Ne znam smem li da vam ispričam, da ne bude posle da se sve izjalovi, i da bude “ko te je terao da pričaš unapred”…
Poslednjih dana i nedelja se dosta dobrih stvari dešava, meni i oko mene, da prosto počinje da me obuzima neki talas pozitivne energije.
Danas je bila kulminacija.
Zvoni telefon, zovu me iz računovodstva da dođem po neki novac. Pred svaku NG imamo neki poklon, ja sam na ti skroz zaboravila. Prvo se premišljam hoću li otići, i na kraju ipak odem. Na stranu novac, ne kažem da nije važan, ali ostale stvari koje sam čula i ljude koje sam srela na mene su ostavili daleko jači utisak.
Znate (ili ako ne znate, sad ćete saznati) da ja ne radim evo će skoro već pet godina, i da počinjem sredinom februara. U međuvremenu se toliko stvari promenilo, da ja tamo dođem kao marsovac. Nad glavom mi stoji da nisam još magistrirala, ma šta nisam još, nisam baš ni mnogo blizu. Sad je još i ta Bolonjska, pa se ni ne znaju još sva pravila igre. Elem, moj šef katedre i svi sa katedre su rešili da napravimo nešto zajedno, da mi maksimalno pomognu. Zakazah sastanak za posle nove godine. Ovo me je jako obradovalo, jer mi je po tom pitanju stvarno potrebna neka pomoć, organizacione prirode uglavnom, i neko globalno usmeravanje. Videćemo.
Pred kraj godine, na faksu, kao i svuda uostalom, novogodišnja euforija, i ja slučajno (ili kako god) dođoh baš u trenutku kad je počinjao koktel na mojoj bivšoj katedri i na mom matičnom Odseku. A nisam ni znala za koktel, ali nema veze, bila sam gde treba, onda kada treba.
I tamo, s nogu, od jednog kolege koja veoma cenim, dobih ponudu za neki posao, kaže “računao sam na tebe”. Iznenadio me je, priznajem, ali vrlo se radujem ovoj saradnji.
Šef odseka mi reče da je njegova žena (koju ja poznajem, i ona mene, jel) pročitala moj tekst iz časopisa Mama i da se oduševila. Ona je inače psiholog i radi u Zvečanskoj, i genije je od žene. Posle mi još rekoše da su još neki čitali članak (što li me nisu zvali) i da se svima dopao ali da je potresan. Ne znam, meni nije potresan, al’ bih baš sad volela da od vas čujem mišljenje o tome, ako vas ne mrzi da čitate, naravno.
Evo članka ovde
I onda, dođem kući, uključim računar i pročitam da je RainDog objavio Blogodak ovde, i oduševim se.
I tako ja danas, kao da letim na nekoj pozitivnoj energiji.
i mije osecamo 🙂
Не знам једноставно шта да кажем затечен сам. Читао сам чланак, али једноставно речи не излазе из мене.
Ivana, volela bih da to ”pozitivno” potraje bar cele naredne godine!
Da završiš sve započeto, ostvariš neostvareno i oživiš svoje snove.
Veliki poljubac za tebe i Vanju !
@milepile ozbiljno? da ti dam malo?
@Zajebant ih bre, pa nije valjda baš tako 🙁 ne liči mi ovo na tebe…
@Suske hvaaala. Uzvraćamo poljupce
Ček, ček… ako dobro shvatam ti planiraš da počneš da spremaš magistraturu?
Onda Lang slobodno može da ukine opciju “uređivanje tema”. Samo zbog Suske da ostane ta opcija malo je bez veze, sa njom ćemo već nekako da rešavamo tekuće probleme… 🙂
aaaa?
ne kapiram, kakve veze ima moja magistratura (ili šta već bude, master, doktorske studije, niko to još ne zna) sa uređivanjem tema? Nemoj da te sanjam da se to opet ukida, ccc. Oćeš da kažeš da sam ja neka problematična 😉
Moram da ti kazem da se to pozitivno zaista oseca, onako u velikim talasima :-)Sta god da je uzrok , zelim ti da traje dugo i da postaje jos vec
Da li si problematicna? hm, mozda pre , zahtevna 😉
[…] RainDog-u na komentar i upotrebih reč problematična. Podsetih sebe na nešto. Onaj kolega iz prethodnog posta koji […]