutnih blogera, upravo iz IT branše, i oni su se vrlo dobro međusobno razumeli.

Treća generalna zamerka, koju je u svom postu o BlogOpen-u pomenula i Tatjana jeste mali broj prisutnih žena-blogerki. Ovo, naravno, nema, ama baš nikakve veze sa organizacijom skupa, već sa spremnošću da se pojedine blogerke pojave na ovakvom događaju. Ne smem da zaboravim da pomenem i pohvalim Moošeminu predivnu akciju sa knjižičuljcima.

Nas dve smo ubrzo posle završenih predavanja i otišle, zbog mojih (onaj gost iz prve rečenice) i Lang-inih obaveza, tako da smo propustile Dinketovo “prozivanje”, što mi je priznajem veoma žao.

I tako, uz uglavnom pozitivne utiske (da ne bude baš da sam samo kudila) oko izbora lokacije i izvrsne organizacije celog skupa, uz očekivanje BlogOpen Summer 07, ili u najmanju ruku Fall 07 pozdravlja vas vaše dežurno zakeralo.