Ivanino blago

Carske mrvice

// July 10th, 2011 // 3 Comments » // Recepti express domaćice

Moja keva ih non stop pominje. Ja se ne sećam da ih je ona pravila. Baba možda, ali ni ukusa se baš ne sećam.

Probala sam ranije da pronađem neki recept, ali nisam se ni za jedan zainteresovala toliko da bih ga isprobala.

Do jutros.

Pogledajte ovde recept za Kaiserschmarrn.

Wikipedia kaže ovako (“Kaiser”, meaning “Emperor” and “Schmarrn” is “Mishmash” in Austrian German) is one of the best known Austriandesserts, popular in the former Austria–Hungary as well as in Bavaria. In Hungary it is called “császármorzsa” or simply “smarni”^[1]. The translation of Kaiserschmarrn has generated some etymological debate. While “Kaiser” is literally translatable (as Emperor), the same cannot be said for “Schmarrn”. “Schmarrn” has been translated as a mishmash, a mess, crumbs, a trifle, a nonsense, a fluff, or even as a mild expletive.

Sad kad vidim poreklo reči, shvatam da je to možda od moje druge babe, Banaćanke.

Trebaće vam za 4 osobe:
1 šolja mleka
4 jaja
1 1/4 šolje brašna
1 kašika šećera
2 kašike putera
(ja sam stavila još i kesicu vanilin šećera)
prah šećer za posipanje

Pomešati suve sastojke u jednu posudu, mokre u drugu. Mokre sipati u suve, i izjednačiti masu. Gušća je od one za palačinke, ali jako liči na nju.

Za tiganj donjeg prečika 20cm, ova količina je za tri tiganja. Zagrejte tiganj, stavite puter da se istopi, i sipajte masu. Ne dirajte dok sa donje strane ne počne da rumeni. Onda okrenite, i najbolje drvenom špatulom usitnite masu stalno je mešajući, da svi komadići budu jednako pečeni sa svih strana. Što više mešate, komadići će biti sitniji.

Zimi se ovo jede toplo, sa voćem iz kompota, ili sa džemom.
Mi smo danas jeli hladno, sa malinama.
Prijatno.

Drugačije banane

// March 28th, 2011 // 12 Comments » // Recepti express domaćice

Sve je počelo jednim običnim chatom sa momsab-om u radno vreme. Njegov kolega telefonom naručuje klopu, momsab dobacuje da njemu donesu banane, al ispade da čovek naručuje da mu donesu roštilj, pa tako banane ispadoše iz kombinacije.

A što? Pa kad mogu flambirane, što ne bi mogle grilovane banane. Ja naravno odmah na google i konstatujem da to, naravno, već postoji. I to ne samo grilovane, nego i pržene. Rešim da ih isprobam.

Grilovane sam pravila u četiri varijante. Isekla i stavila na vruć roštilj tiganj. Druga varijanta je sa mrvom putera na istom tiganju. Probala sam bez i sa čokoladnim prelivom. Predivno je, ali PREDIVNO. Banana poprimi potpuno drugačiji ukus. On se najviše oseća kad je banana grilovana na suvo, pa je ta, i varijanta sa prelivom ona koju ja biram kao najukusniju. Puter im daje blagu hrskavost, ali unutrašnjojst banane je mekša, što se meni nije dopalo. Neke recepte sa neta možete da vidite ovde (njih izdvajam jer izgledaju fantastično) i ovde.

Onda je došao red na pržene. Opet malo istraživanja na netu, odabrah ovaj recept koji relativno lako mogu da izvedem. Saznajem da je to tajlandski specijalitet, i ove su mi se na oko dopale. Smesu sam pravila od: 1 1/2 šoljice brašna, 3/4 šoljice gustina, jednog praška za pecivo i 1 1/2 šoljice kisele vode.  Trebalo mi je još malo prah šećera za posipanje i čokoladnog preliva. Jednostavne su za pripremu, smesa je malo gušća od one za palačinke, i one su me podsetile na jabuke u šlafroku koje nisam jela od kad sam bila devojčica. Korica je hrskava, međutim unutrašnjost je postala previše mekana za moj ukus, izgledalo je kao pohovana dečja kašica od banane. Ukus banane se maltene izgubio. Masne su.

Pržene su promašaj, više ih neću praviti. Grilovane sa puterom takođe. Pretpostavljam da masnoća pri termičkoj obradi doprinosi višoj temperaturi, pa se zato unutrašnjost omekša. Grilovane bez dodataka svakako hoću, sa prelivom i bez njega. I još jedan savet, birajte zelenije banane, i ne secite ih previše tanko.

Javite se i dođite na probu.

 

 

Cookie jelka

// January 1st, 2011 // 9 Comments » // Gosti, Recepti express domaćice

Počećemo Novu godinu novogodišnjim raspoloženjem. Za to se ovog puta pobrinula moja specijalna gošća, AnaK, koja nam je juče, taman na vreme, donela ovu jelku.
Da ne bude zabune, ovo nam je jedina jelka u kući… a uskoro će i ona biti smazana.

---

Poslednjih nekoliko godina mi je praznično raspoloženje nezamislivo bez kolačića u raznim oblicima. Svake godine dokupim po neki oblik, i sada već imam zavidnu kolekciju. Ove godine, tema je bila jelka. Ideja je sa instructables-a.

Omiljeni, provereni recept za kolačiće je ovaj:

Sastojci:
200 g brašna
100 g sitno mlevenih badema
150 g šećera (ja stavljam 100 g, moji ukućani vole manje slatko)
125 g maslaca
1 jaje
1 vanilin šećer

Testo umesiti mikserom, spiralnim žicama, ili ručno. Najlakše ga je rastanjiti oklagijom, između 2 lista papira za pečenje. Za jelku su potrebne po 2 zvezde svih veličina, i gomila malih kružića, kvadratića, zvezdica – koje ćete stavljati između svake dve zvezde. U sredini svake zvezde napraviti otvor malo širi od debljine štapića koji ćete provući. Kolačiće peći na 160ºC oko 10 minuta za veće oblike, i 7-8 minuta manje.

Kada se ohlade, ukrasite ih ako imate strpljenja, a ako ne odmah ih ređajte, kao na slikama.

Gingerbread kamenčići

// December 6th, 2010 // 10 Comments » // Recepti express domaćice

Ma da, recept je za kolačiće, ali ispadoše tvrdi kao kamenčići.

Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:

Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.

1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašna

Može da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.

Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…

Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.

Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.

A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.

E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u  kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.

Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.

Update 12.12.2010:

Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda),  međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila  sam sa margarinom.

Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…

Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.

Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.

Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.

Banini… al' za malo

// October 24th, 2010 // 18 Comments » // Razmišljanja

Pre nekoliko nedelja LoveLeyla na twitteru javi da je kupila nove Banini kekse. Oduševim se ja tu naravno, jer sam stare Banini kolače obožavala, i ponadam se da su isti. Nisam mogla da se setim naziva onih starih, pa nisam uspela na net-u ni da pronađem sliku onih starih kolača, da, ono su bili kolači.

Pre par dana, natrčim slučajno na ove nove Banine, tek su se pojavili, i kupim po dva pakovanja od obe vrste koje su se pojavile. Dva pakovanja zato što Vanja kad vidi nešto slatko, pa još novo što ranije nije videla, nema šanse da pored nje neko drugi bilo šta proba.

I razočaram se. Potpuno. Ovo su keksi, skoro pa najobičniji, ništa ih ne izdvaja od ostalih sličnih keksa. Mrvljivi, ni Vanji se nisu naročito dopali. Blage veze nemaju sa onim nekadašnjim kolačima.

Jedino u čemu su mi stari pomogli, jeste da se prisetim starih naziva, i pronađem one stare, fantastične. Evo ih, za ove mlađe drugare, koji ih se verovatno ne sećaju.

Fotografije preuzete odavde.

I na kraju reklama. Uživajte u gledanju i slušanju, kad već ne možemo u klopanju.

naslov © момсаб

Američke palačinke i muffinčići

// January 19th, 2010 // 11 Comments » // Recepti express domaćice

Kad mi je pre podosta vremena brat poslao Maple syrup, nisam pojma imala uz šta da ga upotrebim, ali me je jako zanimao ukus, koji je on opisao “kao sirup protiv kašlja”.

Pošto ja nisam mnogo ozbiljna domaćica, trebalo mi je nešto brzinski, i u maloj količini. Izbor je pao na američke palačinke. One naše, obične, duže traje pečenje (ili prženje, jel se one prže ili peku?), nego jelo, to ne valja, prema mojim merilima makar.

Da ne davim više, evo recepta moje drugarice AneK, kad ona kaže da je proveren, možete joj verovati (vi možete, a ja uvek imam izmene):

1 jaje
150 g brašna
2,5 dl mleka (ja ovde stavim 2 dl, volim gušću masu, a i jaja kupujem uvek najveća koja postoje)
2 kašike šećera
2 kašičice praška za pecivo
3 kašike istopljenog putera

Umutiti sve, i ostaviti malo da krene pzp da ‘radi’, 15-ak minuta je sasvim dovoljno. Smesa je dosta gušća nego za obične palačinke, ali i dalje prilično žitka, i može da se razliva pri okretanju. Iskustveno, vreme je za okretanje kad balončići (pogledaj prvu fotku) krenu da puckaju. Od ove mere, koja je za nas dve malčice velika (ali ni ja nisam toliki freek da delim jaje), ispadne oko 7-8 palačinki prečnika oko 18-20cm. Za ješnije, naravno, preporučujem makar udvostručavanje mere.

Pečem u teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi (kod mene na 3 od 6),  bez dodavanja bilo kakve masnoće, puter u testu je sasvim dovoljan.

Slatkasnog su ukusa, i malo narastu.

Mi ih jedemo, osim sa već pomenutim Maple syrupom (koji je uzgred ovde bezobrazno skup), i sa Bakina tajna voćnim namazima (koji se prave bez dodatnog šećera), preporučujem malinu (hvala AniK i na ovoj preporuci) i borovnicu.

Varijacije na temu:
-  možete dodati voće u smesu, to sam viđala na netu, nisam isprobala;
- ako izostavite šećer (onda dodajte malo više brašna da ostane  masa iste gustine) možete ih jesti i slane (malo soli u testo), isprobano sa ajvarom, izvrsne su.

I tako je ovaj post stajao u draftu prilično vremena, čekajući prvo da ih napravim i slikam, a onda je komp pobrljavio, pa sam čekajući njega napravila još jedan dodatak, koji je ‘izvirio’ u RSS pre nekog vremena.

U pitanju su Mini Maple Pancake Muffins.

Recept imate tamo, jedina izmena je buttermilk, umesto koga sam stavila mleko. Ovde naravno to nema da se kupi, kao ni chocolate chips… al dobro sad, šta da se radi. Ja sam ih naravno pekla u papirnim korpicama. Da pomenem još i da je bilo smese više nego za 24 muffinčića, ispala su još i tri muffina normalne (uobičajene) veličine. Vanji su se jako dopali, smazala je skoro sve.

Prijatno!

Najdrvenije kiflice

// September 12th, 2009 // 13 Comments » // Gosti, Recepti express domaćice

Ma ne, nisu kiflice stvarno drvene, mislim jesu one drvene, ali nisu od drveta.

Večeru iz svoje Najdrvenije advokatske e-kancelarije donela moja najnovija gošća, Drveni advokat. Drvce draga, dobro mi došla!

---

Kada mi je drugarica rekla da kiflice nije teško umesiti, nisam joj verovala. Nema šanse da se ’bakćem’ sa brašnom i testom i ko zna čime još. Nagovarala me je da probam i konačno sam to i učinila. Jedini problem koji imam sa tim je da ne volim da mi bilo šta bude na rukama, posebno ne testo, tako da ruke perem svakih tridesetak sekundi i to ume da bude malo zamorno, ali se isplati, jer su preukusne!

Za testo je potrebno:

• 1 kg brašna
• ½ litre mleka
• Jedan kvasac
• 2 dl ulja
• Jedna supena kašika  šećera
• Jedna i po supena kašika soli (ako pravite slatke kiflice, onda jedna i po kašika šećera, a jedna soli)
• Kobasica, sir i kečar (i sve šta volite od začina) ili pekmez, eurokrem

Priprema:

U pola litre mlakog mleka otopiti jedan kvasac i dodati u posudu sa 900g brašna (malo ostaviti sa strane, da pospete po površini na kojoj ćete razvijati kiflice, da se testo ne lepi). U sve to sipati ulje, šećer i so. Pošto ne volim da testo (pogotovo u ovo fazi) dodirujem rukama, možete sve mešati drvenom kašikom (varjačom), ali veoma energično, kako biste dobili homogenu masu. Ostavite je jedno pola sata ’da se odmori’.
Testo podeliti na sedam loptica, razvlačiti ih u kružni oblik i podeliti na osam jednakih trouglića. Na jedan kraj staviti smesu kojom želite da punite kiflice i srolati sve u odgovarajući oblik. Staviti u tepsiju napravljene kiflice, premazati ih žumancetom i posuti susamom (ako su slane) ili šećerom (ako su slatke). Peći oko trideset minuta (ili dok lepo ne porumene) na 200 stepeni i kiflice su gotove

EDIT: posle reakcije Bebike, red je da napišem i update: ako smatrate da je supena kašika soli previše, vi stavite kašičicu, kao što je ona uradila. Drvce tvrdi da su odlične i kad je mera supena kašika. U svakom slučaju, odlučite i isprobajte. O ukusima ne valja raspravljati, što je za nekog preslano, za drugog je neslano

Sladoled iz kalupa

// June 27th, 2009 // 2 Comments » // Recepti express domaćice

Express domaćica ponovo na delu.

Bila sam na kafi nekoj danas, sa drugaricama, i pomene se pravljenje torti. Ja to obično ne radim. Ne pravim torte, kupujem ih.

Pridržavam se sopstvenog saveta: “sve što možeš da ti neko drugi uradi, prihvati i iskoristi” samo u ovom slučaju malčice drugačije protumačenim. A tumačenje sam prihvatila od jednog svog profesora. Divan profesor, meni ne baš mnogo interesantan predmet – motorna vozila. Profesorova priča ide ovako:

Crkla mi guma na vratima veš mašine. Odem u radnjju, kupim odgovarajuću, prema modelu mašine, vratim se kući i provedem 3h mučeći se da namestim gumu. Pozovem majstora, on dođe, za 5 minuta namesti gumu, i naplati mi debelo.

Naravoučenije. Radi samo ono za šta si siguran da znaš da uradiš, i to radi najbolje kako umeš. Sve ostalo, pusti drugom da uradi za tebe. Pritom ceni svoj rad, i budi svestan, sposoban i savestan da mu odrediš pravu cenu.

I tako, princip motornih vozila i veš mašine primenjen na torte izgleda ovako: ne pravim torte jer nisam sigurna da će uvek ispasti najbolje moguće, po ukusu i po izgledu, već platim nekom da je napravi za mene, i onda sigurno znam da će izgledati i biti ukusna za 10.

A što vam ja sad sve ovo pričam? (Ne pričam nego pišem, reći će neki, ali ja pišem baš kao da pričam…)
E, pa u pomenutom razgovoru uz kafu, pomenut je jedan savet koji je baš ranga express domaćice, pa sam ja bila veoma znatiželjna da ga isprobam.

I tako je nastao Sladoled iz kalupa.

Umutim sladoled iz kesice, ukus po izboru, prema uputstvu sa kesice.
Kutiju odgovarajuće veličine obložim providnom samolepljivom folijom.
Na dno poređam piškote.
Sipam umućeni sladoled
Preko sladoleda poređam piškote.
Zatvorim i stavim u zamrzivač dovoljno dugo da se sladoled stegne.
(Ako ste baš mnogo znatiželjni kako će eksperiment da ispadne, dozvoljeno je čekati i kraće.)
Izvaditi kutiju sa sladoledom.
Okrenuti je.
Sadržaj istog momenta, sa zalepljenom folijom ispada iz kutije.
Odlepiti providnu foliju.
Iseći sladoled sa piškotama.
Pojesti.
Nekoliko poslednjih koraka ponoviti, ali ne previše puta, da vam ne pripadne muka.

Prijatno.

Kolač za 5 minuta

// July 27th, 2008 // 34 Comments » // Gosti, Recepti express domaćice

Ma ne, niste pogrešno pročitali. Stigla mi je u goste moja prijateljica Amalija. Probajte pa javite utiske.

Evo rešenja kada vam se u pola noći jede nešto slatko.

Pre nekoliko dana se na forumu pojavio link sa receptom za brzi kolač. Naravno, kao neko ko je zavisan od svega što u sebi ima trunku šecera, požurila sam da recept isprobam.

U startu sam odustala od ORIGINALNOG jer je za naše prostore malo “nejasan”, nisam bila sigurna šta je cake flour. Bilo je nekoliko tumačenja, da je to brašno sa praškom za pecivo, ili da je to brašno sa gustinom. Ja sam se odlučila za varijantu sa oštrim brašnom i malo praška za pecivo.

Druga stvar koja me malo bunila bila je količina. U ORIGINALNOM receptu stoji Tablespoons, što bi trebalo da su velike kašike, ali kada sam u šolju stavila 4 kašike brašna, učinilo mi se da će biti previše mase i da će se prelivati, pa sam za meru uzela kafene kašičice.

Konačno,evo i recepta.

Jedino sto je neophodno je imati mikrotalasnu.

Potreban materijal (pored mikrotalasne):
4 kk oštrog brašna
4 kk šecera
2 kk kakoa
3 kk mleka
3 kk ulja
1/3 kk PZP
1 jaje
1 šolja za čaj
*kk – kafena kašika
*PZP – prašak za pecivo

U šolju stavite brašno, šećer, PZP. Dodate mleko i ulje, dobro umutite pa dodate jaje. Sve dobro izmešati da se dobije ovakva masa.

Staviti u mikrotalasnu,  oko 3 minuta na 1000W, ali kako ja nemam pojma koje je snage moja MT, “pekla” sam je 3 minuta u programu za prženje kokica, a pošto je svetlo u MT pregorelo, morala sam da otvaram, pa sam malo zeznula kolač u narastanju…

Gotov kolač izgleda ovako… Vazdušast je i suv (kao kolači koje su nekad pravile bake, kuglof i slično tome).

A serviranje? pa recimo ovako

Varijanta 1. sa topingom od čokolade; Varijanta 2. sa šećerom u prahu

Sigurno bi bilo super ako se u masu doda nešto od… suvo grožđe, orasi, seckana čokolada ili velika štangla čokolade u sredini koja bi se istopila pa bi sredina bila njami…

Varijante na temu nekom drugom prilikom.