Ivanino blago

Forzicija

// March 27th, 2011 // 2 Comments » // Beograd, Opšte, Razmišljanja

Podsetila me Škrabalica na mog vesnika proleća. Dok forzicija ne procveta, ne računam da je proleće počelo.

Evo je, slikane ispred Skupštine u petak, tek počela, danas je daleko lepša, ali lokacija je naša komšijska, ovu više volimo.

I još jedna prošlogodišnja, slikana i isto doba.

Pretraživali ste:

forzicija (14), forzicija cene (2)

Njoke sa spanaćem

// February 24th, 2011 // 13 Comments » // Recepti express domaćice

Pravila sam pre nekog vremena ovo, i mnogo je lepo ispalo, htedoh još tad da sa vama to podelim, al’ sam nešto bila ultra bizi. Pre neki dan me drugarica podseti na to, pa evo ga danas recept.

Pojma nemam što su mi njoke i spanać kao kombinacija pali na pamet, imam uvek i jedno i drugo a nisam ih nikad do sad kombinovala. Pretražim malo po netu, izađe mi recept sa Kutlače, i taj isti na još zilion mesta, maznut, sa sve slikom. Htela sam neke zapečene, iskoče mi ove sa mondo portala, učine mi se interesantnim. Onda skapiram da i je ta fotka maznuta (šta bi drugo) sa ovog (valjda originalnog) recepta. Osim što je slika maznuta, i recept je izmenjen, pa umesto gorgonzole stavljen je parmezan.

E pa ja sam napravila neku varijantu ovih zapečenih njoka. Nisam imala ni gorgonzolu, ni parmezan, nego neki kačkavalj, koji sam izrendala.

Potrebno je:

- jedno pakovanje smrznutih (ili svežih) njoka, 500g (ovog puta isprobani novi frikomovi koji su se pojavili pre koju nedelju);
- polovina pakovanja smrznutog spanaća, topla preporuka za Yupik-ov spanać u briketima;
- neutralna pavlaka, koristila sam Imlekovu od 250g, i nje je bilo previše, sledeći put ću neku od 200g;
- rendani kačkavalj, oko 150g;
- muškatni oraščić (već mleveni, da iskoristim ono što mi je poslao brat iz Amerike);
- soli ili začina po ukusu, sušeni vlašac;
(beli luk, kao i praziluk koji se spominju u ova dva recepta su izbačeni, ja to ne jedem, vi probajte ako volite)

Spanać sam odmrznula, blago propržila na maslinovom ulju, posolila kulinat začinom bez aditiva (hvala Škrabalici koja mi ga je još odavno preporučila, sad samo njega trošimo) i sušeni vlašac.  Spanać je krupan pa sam ga stavila u blender, zajedno sa pavlakom, da se usitni. Nisam preterala sa usitnjavanjem, da se po malo vide delići spanaća.

Skuvala sam njoke, i kad su isplivale posle par min uta, sklonila ih u vatrostalnu činiju. Njokama sam dodala smesu od spanaća i pavlake, dodala obilno muškatnog oraščića, skoro sav rendani sir i izmešala. Odozgo sam posula ostatak sira, i stavila u rernu da se zapeče.

Izvrsno je, muškatni oraščić mu daje malo neobičnu aromu, ali nama se dopala.

Ova mera je za nas dve prevelika, sledeći put, ili zovemo nekog u goste, ili pravimo pola mere.

Pomenuta drugarica sa početka posta pravila je takođe, kaže da joj se dopalo. Njene su ispale ovako.

A vaše?

Pretraživali ste:

njoke (18), njoke sa spanacem (14), pravljenje njoka (4), njoke od krompira (4), spanac u briketima recept (3), njoke sa (2), recept njoke sa spanaćem (2), priprema smrznutog spanaca (2), recepti njoke sa spanacem (2), spanac u briketima (2)

Devet

// February 14th, 2011 // 16 Comments » // Dogodovštine, Vrtić

Od kartonskih kutija u obliku srca koje su nam stigle od drugara, od ovog materijala, malo lepka i strpljenja nastala je ovogodišnja vrtićka torta. Bila je napunjena raznim slatkišima.

Na onu pravu, svratite, ako je ostane posle večerašnje žurkice.

Ustupite mesto starijima

// January 18th, 2011 // 11 Comments » // Dogodovštine, Vrtić

U holu kod čiviluka za presvlačenje su tri klupice i jedna tapacirana stolica. Vanja voli da sedi na ovoj stolici, jer su joj klupice niske.

Juče popodne, nekako u isto vreme, četvoro klinaca ide kući. Vanja trči tamo-vamo dok ja razgovaram sa defektologom (nova divna devojčica). Konačno je savatam da se preobuje.

Na toj stolici sedi njena drugarica, manja devojčica, ima oko 3 godine. Vanja bi takođe tu da sedne, meni izgleda kao da bi da sedne zajedno sa njom, ali ubrzo shvatam da joj zapravo “traži” da ustane. Devojčica ustaje, sa osmehom, i odlazi da sedne na klupicu. Ja u čudu, potpunom, ovo nisam ranije videla. Al se svi slatko ismejasmo.

Zna se ko je stariji, i ko gde treba da sedi. To se uči od malena, je l’ da?

Pretraživali ste:

sedim na stolici u skoli (2), devojcica sedi (1)

Cookie jelka

// January 1st, 2011 // 9 Comments » // Gosti, Recepti express domaćice

Počećemo Novu godinu novogodišnjim raspoloženjem. Za to se ovog puta pobrinula moja specijalna gošća, AnaK, koja nam je juče, taman na vreme, donela ovu jelku.
Da ne bude zabune, ovo nam je jedina jelka u kući… a uskoro će i ona biti smazana.

Omiljeni, provereni recept za kolačiće je ovaj:

Sastojci:
200 g brašna
100 g sitno mlevenih badema
150 g šećera (ja stavljam 100 g, moji ukućani vole manje slatko)
125 g maslaca
1 jaje
1 vanilin šećer

Testo umesiti mikserom, spiralnim žicama, ili ručno. Najlakše ga je rastanjiti oklagijom, između 2 lista papira za pečenje. Za jelku su potrebne po 2 zvezde svih veličina, i gomila malih kružića, kvadratića, zvezdica – koje ćete stavljati između svake dve zvezde. U sredini svake zvezde napraviti otvor malo širi od debljine štapića koji ćete provući. Kolačiće peći na 160ºC oko 10 minuta za veće oblike, i 7-8 minuta manje.

Kada se ohlade, ukrasite ih ako imate strpljenja, a ako ne odmah ih ređajte, kao na slikama.

Od Vanje za Novu godinu

// December 29th, 2010 // 12 Comments » // Opšte

Od Vanje, svojeručno. Njen otisak šake, i prstiju.

(naravno uz pomoć defektologa)

Pretraživali ste:

od vanje za devojku (2), otisak sake (2)

Nove pahulje

// December 23rd, 2010 // 9 Comments » // Opšte

Prošle godine sam pravila pahulje od papira, pa ovog puta reših da se okušam u nekoj drugoj tehnici. Ideja je stigla od katy elliott koja ih je pravila prošle i pretprošle godine.

Makarone ovog puta na tapetu, u obliku točkića, kad onih u obliku cvetića kod nas nema. Točkića je bilo u Merkišu, znam sto posto, a onda kad sam se ja prisetila da bi trebalo da ih kupim, odjednom ih više nije bilo. Onda tražim u jednoj, drugoj, petoj radnji… nigde ih nema, tamo gde ja inače svraćam. Onda dobih info gde su viđene, pohitah u drugu radnju istog lanca, i konačno ih nađoh.

Prvo je potrebno probrati odgovarajuće, koje su iole pravilnog oblika, takvih je bilo oko trećine, proveravan je svaki pojedinačni komad iz jednog pakovanja od 500g.

Pomislila sam prvo da ih spajam nekim jestivim lepkom, nađoh neki na netu, isprobah neku varijaciju na temu, ali sve je bilo vrlo muljavo i krto, tako da se brzo predomislih, i vratih na dobri stari OHO lepak. Prvu turu sam lepila na aluminijumskoj foliji, koja se relativno lako skidala sa zalepljene pahulje, ali ne dovoljno lako. Onda poslušah savet sa jednog od linkova na kome sam i pronašla inspiraciju da to radim na pek papiru, i da pahulje povremeno okrećem. Da, lakše se odlepljivalo tako, ali je veliki deo lepka ostajao zalepljen za makarone popunjavajući neke od šupljina. Prevazilazeći sva moja očekivanja lepku je trebalo 24h da se potpuno stvrdne, i da pahulje budu spremne za sledeću fazu – bojenje.

Trebalo je prema savetu da koristim boju na raspršivanje – u bombi. To nisam ni potražila. Bojila sam belom temperom, probala četkicom, pa mi se učinilo pipavo i nedovoljno dobro, onda sam probala da u malo vode razmutim istu temperu, i da napravim ‘kupku’ od boje, naivno očekujući povoljan ishod. Bilo je tek blago obojeno, ali ni blizu očekivanjima, pa se vratih četkici. Veoma pipavo, i prljavo, bila sam umazana skoro do lakata.

Želela sam da ih uvaljam u neke šljokice, ali ne nađoh srebrne, pa sam mkupila crvene i zelene. Nisam ih iskoristila, poslužiće za nešto drugo, čitajte da vidite zašto.

Sušenje je trajalo relativno kratko. Provukla sam srebrnu tračicu, i tu se moja akcija ovogodišnjih pahulja od makarona završila. Tokom procesa pravljenja, nekoliko pahulja mi je slučajno ispalo, i polomilo se. Veoma su, veoma krte, tako da sam od nekog daljeg ukrašavanja ovih pahulja odustala.

U par reči: mnogo muke ni oko čega.

Pretraživali ste:

pahulje od papira (3), jestivi lepak (2), bojenje makarona (1), gde kupiti jestivi lepak (1), koristi li tko jestivi gliter (1)

Šest godina Blaga

// December 22nd, 2010 // 22 Comments » // Blog

Toliko je godinica blog napunio. Vanja će u februaru imati devet.

U vreme početka blogovanja imali smo krizu, loš eeg, uvedeni antiepi lekovi, zakazivanje bolničkog lečenja kako bi se tačno odredilo šta se sa eeg-om dešava. Ja u frci tolikoj, da zamisliti ne možete. Ovo je bio način da sopstvene, prvo akcije, a potom i misli, pribeležim. Za sebe. Tek mnogo kasnije je postalo jasno da je to dobro i za druge.

Počinjem na besplatnim blog sistemima, u to doba, krajem 2004. u Srbiji tako nešto nije postojalo, pa odabiram hrvatski. Onda se šetam kroz skoro sve moguće blog platforme, i konačno se leta 2006 zadržavam na wordpress-u, prvo na 381, od februara 2007 skrasih se na sopstvenom domenu, tu gde me i sad čitate. Pojma nisam imala ništa o blogovanju, ali sve se vremenom nauči, samo ako se pita, i ako ima dobrih duša koji po neko svoje znanje žele da sa nama laicima podele.

Mnoge sam divne ljude upoznala, mnogi su se iz online prijatelja premestili u zaista dobre real life prijatelje. Hvala vam svima na divnom vremenu, savetima, društvu… I budite tu i dalje. Ja znam da ja hoću. Ono što mi prija, ne menjam.

Ovog puta, za specijalni moj blog dan, želela sam da vas počastim nečim stvarnim. Svratite na tortu koju je specijalno za Blago napravila moja drugarica i koleginica S. iz Male slatke izvrnute torte. Za sad samo gledajte kako izgleda, kad dođete, možete je i probati.

Pretraživali ste:

torte za 20 godina (1)

Sneg

// December 18th, 2010 // No Comments » // Dogodovštine, Vrtić

Ovih dana snega ima napolju, po malo.

Juče, spremamo se kući iz vrtića. Skakutanje po holu, razgledanje fotografija se ne zaboravlja. A onda, primeti na krovu kućice belo. Sneg. Penje se na prste, pokušava da dohvati. Uspeva joj. Pipa. Pa je u čudu, povuče malo one vatice koja izigrava sneg, pruža mi ruku uz negodovanje.

Ovo bre nije sneg, šta je ovo!

(ove ste slike već videli, al’ šta mari!)

Srebrno drvo

// December 12th, 2010 // 8 Comments » // Vrtić

Stigla je zima i u vrtić. Pahulje su tu, a i sneška imamo.
Još samo pravi sneg da padne.

Pretraživali ste:

srebrno drvo (2), drvo srebrna kiša (1)

Gingerbread kamenčići

// December 6th, 2010 // 10 Comments » // Recepti express domaćice

Ma da, recept je za kolačiće, ali ispadoše tvrdi kao kamenčići.

Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:

Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.

1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašna

Može da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.

Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…

Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.

Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.

A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.

E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u  kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.

Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.

Update 12.12.2010:

Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda),  međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila  sam sa margarinom.

Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…

Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.

Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.

Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.

Pretraživali ste:

medenjaci (20), медењаци (4), medenjaci bez meda (3), medenjaci recept (3), recept za medenjake (2), mekani medenjaci recept (2), medenjaci recepti (2), medenjaci mekani (1), ukraseni medenjaci za decu recepti (1), gingerbread kolaci prodaja beograd (1)

Pozorište

// November 29th, 2010 // 2 Comments » // Dogodovštine, Vrtić

Dolazim po Vanju danas, negde oko 4, vidim neka gužva ispred vrata, ljudi se skupili. Pozvonim na interfon, kao i obično, kad mi javljaju, da je Vanja dole, na pozorišnoj predstavi u sali. Sala ima prozore na celom jednom zidu, skapiram da roditelji spolja, kroz taj prozor gledaju klince. Pridružih im se.

Nisam naravno imala sa sobom fotoaparat, ali mobilni je tu, da bar malo steknete utisak.

Vanja je, kažu, uživala.