Ivanino blago

Folirantkinja

// November 15th, 2010 // 11 Comments » // Dogodovštine

Ovo je već napredno foliranje u odnosu na ono prethodno.

Ponedeljak je ujutru, budna je već pre 7, iako je buđenje zvanično u 7h15. Skače po krevetu, ja je ‘ne konstatujem’. Posle nekog vremena, postaje joj dosadno u sobi, dolazi u dnevnu. Istog momenta traži da upalim TV, i da u isto vreme pustim nešto na kompu, neki film ako može. Može.

Leži pokrivena na trosedu, gleda TV, i svako malo se okreće da vidi šta ja radim za računarom. Onda se kao smiruje, pretvara se da joj se spava. Spušta glavu na jastuk, polu drema.

Oblačim je, 8h je sati, a ona nezainteresovana, deluje kao da je bolesna. Pipam je, nije vruća, izmerim temperaturu, nije povišena. Jaknu oblačimo, a ona seda na fotelju, i spušta glavu na naslon za ruke. Odlučujem da nećemo u vrtić, stvarno sam po mislila da je bolesna, možda joj je muka. Skidam joj jaknu, a ona sa sve cipelama dotetura se na trosed, i legne, gleda tv, i sklapaju joj se oči. Izujem je, malo se mazimo, pokrijem je, pomislim zaspaće. Posle dvadesetak minuta ustaje, i traži da pustim nešto na kompu, ono prethodno se završilo. Puštam, ona se vraća nazad da legde. Obuvam joj patofne, ne volim da ide bosa u čarapama.

Tri minuta posle patofni, 8h45 je, skače po sobi, čila i vesela, cvrkuće.

A ja, ne verujem. NE VERUJEM.
Ja sam stvarno pomislila da joj nije dobro, palo mi na pamet da joj je možda muka, da joj se povraća, i delovala je malo bledo (ona je inače skoro uvek bledunjava) i priznajem malo sam se uplašila.
Sad kapiram da joj nije ništa, i da je sve isfolirala, ne ide joj se u vrtić.

Nema veze, lepo je vreme, zujaćemo malo napolju da iskoristimo ovo novembarsko proleće.

Pižama

// November 10th, 2010 // 10 Comments » // Dogodovštine, Napredak

Pižama iz ove priče je specijalna. Prvo je dečačka, plava, meni se jako dopala. Dalje, ako niste izverzirani, mogli biste da pomislite da je rasparena, gornji deo je zelene boje, sa nekom aplikacijom, a donji deo je teget. Gornji deo je baba pre par nedelja smestila u dukseve, tako izgleda. Plišana je, ove godine pliš je in.

Sat smo pomerili prošlog vikenda, sećate se, vratili se na zimsko računanje vremena. A Vanja, ona to ne poštuje. Oko sedam već je spremna da krene u večernje aktivnosti: večera, kupanje, gledanje tv-a u pižami sa troseda, spavanje.

Sinoć, 7h20, ja na netu nešto brljam, skapiram da je ne čujem, nešto šnjuva sigurno. Prvo mi špajz pada na pamet, iako smo već večerali. Ustajem, kad ona u kupatilu, sela na wc šolju, a nije skinula pantalone. To je čudno, obzirom da smo već ustalili, da sama ide u toalet, i skine šta treba. Dešavaju se ponekad kiksevi, i ja prvo na to pomišljam. Pitam što nije skinula pantalone, kažem joj da ustane, ona me ne konstatuje. Ponavljam pet puta, konačno me posluša, spustim joj donji deo, a ona ne seda, ostaje da stoji. Čeka. Ja onda ukapiram da čeka kupanje. Pogledam, a ono na veš mašini, onako kako ja obično pripremim, stoji pižama. Ona pižama. I gornji i donji deo, bez greške, to samo baba greši. Sve je spremila, hoće da se kupa, vreme je. Ko šiša sat.

I ponoviću stoti put: mnogo više ona zna nego što ume da nam pokaže.

Mnogo sam ponosna. MNOGO!

Pravim se…

// October 23rd, 2010 // 13 Comments » // Dogodovštine, Napredak

… da spavam.

Petkom ujutru idemo sat ranije nego obično. Vreme je za buđenje, ja već sedim za računarom u susednoj sobi, ali čujem je da je budna, vršlja nešto po krevetu, ne oglašava se. Raduckam još malo, onda se muvam po stanu, palim svetla, još je mračno oko 6h30.

Ulazim u spavaću sobu, a ona, pravi se da spava. Ne mrda. Pokrivena, stavila ruku preko lica, i kao spava, a do pre tri minuta je skakala po krevetu. Dozivam je, ona ne reaguje, i dalje mirna, šatro spava. Kad sam je pipnula rukom, ona skače, ustaje istog sekunda.

Folirantkinja.

I to je napredak, i to onaj na koji ni ne znam može li se ikako uticati da se podstakne. Time je uspeh veći.

Pretraživali ste:

inkluzivni dizajn bg (2)

Laku noć

// June 26th, 2009 // 3 Comments » // Dogodovštine

Kad bude vreme za spavanje, odvedem je da se popne u krevet, pokrijem je, poljubim, poželim laku noć (to obično bude mnogo smešno) i izađem iz sobe.

Ali ne, ne spava se tako. Prvo mora soba da se “pospremi”. Ova plišana igračka je zec, koji stoji na komodi, preko puta kreveta. Večeras je on glavni glumac. I spava se naravno na velikom krevetu.

Laku noć Vam želim. Lepo spavajte.

Pretraživali ste:

igracke za zeca (2), zec spavaju (2), laku noc spavanje (1), mnogo smesno (1), zec smesno (1)

Još jedno EEG iskustvo

// February 2nd, 2005 // 1 Comment » // Dogodovštine, Medical, Naša priča

Ne znam više ni šta da mislim…

Opet nisu hteli da mi daju kapu pre nego što je zaspala. “Ne možete da se napolju šetate sa kapom” bio je prvi odgovor. Svašta, pa potrebno je da je uspavam a ne da je šetam…

Dobro, pošto je bila dobro neispavana, relativno je lako zaspala, uprkos tome što je to trebalo uraditi u hodniku, gde mnogi prolaze, lupaju vratima, razgovaraju itd… Kad je zaspala, ušla sam unutra i NARAVNO, kad su joj stavljali kapu, probudila se. Za one koji nisu nikad prisustvovali, stavlja se kapa koja liči na kape za vaterpoliste sa rupicama raspoređenim po glavi. Onda se u te rupice ubrizga neki gel za kontakt, i to je to…

Ovde sam dobila novi odgovor zašto ne daju kape. “Deca iscepaju kape a jedna kapa košta 500€” – mislim stvaaarno, meni je ovo totalno neubedljivo. Prvo, ne verujem da platnena kapa sa ugrađenim elektrodicama može da košta toliko. Sve i da košta, šta to mene briga, ja plaćam zdravstveno osiguranje i hoću da ga iskoristim kad mi treba.

Dalje nisu hteli da malo sačekaju da se ponovo malo uspava nego su odmah krenuli sa snimanjem. Pritom u toj prostoriji je poprilična buka, svi normalno razgovaraju, a paravani koji su predviđeni da odvoje pacijenta i onog ko vrši snimanje uopšte nisu zatvoreni. Pri kraju snimanja, kad su se završila svetla koja se nalik stroboskopu pale i gase, Vanja je zaspala. Ja sam mislila da će sad ponoviti celo snimanje, jer je VRLO važno da se napravi snimak u snu. Oni su malo produžili snimanje, negde 4-5 minuta a treperava svetla nisu ponavljali.

A mogu da se kladim da će na nalazu pisati da je EEG u snu…videćemo.
Sad čekamo 10. februar da saznamo šta je bilo. Ja sam totalni laik, ali pošto sam gledala prethodni i ovaj snimak, poprilično su slični, i očekujem ponovo prisustvo zaoštrenih talasa, uprkos lekovima…

Pretraživali ste:

eeg glave (19), eeg glave kod dece (12), eeg snimanje (11), sta je eeg (8), eeg glave kod beba (5), eeg snimanje glave novi sad (4), EEG snimanje glave (3), eeg novi sad (3), eeg kod dece (3), sta znaci eeg test (3)

PONOVI RADI BIOSKOP…

// January 31st, 2005 // No Comments » // Dogodovštine, Medical, Naša priča

…Maratonci trče počasni krug…
Elem, sad pošto je naš voljeni blogić proradio, da nastavim gde sam stala.

Lek je stigao u četvrtak, i tu sam se malo oladila… Istina, stigla je varijanta koja se donosi iz Nemačke, pa je nekoliko puta skuplji…ali bar je tu…

U međuvremenu, sneg je totalno zavejao Beograd, i sve nas iznenadio pred kraj januara. Bilo dugo lepo vreme, pa se svi ponadali da će uskoro proleće, kad ono… Stigao nas debeli minus, -10 i tako to…
Jutros smo po toj ciči zimi i klizavici bili na Neurološkoj klinici. (Dobro, to ja malo preterujem, jeste klizavica u našoj ulici, ali ko nam je kriv kad stanujemo u maloj uskoj uličici…) Tu se doktorka bezmalo iznenadi kad nas je videla, kao otkud mi po ovolikom snegu… Aman ljudi, pa nisu sekire padale…To je samo čvrsta voda.

Ništa, dogovorimo se da u sredu napravimo još jedan EEG, i da vidimo šta će on da pokaže. To će sad biti malo frke da Vanja zaspi, jer treba da se snimi do podne, a oni nemaju popodnevnu smenu. Nije htela da nas pusti da uradimo EEG na drugom mestu gde smo radili prošlog puta, jer kao u njihove sestre ima više poverenja. Ma nemoj!!! Tu Vanji uopšte ni jednom do sad nisu uspeli da naprave snimak u spavanju, jer nisu hteli da joj stave kapu pre nego što zaspi. Prvo da je uspavam (u ambijentu koji je otprilike najsličniji autobuskoj ili železničkoj stanici) pa joj onda stave kapu. Posle treba da joj ubrizgaju nekakav gel (da se ostvari kontakt između glave i elektroda) i ona se naravno probudi. Pa ko se ne bi probudio. Zato ću sad da INSISTIRAM.

Sutra će nam biti zabava, jer treba noć pre snimanja da manje spava, da bi tamo bila pospana, inače drugačije, nema teorije da zaspi pre 14h. Znači budna do 23 ili 24, a onda buđenje oko 5 ili 6. STRAVA… Ko preživi, pričaće…

Nismo u bolnici

// January 11th, 2005 // No Comments » // Medical, Naša priča

Eto, danas je trebalo da budemo na Dečjoj neurološkoj klinici radi ispitivanja, ali to je odloženo.
Dokle….videćemo.
Ali nadam se ne zadugo.
Vanji je danas bolje. Jutros nije imala temperaturu i boljeg je raspoloženja i aktivnija nego juče. Eno je sad spava…

Kao da me voz pregazio

// January 4th, 2005 // No Comments » // Opšte, Razmišljanja

Već danima sam sa raspoloženjem u totalnom down-u, a sad me još i virus sustigao. E pa tako mi i treba kad sam za doček sa do pola zalečenim grlom išla na Trg. I naravno, sutradan opet užas. Tri dana se kao lečim vitaminima i kojekakvim babskim lekovima, ali ništa ne pomaže. Jutros počela sa antibioticima. Snage nemam ni trunke, iako su, hvala Bogu, prethodna tri dana Vanja i Miša bili kod njegovih, a ja se kod kuće odmarala.

Teška je brate ona, skoro 15 kg, a sa hodanjem nije baš najsigurnija. Moram u svakom trenutku da sam korak iza nje, ne smem uopšte da odem iz sobe ni minut, a da je ona bez nadzora. Zato, kad god idem da stavim ručak, do kupatila ili nešto slično, moram da je stavim u ogradicu. I zato me strašno grize savest, u ogradici mi izgleda kao da je u zatvoru. Ali moram, nemam drugo rešenje, bolje mi je to nego da zvekne negde glavom u neki ćošak, pa šta sam onda uradila!!
Eto, da se malo izjadam, inače sve je drugo OK. Od lekića manje spava, jako teško zaspi, mislim da joj je malo lošija i ravnoteža (lošije hoda), ima neredovnu stolicu…
U mojoj glavi je ogromna briga i neizvesnost oko odlaska u bolnicu i pretraga, strah od toga šta će možda pronaći, i još više od toga šta neće pronaći, a trebalo bi.

Još 7 dana neizvesnosti…

Manje spavanja

// December 27th, 2004 // 1 Comment » // Dogodovštine

Od kako je počela da pije Frisium, nešto lošije spava. U ponedeljak smo ujutru išli na vežbe, ali nije baš bila previše kooperativna. Kod Marije još i nekako, ali na radnoj skoro nikako. Doduše, nije bio Milorad (koga stvarno obožava) nego Milan. On je isto momak sasvim OK, ali Vanja kad se na nekog navikne, malo joj je uvek teže da se prilagodi na promenu.
Ja sam posle vežbi svratila do faksa, da od Vlade pokupim neke materijale, a nju je deda odvezao kod njih. Ja se nisam dugo zadržala. Ispostavilo se da je Deda Mraz već bio, u nedelju, a mi pojma nismo imali. Uzela sam paketić i otišla po Vanju. Vratili smo se kući oko 11. Možda je pre podne bila malo više pospana, ali neznatno. Dala sam joj ručak ranije, ali je zaspala tek oko 2. Bila je totalno komirana, i jedva sam je probudila posle sat i po. Posle je bila skroz OK. Uveče je zaspala oko 22:45, nešto kasnije nego obično, ali ranije nego prethodna dva dana na leku.

Pretraživali ste:

guralice (1)