Ivanino blago

Da te volim…

// August 14th, 2011 // No Comments » // O meni

Jedna pesmica za nedelju popodne.

Da te volim – Aleksandra Kovač

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao.

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge žene lude za tobom
a ti meni pripadaš.

Da te volim, malo je reći
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreći
da te jos nisam pronašla.

Ti si moja životna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina.

I mada znam da ponekad sumnjaš
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala.

Uzmi boje

// July 17th, 2011 // 1 Comment » // O meni, Opšte

Uz ovo vruće nedeljno popodne…

Neverne bebe “Uzmi boje”

Senke naših dana miluju ti kosu, jesen priča
Gde smo bili juče a gde smo sutra – ko me pita…
Pokloniću ljubav i sve one zlatne godine
I sanjaću budna za sva ona jutra gde smo nekad hteli…

Uzmi boje
I nije važno da l’ su moje ili tvoje
Pa pokaži da l’ negde sunce opet rađa za nas dvoje…
Možda ti i ja nismo rođeni za nas…

Previše je reči pobeglo bez stida kad se zbroje
Zar je tako teško preko svega preći
Uzmi boje…

Uzmi sivu i zlatnu i naslikaj neki novi dan
Još korak se znamo
Dodirnuli smo nebo i hodali kroz snove…

Pamtim

// October 17th, 2010 // 3 Comments » // O meni

Pamtim by Tanja Banjanin

Sećam se ulice i kiše koja počinje.
Još čujem korake, još kao da je živo sve.
Dugo sam stajala, kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode, a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je, zar ne?

Nisam razumela,
Ne umem da zaboravim taj prekinuti film.
Jos uvek borim se sa tim.
Dugo sam stajala kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je…

Zoran Đinđić – najveći car

// October 16th, 2010 // 1 Comment » // Blog

Potržavam akciju Istoka Pavlovića, da probamo da blogeri urade nešto, da google nauči ko je najveći car.

A zašto učestvujem? Zato što je Istok izabrao jedinu osobu srpske političke scene koja je imala viziju, jedina osoba koju nisam lično poznavala, a zbog čije sam smrti plakala.

Dakle, najveći car je baš on.

Fotografija preuzeta sa sajta Politike.

UPDATE

Uspeli smo! Trebalo je 24h da Google nauči. Probajte sami pretragu. Detalje čitajte u update-u posta ko Istoka.

Blago nije tužna priča

// September 30th, 2010 // 18 Comments » // O meni, Razmišljanja

Blago je sreća. Možda drugačija, ali definitivno sreća. Ona čista, jednostavna, iskrena, nekanalisana sreća.

Blago je život. Možda jesu neke okolnosti u početku bile tužne, pa je sad život malkice drugačiji od očekivanog, ali dobro, sleteli smo u Holandiju, pa se trudimo da u njoj uživamo.

Blago je Vanja. Svaka sitnica je kao kuća.

Blago sam ja. Moji usponi i padovi. Želje, ostvarene i one koje će ostati nedosanjane.

Blago je hvalisavo, na sav glas da istrtljam, da se svima pohvalim, da svi znaju kakvo blago ja imam.

Blago je ponosno i blagom se ja ponosim.

Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.

Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.

Blago je jednostavno blago, a kako blago može biti tužno.

Da li je Blago tužna priča?

// September 22nd, 2010 // 30 Comments » // Blog, O meni

Proveravam često odakle stižu posete, pa nekad pronalazim neke koje me začude.

Na jednom forumu, neko je napisao da je ovo jako tužna priča, i ja se začudih, zaista. Pišem li ja zapravo onako kako zaista jeste? Preterujem li, na bilo koju stranu?

Volela bih feedback, ako vas ne mrzi.

Šta vi mislite? Da li je Blago tužna priča?

Kako se prelazi ulica

// May 6th, 2010 // 3 Comments » // Dogodovštine, Traffic

Danas, vraćajući se iz vrtića specijalnim prevozom (neću više da je pominjem, obećala je da će gostovati ovde), slušali smo dečje pesmice. Mami se naročito dopala ova, a i Vanja trenutno, dok stavljam ovaj post, traži da joj pesmu pustim ponovo, i ponovo, i ponovo, i ponovo…
(srećom ovo je bilo neophodno i meni, kako bih uspela da skinem reči, sad će ih biti i kod čika Gugla)

Kako se prelazi ulica – Branko Kockica

Kad se prelazi ulica gde nema semafora,
onda se vrlo dobro porazmisliti mora.

Kao što se reka prelazi na obeleženom gazu,
tako se i ulica prelazi na pešačkom prelazu.

Refren

da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
oprezno prelazi

Kada na prelaz staneš, da te auto ne bi tresn’o,
prvo pogledaj levo a zatim pogledaj desno.

Ako sa leve strane dolazi auto reka,
onda se malo strpi onda se malo čeka.

Refren

Ako i s desne strane dolazi auto reka,
onda se još malo strpi onda se još malo čeka.

Ako levo i desno nikakvih kola nema,
ulicu brzo pređi jer na njoj se ne drema.

Refren

Biram da recikliram

// April 27th, 2010 // 2 Comments » // Opšte

Mislila sam da propustim pisanje o radionici, ali evo ipak njenih rezultata.

Pre neki dan u rss iskočilo mi ovo

(photo by make and takes)
i obećah da ću pokazati kako su naši u vrtiću (roditelji i defektolozi, dečica su naravno pomagala) napravili nešto slično. Radionica je bila u okviru obeležavanja dana planete Zemlje, tema je bila Biram da… naš vrtić imao konkretnu temu — recikliranje.

Ja sam samo ušla, i otišla da gledam druge vrtićke aktivnosti, a oni su napravili sve ovo. Pogledajte!

Štand sa sitnim rukotvorinama.

I naše cveće, slično onom sa prve slike.

Neverne bebe

// July 6th, 2008 // 6 Comments » // O meni

Stoji mi ova pesma danima, nedeljama, mesecima u draftu. Mislila sam da je nećete nikada videti. Zašto? E pa zato, ne pitajte me to, sada valjda više nije ni važno.
A onda, slučajno, gledajući Stat Counter, kako to radim svakog dana, vidim jednu posetu sa nepoznatog bloga. Šaptač snova.
Vidim tamo reči ove pesme. I ijekavicu. I knedla mi u grlu zastane, samo sam se nečeg prisetila. Jedan potpuno lični utisak, od pre mnooogo godina i jedna ijekavica koja mi je tada puno značila.

Poslušajte.

Neverne Bebe – Da ima nas

Korak iznad duge, tanka linija
opet svoje misli govorim na glas
koliko li ću puta oterati strah
samo da si tu i da ima nas

Prečicom od snova, korak ili dva
koliko je samo kilometara
pravim te od svega što mi neko da
nek dobar vetar snove pogura

Ref.
Pogledaj u sunce, iznad oblaka
to što tamo vidiš to smo ti i ja
pogledaj u nebo, pogledaj u san
to se zove ljubav to smo ti i ja

Opet svoje misli pricam na sav glas
ponekad o sreći i da li ima nas
sve dane tvoje kupiću
bas sve reči što se nikad ne čuju
sve dane što nam dušu spajaju
toliko te volim samo budi tu

Ja bih te sanjala

// June 29th, 2008 // 1 Comment » // O meni, Opšte

Vanja je danas za Vas izabrala ovo.

Ja bih te sanjala – Negative

Da nema sunca ni meseca,
ja mogla bih.
Da nema vode ni vazduha,
ja mogla bih.

Da nema stiha ni tonova,
ja mogla bih.
Ali, da nemam tebe,
šta bih tada ja?!

I da imam gde da odem,
ja ne bih otišla.
Da imam šta da kažem,
ja bih ćutala.

I da nekom drugom mogu,
ne bih mu pevala.
Jer da nemam tebe,
šta bih tada ja?!

Ja bih te sanjala,
Ja bih te sanjala,
Od snova te pravila,
Jer ako postojiš ti,
Postojim i ja…

Na slovo na slovo

// April 13th, 2008 // 4 Comments » // Opšte, Razmišljanja

Sećate li se ovoga?
Mića Tatić i emisija “Na slovo, na slovo”
Ja baš i ne, ali me je džingl na jutarnjem programu B92 podsetio.
Mnogo mi je lep ovaj tekst.
Pisao je Duško Radović.

Life is too short

// October 12th, 2007 // 5 Comments » // O meni, Razmišljanja

Pre nekog vremena sam ovu sličicu i tekst sa nje poklonila Lang za rođendan.

Sad je meni zatrebala, pa je poklanjam sebi.