Posted on Leave a comment

Knedle bez šljiva

Svekrva često pravi knedle sa šljivama. Neki to zovu gomboce, ja sam taj izraz čula prvi put od mojih drugarica sa interneta. Moja Baba taj izraz nije koristila, a ni moja svekrva, obe Banaćanke.

Dobijem ja recept, zapišem, i smislim se da ih pravim.

Originalni banatski recept za knedle sa šljivama:

Skuvati krompire i ispasirati. Kad se prohladi dodati:

  • 1 jaje
  • 1 kašičicu soli,
  • 3-4 kašike ulja,
  • brašna da se zamesi meko testo koje se ne lepi mnogo (ali se ipak malo lepi).

Na pobrašnjenoj podlozi razviti na oko 1cm debljine. Seći kvadrate stranice oko 10cm. Na svaki kvadrat staviti šljivu bez koštice i napraviti kugle.

Kuvati u posoljenoj vodi. Kad isplivaju preliti sa malo hladne vode, skloniti sa šporeta, ocediti i valjati u propržene prezle. Pošećeriti.

Od ostataka testa praviti valjuške (šufnudle) koje se mogu jesti slatke ili slane.

Takav je recept bez preciznih mera krompira i brašna.

Smislim se ja da pravim knedle, napravim testo i shvatim da nisam izvadila šljive iz zamrzivača. I kud ću – šta ću, stavim šta sam imala: banane i nutelu. Pun pogodak. Sledeći put pravim sa višnjama.

Posted on Leave a comment

Starinske banatske krofne sa rupom by Emilija

Banatske krofne s rupom

Emilija je moja svekrva, rođena u Banatu, i ovo su njene originalne krofne koje su se u njihovoj kući pravile još iz vremena kad je ona bila devojčica.

Mesiti sve u velikoj vangli.

Potrebno je:
250ml mlakog mleka,
250ml vode,
2 kašičice šećera,
1 kocka kvasca,
razmutiti i ostaviti da se aktivira. Dodati
1 jaje,
malo zejtina (2-3 šljisa iz flaše, kad se sipa iz flaše, pa tri put klo-klo-klo, to mu dođe to. Inače je mera “malo” zejtina),
1 kašičica soli,
brašna toliko da se dobije meko lepljivo testo (mesiti varjačom, kad testo počne da spada sa varjače koju podigneš tad je dovoljno brašna)*.
* kad budemo sledeći put pravili izmeriću, mada to zavisi od vrste brašna i njegove vlažnosti, od vlažnosti vazduha, veličine jajeta.

Vaditi krofne metalnom modlom

Ostaviti da naraste, premesiti.
Još jednom.
Treći put kad naraste istresti bez mešenja na dobro pobrašnjenu podlogu.  Malo rastanjiti oklagijom ako treba. Testo je vrlo mekano i lepljivo – što je mekše testo budu lepše krofne i vredi da se pomučite.
Metalnom modlom, ili čime drugim vaditi krugove testa i staviti na pobrašnjenu podlogu.
Prstima (pobrašnjenim) napraviti u sredini rupu (probušiti testo).

Pržiti na masti

Pržiti u manjoj šerpici u dubokoj masti. Ako baš nemate ili ne koristite mast, sigurno može i u ulju, ali za istovetnost ukusa ne garantujem. Pržiti sa obe strane. Pustiti da se malo ocede od masnoće.
Obilno posuti prah šećerom.

Sveki je iz Mokrina kod Kikinde i koristi isključivo kikindsko meko brašno tip 400, drugo ne priznaje. Ovo nije reklama, tekst nije plaćen.
🥰

U rupu stavite džem ko voli, ili krem, ili ako ste kao ja, onda ništa.
Prijatno.
(nisam je pitala pa zato nema fotografije na kojoj se ona vidi)

Posted on Leave a comment

Slavsko žito od Jovanovića

Moji Jovanovići slave Svetog Alimpija stolpnika, 9. decembra.
Na našoj porodično ikoni, na poleđini, piše:
“Osvećena 13. XI – 6. XII 1931.
Pr. Milivoj N. Mitrović”

dok na ramu stoji pečat:
“Borivoj Jovanović
Beograd – Rajićeva ul. 22”
Ja sam svojevremeno ovo prepisala, sada se već jedva raspoznaje, pisano je grafitnom olovkom.

A sad slavsko žito.
Uveče 7.12. se stavi žito u ekspres lonac, vode 2 puta koliko ima žita (po visini). Kad lonac propišti, skine se sa šporeta, umota u ćebad, jorgane i perjane jastuke i ostavi da stoji do sutra.
Sutradan, 8.12. popodne (skoro 24h stajanja) žito je obično još toplo. Otvori se i rasprostre po čaršavu, da se osuši, ako je ostalo tečnosti. Ovo prvenstveno zavisi od žita.
Kad se malo prosuši (što je suvlje, biće bolje žito) samelje se dvaput na mašini za meso.
Prvo mlevenje je lako, dok je drugo malo “tricky” jer je lepljivo. Ja sad imam električnu mašinu za mlevenje mesa pa je daleko lakše.

Kad meljete drugi put žito stavite u veliku šerpu da biste mogli lakše da pomešate sa ostalim sastojcima.

A ostali sastojci su:
koliko je bilo nekuvanog žita,
toliko mlevenih oraha i
toliko prah šećera.
Znači, ako ste kuvali 500g žita (što je za potrebe našeg slavskog veselja bilo uvek sasvim dovoljno) onda treba i 500g mlevenih oraha i 500g prah šećera.

Kad dodajete šećer smesa postaje “tanja” i lakša za mešenje, kad dodajete orahe ona se zgušnjava. Mešenje se “radi” rukama. Nemojte odmah staviti sve orahe i sav šećer nego dodajte malo po malo od oba sastojka.
Možete, ako ne volite mnogo slatko žito i da malo smanjite količinu šećera. Probajte. Možete dodati i vanilin šećer ako volite, ali njega nema u našem originalnom starisnkom porodičnom receptu.

Kad sve izmešate, onda je potrebno dodati muškatno orašče. Ovo opet po ukusu. Najbolje je da se koristi ceo oraščić i da se izrenda onom malom rendicom. Njega stavljate opet po ukusu, ali otprilike pola oraščeta će biti dovoljno. Vodite računa da je već mleveni muškatni orašćić blažeg ukusa neko ovaj ceo kojeg sami rendate. Svakako usput probajte.

Kad ste sve lepo izmešali, oblikujete “brdašce” na kristalnoj ili kakvoj drugoj tacni, sve rukama tapkajući. Preko njega kroz cediljku obilno pospete prah šećer, on treba da podseća na sneg.
Nakon toga se stavlja u frižider gde čeka sutradan.
Do sutradan će žito upiti šećer koji je posut odozgo, stvoriće se kao staklena ledena korica, pa ćete pred služenje dodati još šećera.

Posted on 6 Comments

Izađi mi na teglu 2015

Izađi mi na teglu 2015. grupni portret Ove godine su se svakojake đakonije spravljale.

Krastavci na vodi. To nisam do sad nikad probala, rekoše mi da je vojvođanski specijalitet, moja baba banaćanka to nije pravila. Recept sam izguglala, hvala dragoj Vojvođanskoj kuhinji.

Jagode, maline, breskve, onako kako su nailazile. Tu je radio džemfix. Kajsije i šljive nismo slikali. Šljive slikane samo na drveću, dva dana kasnije završiše u tegli. Možda slikam naknadno, pa stavim i njih. Ova dva na starinski način.

krastavci na vodi maline i breskve šljive još na drvetu, uskoro u tegli

Posle došli na red lukčići, njih sam samo zalivala, drugi ih za mene izvadili. Feferonke raznobojne sam sama ubrala. I zelene paradajze. Paradajz paprike smo kupili, kao i šargarepu i krastavčiće. Recept za turšiju je stari proveren.

lukčići feferonke i druge paprike

paradajz iz bašte i krastavčići recept za turšiju

Ne smem da zaboravim ni peglane paprike, recept moje švester Zorice.

peglane paprike i šargarepa

Tu je naravno i ajvar, bez njega ništa. Recept stari provereni, pomagača mnogo.

ajvar ajvar
ajvar

Od nas za sad toliko, a ti zimo draga, nemoj da žuriš, možda bude još đakonija, strpi se malo.
To be continued…

Posted on 2 Comments

Dan broja π: π pita

Danas je 14. mart, u zemljama u kojima se datumi pišu obrnuto nego u srpskom jeziku, prvo mesec pa godina, današnji datum se piše 3.14. što je svima poznata skraćena vrednost Ludolfovog broja π. Na engleskom, grčko slovo π čita se (\ˈpī\) što je identično izgovoru reči pita pie \ˈpī\. Zato se na ovaj dan često prave pite ukrašene grčkim slovom, ili vrednošću Ludolfovog broja.

Postoji i dan aproksimacije broja π , 22. juli pošto je 22/7=3.14.

Neke lepe primerke ovakvih pita možete potražiti  sami, meni su se naročito dopale ove: prva, druga, treća.

Evo mog skromnog doprinosa za pi day: pi pie.

Pi pie Pi pie

Testo za pitu pravljeno je prema receptu sa sajta Marte Stjuart, recept Sare Keri. Zaista je izuzetno jednostavno napraviti testo, dok je malo teže rastanjiti testo bez pucanja, a naročito iseći i preneti sitne delove.

Posted on 7 Comments

Gingerbread jelkice

Gingerbread jelka, Srećna Nova 2013.Da ne bude da nismo imali jelku, evo nekih.

Od pre neku godinu, tradicionalno pravim AnaK keksiće od badema, punu kutiju, da potraje do… februara. Ove godine sam isprobala i da umesto badema stavim mlevene pečene lešnike. Obe vrste keksića su divni, i njih sam pravila sitnijih oblika. I taman pomislim da je dve vrste keksića dovoljno, iskrsnu ova zvonca Marte Stjuart, divna ukrašena, i odlučim da se oprobam u ajsingu. Martin originalni recept možete da nađete ovde, pogledajte i video, meni je on najviše koristio da se odlučim da isprobam ukrašavanje.

Ja sam imala izmene u receptu, iz dva razloga: prvi je da mi živimo u Srbiji, a drugi je moja alergija na cimet.Pošto je po originalnom receptu potrebno jedno jaje, nisam znala kako bih ga podelila, pa sam pravila celu meru kolačića, ali sam ispekla samo pola, durgo pola testa je u zamrzivaču, čeka neku drugu priliku.

Dakle, za kolačiće sam koristila:

Suvi sastojci:
3,5 šolje (imam neke lepe plastične merice) brašna, običnog tip 5001 kašičica praška za pecivo
1 kašičica đumbira u prahu (sad znam da je trebalo da stavim više, pošto nisam stavljala cimet)
1/2 kašičice mlevenog karanfilića (nisam imala mleveni, pa sam ga samlela u mlinu za biber)
1/2 kašičice muškatnog oraha (i ovog sam mogla malo više, ali on je prilično jak, pa sam se držala sigurnog)
1/2 kašičice soli

Mokri sastojci:
125g putera na sobnoj temperaturi
3/4 šolje žutog šećera (nisam imala muskovado, on bi bio bolji jer je tamniji, vlažniji i ima jači karamelasti ukus)
1 kesica vanililn šećera (ovo je moja modifikacija zbog preskakanja cimeta)
1 kašičica ekstrakta vanile (čitajući na ambalaži saznajem da je to samo veštački ukus, ali nema bolji da se kupi, ovo je takođe moj dodatak)
1  jaje (klasa S, ali nisu neka baš velika)
2/3 šolje malteksa (ekstrakt ječmenog slada, u nedostatku melase koja je u originalnom receptu)

Izmešati suvu smesu, umutiti puter i šećer, pa dodati jaje i malteks. U morku smesu dodati suvu. Nije baš toliko lepljivo kao na njihovom videu. Testo sam podelila u dva dela, jednu stavila u zamrzivač za drugi put, a durgu polovinu u frižider na bar 2h (oni kažu jedan, ali nije dovoljno).
Između dva lista papira za pečenje, i sa malo brašna razvući na oko pola cm debljine i vaditi kolačiće. Lepo se razvija i kad se malo ugreje (ostatke naravno premesim za još kolačića). Polovina smese je za oko 3 pleha. Pravila sam veće i manje oblike, veći su lakši za ukrašavanje, naročito kad ste početnik kao ja. Pekla sam prvi pleh kako je rečeno, dok krajevi ne počnu da rumene, mislim da je to previše, ostale sam pekla kraće, nisam čekala da promene boju. I da vam kažem, nisu oanko jako tvrdi kad se ohlade, pa oni kamenčići od pre neku godinu, imam utisak da je ovaj malteks doprineo tome.

Ajsing sam pravila od pola mere i potrebno je:
(onih 6 šolja šećera me dotuklo)

1 belance (to je tačno 1/4 šolje)
3 šolje prah šećera
1 kašičica gustina (tamo piše cream of tartar, to nemam, i pojma nemam što sam stavila gustin, eto, došlo mi)
sok od jednog limuna (tamo nema, piše voda, ali lepši je limunasti ukus)
vode do dobijanja potrebne gustine (to pogledati na videu)
ziplock kesa za zamrzivač (jer je čvršća od ostalih, a i lepo se zatvori gore, da ne iscuri kad se spusti)

U šećer staviti belance i mutiti. Mnogo se gusto dobije, previše je to šećera. Ni sok od celog limuna nije uspeo da “razvodnji” smesu, pa sam i vode dodavala. Definitivno treba smanjiti količinu šećera. Možda bi mogao da se doda vanilin šećer, to sam ovako na glas razmišljam. Ajsing je ukusan, ne čini mi se da je presladak. Nisam se baktala još i sa bojama, za početak je bela sasvim dobra.

Kolačiće ukrašavati kad se potpuno ohlade. Ne znam šta bi se desilo da nisuhladni, nisam isprobavala. Potrebna je preciznost rada sa kesom, ali vrlo brzo se izvežbate, posle 3-4 klačića. Neke sam pred kraj umakala jednom stranom u ajsing, može i tako.

Poslušati savet i sačekati da se ajsing lepo osuši, potrebno je više od sata, kako oni rekoše. Drugim rečima, NE PIPAJ da proveriš jel suvo, inače ostadoše ovakvi otisci pristiju.

Od mog kulinarskog umeća toliko za sad.

beli keksići, puna kutija Gingerbread jelke Gingerbread keksići, Srećna Nova 2013.

Želim svim drugarima sreće i napretka u Novoj 2013. godini. Ljubimo vas nas dve.

Posted on 3 Comments

Carske mrvice

osmehMoja keva ih non stop pominje. Ja se ne sećam da ih je ona pravila. Baba možda, ali ni ukusa se baš ne sećam.

Probala sam ranije da pronađem neki recept, ali nisam se ni za jedan zainteresovala toliko da bih ga isprobala.

Do jutros.

Pogledajte ovde recept za Kaiserschmarrn.

Wikipedia kaže ovako (“Kaiser”, meaning “Emperor” and “Schmarrn” is “Mishmash” in Austrian German) is one of the best known Austriandesserts, popular in the former Austria–Hungary as well as in Bavaria. In Hungary it is called “császármorzsa” or simply “smarni”[1]. The translation of Kaiserschmarrn has generated some etymological debate. While “Kaiser” is literally translatable (as Emperor), the same cannot be said for “Schmarrn”. “Schmarrn” has been translated as a mishmash, a mess, crumbs, a trifle, a nonsense, a fluff, or even as a mild expletive.

Sad kad vidim poreklo reči, shvatam da je to možda od moje druge babe, Banaćanke.

Trebaće vam za 4 osobe:
1 šolja mleka
4 jaja
1 1/4 šolje brašna
1 kašika šećera
2 kašike putera
(ja sam stavila još i kesicu vanilin šećera)
prah šećer za posipanje

Pomešati suve sastojke u jednu posudu, mokre u drugu. Mokre sipati u suve, i izjednačiti masu. Gušća je od one za palačinke, ali jako liči na nju.

Za tiganj donjeg prečika 20cm, ova količina je za tri tiganja. Zagrejte tiganj, stavite puter da se istopi, i sipajte masu. Ne dirajte dok sa donje strane ne počne da rumeni. Onda okrenite, i najbolje drvenom špatulom usitnite masu stalno je mešajući, da svi komadići budu jednako pečeni sa svih strana. Što više mešate, komadići će biti sitniji.

Zimi se ovo jede toplo, sa voćem iz kompota, ili sa džemom.
Mi smo danas jeli hladno, sa malinama.
Prijatno.

carske mrvice carske mrvice carske mrvice

Posted on 12 Comments

Drugačije banane

Sve je počelo jednim običnim chatom sa momsab-om u radno vreme. Njegov kolega telefonom naručuje klopu, momsab dobacuje da njemu donesu banane, al ispade da čovek naručuje da mu donesu roštilj, pa tako banane ispadoše iz kombinacije.

A što? Pa kad mogu flambirane, što ne bi mogle grilovane banane. Ja naravno odmah na google i konstatujem da to, naravno, već postoji. I to ne samo grilovane, nego i pržene. Rešim da ih isprobam.

Grilovane sam pravila u četiri varijante. Isekla i stavila na vruć roštilj tiganj. Druga varijanta je sa mrvom putera na istom tiganju. Probala sam bez i sa čokoladnim prelivom. Predivno je, ali PREDIVNO. Banana poprimi potpuno drugačiji ukus. On se najviše oseća kad je banana grilovana na suvo, pa je ta, i varijanta sa prelivom ona koju ja biram kao najukusniju. Puter im daje blagu hrskavost, ali unutrašnjojst banane je mekša, što se meni nije dopalo. Neke recepte sa neta možete da vidite ovde (njih izdvajam jer izgledaju fantastično) i ovde.

grilovane banane grilovane banane grilovane banane

Onda je došao red na pržene. Opet malo istraživanja na netu, odabrah ovaj recept koji relativno lako mogu da izvedem. Saznajem da je to tajlandski specijalitet, i ove su mi se na oko dopale. Smesu sam pravila od: 1 1/2 šoljice brašna, 3/4 šoljice gustina, jednog praška za pecivo i 1 1/2 šoljice kisele vode.  Trebalo mi je još malo prah šećera za posipanje i čokoladnog preliva. Jednostavne su za pripremu, smesa je malo gušća od one za palačinke, i one su me podsetile na jabuke u šlafroku koje nisam jela od kad sam bila devojčica. Korica je hrskava, međutim unutrašnjost je postala previše mekana za moj ukus, izgledalo je kao pohovana dečja kašica od banane. Ukus banane se maltene izgubio. Masne su.

pržene banane pržene banane

Pržene su promašaj, više ih neću praviti. Grilovane sa puterom takođe. Pretpostavljam da masnoća pri termičkoj obradi doprinosi višoj temperaturi, pa se zato unutrašnjost omekša. Grilovane bez dodataka svakako hoću, sa prelivom i bez njega. I još jedan savet, birajte zelenije banane, i ne secite ih previše tanko.

Javite se i dođite na probu.

Posted on 10 Comments

Cookie jelka

Počećemo Novu godinu novogodišnjim raspoloženjem. Za to se ovog puta pobrinula moja specijalna gošća, AnaK, koja nam je juče, taman na vreme, donela ovu jelku.
Da ne bude zabune, ovo nam je jedina jelka u kući… a uskoro će i ona biti smazana.


Poslednjih nekoliko godina mi je praznično raspoloženje nezamislivo bez kolačića u raznim oblicima. Svake godine dokupim po neki oblik, i sada već imam zavidnu kolekciju. Ove godine, tema je bila jelka. Ideja je sa instructables-a.

Omiljeni, provereni recept za kolačiće je ovaj:

Sastojci:
200 g brašna
100 g sitno mlevenih badema
150 g šećera (ja stavljam 100 g, moji ukućani vole manje slatko)
125 g maslaca
1 jaje
1 vanilin šećer

Testo umesiti mikserom, spiralnim žicama, ili ručno. Najlakše ga je rastanjiti oklagijom, između 2 lista papira za pečenje. Za jelku su potrebne po 2 zvezde svih veličina, i gomila malih kružića, kvadratića, zvezdica – koje ćete stavljati između svake dve zvezde. U sredini svake zvezde napraviti otvor malo širi od debljine štapića koji ćete provući. Kolačiće peći na 160ºC oko 10 minuta za veće oblike, i 7-8 minuta manje.

Kada se ohlade, ukrasite ih ako imate strpljenja, a ako ne odmah ih ređajte, kao na slikama.

potrebne modle ispečeni kolačići ređanje kolačića ređanje kolačića ređanje kolačića

gotova cookie jelka

Posted on 10 Comments

Gingerbread kamenčići

Ma da, recept je za kolačiće, ali ispadoše tvrdi kao kamenčići.

Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:

Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.

1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašna

Može da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.

Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…

Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.

Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.

kamenčići pre pečenja ispečeni kamenčići kamenčići u prah šećeru kamenčići sa kristal šećerom

A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.

E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u  kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.

Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.

Update 12.12.2010:

Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda),  međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila  sam sa margarinom.

Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…

Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.

Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.

gingerbread kamenčići sa medom gingerbread kamenčići sa medom

Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.

medenjaci