Hteli smo da kupimo tricikl. Kao na ovoj sličici, sa drškom, da mama može da upravlja.
Pronašli smo neke, izabrali najbolje, i išli da probamo.
Ali, kao i sa raznim drugim stvarčicama, nijedan nismo kupili. Mali su. Kad sedne, udara kolenima u volan. A Vanji su se baš dopali. Jedva je htela da ustane sa njega.
I tako… još tražimo neki pogodan, ali sa sve manje nade da ćemo neki pronaći.
I uvek je problem, pitaju “koliko je dete” ja kažem “4 godine” a oni listom odgovaraju “nije vam to za dete od 4 godine”. Onda ja moram da objašnjavam, a to baš ne volim.
Ne kapiram, zašto ljudima uvek treba dodatno objašnjenje. Ako tražim nešto, i nabrojim šta to nešto treba da ima, uvek pitaju “za šta će vam to”. Takav je život.